Sjajan „alibi“ za dobar provod

„ALIBI BEND“
„Alibi bend“ postoji već 20 godina i uspešno u užičkom kraju, a i šire, uveseljava goste na raznim vrstama svečanosti. Gosti ovog broja Užičke nedelje su Željko Đokić, Goran Milosavljević i Aleksandar Petronijević, članovi ovog benda.
Nastali su 1997. godine. Prvo su bili Željko Đokić – Đoka, bubnjar, Goran Milosavljević – Gofa, bas gitara, Savo Bondžulić, klavijatura i vokalni solista, Aleksandar Savić harmonika, i Dejan Lazić, solo gitara. Napravili su jedan mladi i perspektivni bend, koji je sve uveseljavao i koji su svi slušali. Te 1997. godine krenuo je uspon ovih mladih, ali dobrih muzičara. Kako kažu, broj nastupa se iz dana u dan povećavao, svirali su po hotelima, svadbe, rođendane, ispraćaje u vojsku, razne zabave (lovačke, šoferske, muzičke) …
– U izuzetno lepom sećanju, a među prvim svirkama, nam je ostalo sviranje u Vojnoj ustanovi Tara, u hotelima „Omorika“, „Beli bor“ i „Javor“. Tu smo svirali četiri meseca svakodnevno sve vrste njihovih proslava, zabava, seminare i sve druge vrste zabava, koje su oni organizovali. Često se dešavalo da preko dana sviramo u jednom objektu, a uveče instrumente premeštamo i sviramo u drugom objektu. Tada smo imali priliku da sarađujemo sa pevačima sa estrade, među kojima su u to vreme bili popularni Nedeljko Bilkić, Aca Ilić, Nada Topčagić i drugi. To je bila jedna od zanimljivijih svirki koja je duže trajala – sećaju se naši sagovornici.
Vremenom je došlo do promena članova bendova, pa su u periodu od 2001. godine do 2010. godine članovi benda bili Ivan Jokić, Peđa Glibetić, Miroslav Mijatović, Mito Milutinović, Slavko Kuzeljević, Mića Marjanović, Gvozden Mutavdžić i Ana Stanojević.
– Svi oni su danas dobri i cenjeni muzičari i rade svoj posao sa drugim kolegama. Pored ovih kolega, naš harmonikaš Darko Jevtić, došao je u bend 2004. godine i od tada je stalni član benda – rekao je Goran.
– Od 2008. do 2010. godine često smo nastupali u užičkim diskotekama koje su tada bili izuzetno popularna mesta za izlazak užičke omladine, a to su „Fejs“, „Garaža“, „Splav“ i „Triton“. Tada smo sarađivali sa našom koleginicom Slađom, koja je pevala u „Alibi bendu“ – dodao je Željko.
Oni kažu da je značajan period za njihov bend bio period od 2011. do 2014. godine kada su članovi benda bili Nebojša Marjanović Nino, Peđa Šunjac i pevačica Mirjana Bojičić. U tom periodu nastupali su najčešće na Zlatiboru u „Srpskom beku“, koji je bio jako popularan i tu su ih slušale poznate ličnosti iz sveta sporta, muzike i druge javne ličnosti. U istom tom periodu često su nastupali i u hotelu „Palisad“.
Pored tih svirki, nastupali su i na televizijama u raznim emisijama.
