Први албум почетком године

- Рокенрол живи у Ужицу и све је више младих бендова -

РОК БЕНД „ИСТОК“
Једно велико освежење ужичке рок сцене је појава рок групе „Исток“ у саставу: гитара и бек вокал Лазар Гавриловић, бубњеви Србислав Савић, бас гитара Матеја Тасић и вокал Немања Ваљаревић. Они три године успешно свирају на многим фестивалима, концертима, у клубовима, наступају као предгрупе, а што је веома важно имају и ауторска дела.
– Окупили смо се сасвим случајно. То прво окупљање је било 2014. године. Када су биле оне огромне поплаве, била је велика хуманитарна свирка у Градском културном центру у организацији ученика Ужичке гимназије. Тадашњи члан бенда Марко Гавриловић и ја случајно смо се упознали на некој свирци и када је била та хуманитарна свирка у ГКЦ-у окупили смо се први пут као бенд. Из неког непознатог разлога нисмо наставили да свирамо као бенд. Годину дана касније се званично се окупљамо као бенд због једне свирке у беогрaдском клубу „Дангуба“. То је било јуна 2015. године и то је званично прва свирка нашег бенда и настало је име „Исток“. То име је сасвим случајно настало. Пред свирку давали смо предлоге и Лазар гитариста је предложио то име и одмах смо прихватили – рекао је Немања.
Након тога наступали су на разним фестивалима. Први фестивал, сећа се Немања, био је Лим фест у Прибоју пред 1.500 људи. Свирали су на Хилс-апу, Некст фестивалу, на Фестивалу омладине у Суботици, на такмичењу у Бањалуци… Били су предгрупа групама Гоблини, Електричном оргазму, Рамбу Амадеусу, Даду Топићу, Ладном пиву… Њихови наступи су запажени у многим локалима у Србији, Црној Гори и Босни. Победници су Чачанске гитаријаде 2016. године и једне гитаријаде у Рудом у Републици Српској. Били су и на МТВ-ију, у Видеографу.
– До сада смо урадили три сингла „Дан“, „Зидови“ и „Нови почетак“. Ове последње две песме су се емитовале на МТВ, у емисији „Видеографи“, и то прошле године „Зидови“, а у априлу ове године „Нови почетак“. За те песме смо урадили спотове са нашим другом који је од почетка као члан бенд Стефаном Тошовићем. Он је из Вишеграда и завршио је у Ужицу смер мултимедија на Високо пословној техничкој школи. Доста нам је помогао око техничких ствари, фотографија, видеа и урадио је та два спота доста, доста добро. Спотове смо послали на многе мејлове и поставили на интернет порталима, да бисмо дошли до што више публике. Од МТВ смо добили писмо да желе да емитују те песме у свом програму „Видеографи“. Било је то велико изненађење за нас, јер нисмо могли да верујемо да ће нас, после само годину и по дана постојања, емитовати на МТВ. Потом смо 28. октобра имали први самостално концерт пред ужичком публиком у ГКЦ-у, где смо представили песме, које ће се наћи на нашем првом албуму, а који је у фази припреме и снимања. Изаћи ће почетком године. Видећемо да по изласку албума идуће године направимо турнеју, али отом-потом. На албуму биће десет песама – рекао је Немања и најавио да ће 29. децембра свирати као предгрупа Рибљој чорби на Краљевом тргу на Златибору, а потом за дочек и сутрадан вече у једном клубу у Крушевцу.
Наш саговорник, вокал „Истока“ Немања, завршио је музичку школу, и, како каже, од малих ногу је у музици.
– Завршио сам одсек хармонику, што је мало чудно за рокенрол музичара, а после у средњој школи сам ишао у хор. Некако никада нисам излазио из те музике. Тек кад сам кренуо на факултет, мало више сам се заинтересовао за гитару. Мој цимер је имао гитару, па сам са њим почео да учим. Пре пет година сам сасвим случајно имао једну свирку са другаром у локалном кафићу и тада ми се свидело. Наставио сам да тако соло или у пару свирам још три године. То су биле акустичне свирке и рокенрол обраде музике екс ју – каже наш саговорник.
У октобру је дошло до промене у бенду и Немања каже да је басиста из неких личних разлога морао да оде, а дошао је Матија Тасић, његов друг из основне школе, чиме су добили на озбиљности звука, а и та промена у бенду им је добро легла јер је Матија заиста добар друг.
– Гитариста и бубњар су из Вишеграда и имали су тамо своје бендове, басиста Матија је био у доста добрих бендова, али у суштини ово нам је највеће и најшире искуство и можда најлепше што смо доживели до сада. Свирамо модерни рокенрол са доста вишегласног певања, мелодичног певања, са снажним рифовима и гитарским деоницама. Наша музика има примеса рокенрола и панка. Публика, нарочито локална, добро реагује, нарочито на наше ауторске ствари, што је мени веома драго. На страни када свирамо, прихвате нас и наше песме пролазе сасвим океј. И увек ми се свиди када добијемо подршку од старијих људи. Има доста позитивних коментара. У суштини, тешко је изаћи из тог локалног оквира, али имамо добру основу и подршку – рекао је наш саговорник.
Лазар и Србо су студенти Високо пословне техничке школе у Ужицу. Њима и бенду је школа поверила да направе химну школе.
– Правили смо химну за Високо пословну школу и то је био јако интересантан пројекат. Први пут сам се срео са таквом неком ствари. Имали смо потпуно одрешене руке да у неком свом стилу направимо химну. Ми смо је направили и то није као класична химна, али се свидела управи школе и студентима.
И Немања се слаже да рокенрол живи у Ужицу и да је све више младих бендова, а то ће се и видети 22. и 23. децембра када се одржава Ужички рок фестивал. Нарочито у томе је истакао Бојана Борисављевића.
– Захвалио бих се Бојану Борисављевићу који је велики борац за рокенролу у граду и увек је младим бендовима нудио бесплатно снимање једне песме. Он је човек који свим срцем гура рокенрол и не да му да замре. Сада је доста активна рокенрол сцена и најдраже је што има младих, имају два до три бенда за које се надам да ће повући још млађе – рекао је Немања.
На питање што нису били на Зајечарској гитаријади, он каже:
– Када су у Градском културном центру биле квалификације за Зајечарску гитаријаду, ми смо били на мору. Били смо на разним такмичењима и побеђивали, али та такмичења су тако организована да нам не значе много у некој промоцији. Једино има значај око снимања албума. У суштини, преко њих слабо можете доћи до публике, јер су лоше конципирана, свирате пред малим бројем људи. Постоје та нека такмичења на РТС-у, али се емитују у пноћним терминама на другом програму, која не значе ништа. Знам доста људи који су ишли на та такмичења, заузимала добра места, али их то није довело до веће публике.
„Исток“ има најмање две свирке седмично, нарочито по клубовима, а редовни су учесници хуманитарних акција.
– Успели смо да нађемо неки систем да наметнемо и своје песме. И онда се свиде људима и траже да поново да их чују. И поново нас зову да дођему у тај град, у тај клуб.
Вежбају у ГКЦ-у када има слободних термина, а други простор је веома тешко наћи.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 975)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.