OBELEŽENO 77 GODINA OD BITKE NA KADINJAČI
Na Spomen-kompleksu Kadinjača obeleženo je 77. godina od bitke na Kadinjači. U toj bici izginuo je ceo Radnički bataljon, koji se suprostavio mnogo nadmoćnijem neprijatelju. Posle parastosa, koji su služili sveštenici SPC, vence na spomen kosturnicu položio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Vojske Srbije, Grada Užica, SUBNOR-a, potomci palih boraca i druge delegacije.
Prema istorijskim podacima na Kadinjači, 29. novembra 1941. godine, poginulo je oko 300 radnika, pekara, opančara, metalaca, sarača, seljaka iz Užica, koji su činili Radnički bataljon. Oni su branili svoj grad pokušavajući da zaustave oko 3.000 naoružanih Nemaca, koji su nadirali iz pravca Bajine Bašte i na taj način omogućili vreme Vrhovnom štabu na čelu sa Josipom Brozom Titom da se povuče preko Zlatibora, iz tadašnje jedine slobodne teritorije u Evropi, Užičke republike.
Potpredsednik SUBNOR-a Srbije, akademik Željko Zirojević, obrativši se prisutnima sa drugarice i drugovi, podsetio je na junake Radničkog bataljona koje su predvodili Dušan Jerković i Andrija Đurović.
– To su pre svega bili borci otadžbine, vojnički neškolovani i srcem naoružani, koji su zaustavili fašističke snage i omogućili nesmetano povlačenje partizanskih snaga, građana i naroda Užica na slobodnu teritoriju, kao i Vrhovnog štaba NOR i partizanskih odreda Jugoslavije… Njihov heroizam je danas, a i za budućnost, ostao zapamćen, jer se nije verovalo da se neko tako mali, vojnički neobučen, ali dobro organizovan pod stegom Komunističke partije Jugoslavije i Vrhovnog štaba, može suprotstaviti nemačkoj soldateski. Pekari, oružari, tekstilci i metalci tog 29. novembra 1941. godine prihvatili su neravnopravnu borbu sa nadmoćnim neprijateljem, koji je potpomognut domaćim izdajnicima, verovao da će vrlo brzo srušiti napor branitelja Kadinjače. Borci Radničkog bataljona su kao jedan stali na branik otadžbine. Njihove žrtve nisu bile uzaludne, a iz njihove krvi nikla je sloboda, u kojoj mi živimo i uživamo – rekao je između ostalog Zirojević i dodao da SUBNOR ima 130.000 članova, osvedočenih antifašista, koji su uvek spremni da se suprotstave svima koji hoće da prodru u našu teritoriju.
Branislav Mitrović, predsednik Skupštine Grada Užica, rekao je da 29. novembar podseća na bolnu i svetlu tačku naše istorije.
– Da zaboravimo ne smemo, da pamtimo je naša obaveza prema svima koji su život dali, suprotstavljajući se pošasti fašizma, uvereni da je život vredan samo ukoliko živi u slobodi – rekao je Mitrović.
Državni sekretar Nenad Nerić podsetio je na vreme kada je formirana Užička republika, jedina slobodna teritorija u Evropi.
– Da bi ugasio tu jedinu slobodnu teritoriju okupator je poveo iz Evrope svoje jedinice i sa 3.000 dobro naoružanih vojnika kreće na slobodnu teritoriju. I 25. novembra ulazi u Ljuboviju. Pešice sa svojim komandantima, seljaci i radnici, kreću na Kadinjaču naoružani duhom slobode na 3.000 do zuba naoružanih fašista. Kada je zadnja cev utihnula, silnicima je otvoren put ka Užicu. Sa sutonom dana utihnula je i sloboda u Užicu. Utihnuo je samo plamen, ali žar je nosio svaki borac. Taj žar nasledila su današnja pokoljenja. Njihovo herojstvo je danas najsvetliji primer žrtve za slobodu … Sloboda je najvrednija reč u našem jeziku. Sloboda je ono što moramo da ostavimo potomcima – rekao je Nerić.
Z. G.