– Prvo televizijsko iskustvo za bend bilo je 2004. godine, kada smo učestvovali u emsiji „48 sati svadba“, koja je u to vreme bila izuzetno popularna. Jedno snimanje te emisije bilo je u restoranu „Kula“ u Sevojnu, i bila je velika čast i uživanje učestvovati tu. Tokom celog snimanja 2013. godine dva puta smo bili na snimanju „Vikend vizija“, koju vodi Lea Kiš na „Pinku“. Tu smo imali priliku da nastupamo sa dosta poznatih pevača sa naše estrade, poput Adila, Saše Matića, Anabele Đogani, Goce Tržan, Muharema Serbezovskog i drugim – kazao je Goran i dodao da se uvek odazivaju humanitarnim akcijama, jer žele i hoće da pomognu koliko mogu, a potom je nabrajao poslednja dva takva nastupa na školskom igralištu u Sevojnu, za polazak dece u školu i na „Bejbi festu“ za nabavku posteljine za užičku bolnicu.
Od 2015. godine „Alibi bend“ je dobio pojačanje – klavijaturistu Nebojšu Aćimovića i vokalnog solistu Aleksandra Petronijevića, koji je imao zapaženo učešće u „Pinkovim zvezdama“.
– To su mladi snage benda. Njihovim dolaskom bend dobija novu modernu perpsektivnu viziju za napredak i uspeh – dodao je Goran, pohvalivši novog mladog kolegu Petronijevića, koji je sedeo pored njega i sa osmehom primio pohvale.
– U potpunosti se trudimo da izađemo svim zahtevima ljudima koji su nas angažovali, naročito kada je u pitanju programska muzika. Negujemo lepu narodnu muziku, kvalitetnu pop i rok muziku, neizbežnu folk muziku, kao i najlepše strane hitove. Cilj nam je da ljudi budu zadovoljni, kako oni što su nas angažovali, tako i svi i oni drugi gosti koji nas slušaju. Kada vidimo da većina ljudi igra, a da oni koji sede uživaju slušajući muziku, tada znamo da smo posao odradili kako treba. „Alibi bend“ je postao poznat po repertoaru koji svira, a posebno po atmosferi koju umemo da napravimo. Izuzetno nam je važno da stvorimo prijatan kontakt sa ljudima, što dosta utiče na celokupnu atmosferu i okruženje, kako gostiju, tako i nas. Uvek smo nasmejani i puni pozitivne energije koju ljudi prepoznaju kod nas u toku svirke – rekao je Goran.
Kod njih, kako kažu, važi staro pravilo, da iza svakog uspeha u poslu stoji dosta rada, odnosno redovne probe, bar dva puta sedmično i svakodnevno vežbanje kod kuće svakog od njih.
Njihova saradnja je bila i sa dosta pevačica, poput Ane Stanojević i Mirjane Vojičić, koje su jedno vreme bile stalne članice benda. Sada sarađuju sa više njih i to sa Mirjanom Milanović, Gocom Dobranić, Mirom Medak, Tamarom Popović.
– Koja će od njih nastupiti obično izaberu mladenci – kazao je Željko.
Pored Užica, često sviraju u Beogradu, Novom Sadu, imaju nastupe u Republici Srpskoj, najčešće u Nevesinju i Trebinju.
– Prošlog meseca smo imali još jedno televizijsko iskustvo i to na KCN televiziji u emisji „Zapevaj“, sa koleginicom Gocom Dobranić. Za sada smo zadovoljni poslom kojim radimo, idemo korak po korak napred, kako od repertoara pesama tako i u pogledu kvaliteta izvođenja. Naravno, poseban akcenat stavljamo na marketing koji radimo, jer dobra reklama uz kvalitetan rad garantuje uspeh – kaže Gofa.

Kada sviraju na veseljima 99 posto sviraju programsku muzika, a počinju od starogradskih do stranih, ali, kako kažu, neizbežne su vesele pesme od Miroslava Ilića, Harisa Džinovića, pa noviteti od Cece i drugih novijih pevača.
– Na svadbama se mlade uglavnom pitaju za repertoar. Ona samo da spisak, a mladoženja aminuje. Na dogovorima pre svadbe bilo je situacija gde mlada hoće prvi ples, a mladoženja neće, ali ipak, posle nekoliko dana vežbe, otplešu taj prvi ples. Na jednoj svadbi, mladoženja i mladoženjin otac i familija su bili više za naručivanje muzike, a mlada ni da čuje. Onda je mladoženjin otac prišao nama i kaže:“Nemoj da rasturim ovo veselje“, a mi mislimo njegovo je, pa neka rasturi, ako hoće. Naručio je dve do tri pesme, a onda priđe mlada i naredi da nijednu više ne smemo svirati van onog spiska koji je dala. Onda se ućutaše i mladoženja i njegov otac – prokomentarisao je Željko.
Sarađivali su sa mnogim poznatim ličnostima. Jedino im je u lošem sećanju ostao Nedeljko Bilkić, dok za ostale imaju samo reči hvale.
– Nekako nam Nedeljko Bilkić nije ostao u dobrom sećanju. Sa njim smo svirali u „Omorici“ jedan seminar, gde je bilo baš puno ljudi. Mi smo tada bili mladi, spremali se i vežbali puno i bili smo spremni kao zapete puške. Počeo je Nedljko da peva, ali nije mogao. Samo se okrenu ka gostima i kaže: “Nemojte im zameriti, mladi su momci“. Mi ne možemo da verujemo da je to rekao. A, sa ostalima imamo lepa iskustva, svi su bili korektni. Izdvojio bih možda Šekija Turkovića. On je bio angažovan na jednoj svadbi da peva kao gost, a mi smo svirali. Odsvirali smo svadbu i na kraju nije uzeo ni dinara bakšiša. On je došao na veselje i gazda svadbe mu kaže da sedne u gornji kraj. Međutim, on nije hteo i rekao je da će da sedne sa muzičirama, i seo je sa nama. Kad je pošao kući, mi ga zaustavljamo da uzme svoj deo bakšiša, a on kaže:“Ne, ne, ja imam svoj honorar i to je vaše“. U toku zajedničkog sviranja imao je korektan odnos sa nama. Jedan od prijatnijih ljudi… – seća se Željko.
On i Goran, pošto su od početka zajedno u bendu, sećaju se i vremena kada su svirali pod šatrama.
– Sviralo se nekada pod tim šatrama i ispraćaji i svadbe i po sedam dana. Sećam se jedne zime, svirali smo na Ponikvama. Morali smo da odgrćemo sneg i guramo kombi sa instrumentima da bi došli do kuće. Dok su gosti jeli, supa se u tanjirima ledila, a nama se prsti ukoče od zime. Ali, nismo odustajali. Valjda smo bili mladi i bilo nam je lako da to nosimo – sećaju se naši gosti.
Setili su se periodu kada su 14 dana za redom svirali veselja, neka ispod šatre, a neka u tek otvorenoj sali kod „Roje“.
– Tada nije bilo ograničenja dokle sme da se svira, pa smo ostajali do ujutru. Drže muziku, mi kažemo, da popodne imamo drugu svirku, da treba malo da odmorimo. I tako nekoliko dana, da bi posle sedam dana Željko završio u Hitnoj pomoći, zato što mu je opao imunitet. Ali, sve su to lepe uspomene, samo hvala bogu što danas nema tih dugonoćnih svirki – kazao je Goran.
Užički bendovi muke muče da nađu bubnjara, ali Željko kaže da on sigurno neće napustiti svoj bend i dodaje:
– Veća potražnja je za pevačicama, kao i pevačima. Jako je teško naći dobrog kolegu i dobrog muzičara, a prvenstveno je da se bude dobar čovek, jer jedan loš čovek može sve da upropasti. Mi smo napravili neki dogovor oko posla i svako radi ono što mu leži, neko reklamira orkestar, neko sklapa i pregovora oko svirki, neko se bavi samo opremom, i svako ima svoje zaduženje, i mi ostali se ne mešamo u te poslove, jedino kada su u pitanju neki važni dogovori. Po potrebi angažujemo violinu, pevačicu, ali to je sve od slučaja do slučaja – objasnio je Goran.
Većina muzičara u „Alibi bendu“ je samouka, osim Aleksandra Petronijevića koji je završio muzičku školu za hormoniku i solo pevanje, kao i Sava Bondžulića, koji je završio muzičku školu. Takođe, svi oni imaju primarne poslove koje rade, dok im muzika dođe kao dodatni prihod.
– Na kraju bismo se obratili svim čitaocima Užičke nedelje, a pogotovu ljudima koji bi želeli da nas angažuju na svojim veseljima sa porukum:“Uvek imajte svoj alibi za najbolji provod“ – rekao je Gofa.

Z. Gligorijević

Comments

comments