JEDAN PREDLOG PROFESORA IZ PRVE OSNOVNE ŠKOLE KAO DOPRINOS U VEZI SA PROSLAVOM DANA GRADA
Šta znamo o Užicu?
– Hajde da sistemski podstičemo učenike da se više bave upoznavanjem našeg Užica!- njegove istorije, kulture, privrede, flore, faune…
Jedna latinska izreka glasi: verba volant scripta manent, što u prevodu znači da „reči lete a (ono što je) napisano ostaje“. Da jedna dobra ideja iz „radionice“ mojih kolega iz Prve osnovne škole ne bi „odletela“ ili nestala bez traga odlučio sam da je stavim na papir. Ko zna?! Uz malo dobre volje, razumevanja i podršku nadležnih, medija i entuzijazma poslenika kulture ista bi možda mogla i zaživeti.
Porazno je saznanje koliko deca malo znaju o našem gradu. U nižim razredima đaci još po nešto i uče o zavičaju dok je u višim razredima njihovo znanje u vezi sa sadržajima koji imaju veze sa našim krajem prepušteno pukom entuzijazmu pojedinih nastavnika. U najkraćem, naša ideja glasi: hajde da sistemski podstičemo učenike da se više bave upoznavanjem našeg Užica!- njegove istorije, kulture, privrede, flore, faune… To je moguće ostvariti na svakom koraku. U školama je moguće realizovati brojne sadržaje koji se odnose na upoznavanje našeg grada na raznim časovima- istorije, geografije, srpskog jezika, biologije, građanskog vaspitanja, odeljenjske zajednice…da ne govorimo o raznim sekcijama i drugim aktivnostima. Potreban je jači podsticaj nego do sada. U ustanovama kulture održavaju se brojna predavanja, izložbe, priredbe i sl. Ipak, malo šta od toga je prilagođeno učenicima. Najčešće se prezentuju šture informacije, po pravilu nedovoljno zanimljive mladima. To isto važi za društva koja postoje na nivou Užica. Njihovi članovi se, razumljivo, u najvećoj meri bave naučnim radovima i temama koje su prilagođene auditorijumu odraslih.
Naša ideja predviđa da bi deca svake godine mogla da rešavaju testove u vezi sa našim krajem. Isti bi mogle da sastave neutralne komisije iz raznih oblasti (npr. predstavnici Društva istoričara grada Užica bili bi pozvani da sastave pitanja koja se odnose na prošlost Užica). Svaka škola bi mogla da pošalje određeni broj takmičara u centralnu školu gde bi se održavalo glavno testiranje. Pre toga, u školama bi se vršila preliminarna selekcija takmičara. Tako bi svake godine čitave generacije učenika bile uključene u manifestaciju proslave dana grada.
Isprva, zamislili smo da na pomenutom testiranju učestvuju osnovci. Kasnije smo uvideli da su srednjoškolci u navedenomom smislu takođe zanimljiva ciljna grupa (veća zrelost, informisanost, interesovanja…). Ah, da. Zaboravio sam glavno!? Za pomenuto, osim dobre volje, ne trebaju nikakva posebna sredstva (osim minimalnih troškova za izradu testova kao i za prigodne nagrade najbolje plasiranima).
Hajde da idemo korak dalje, da pokušamo da se prepustimo kreativnosti pojedinaca i novim mogućnostima. Neki maštoviti ljudi bi mogli da budu zaduženi da osmisle prigodan moto za ovu manifestaciju (mi smo razmatrali neke tipa- Koliko poznajem svoje Užice? Upoznaj svoj grad da bi ga više voleo?… ili nešto treće, još bolje i lepše). Lokalna uprava bi mogla da sklopi ugovore sa stručnjacima iz Užica za pojedine oblasti u vezi sa izradom prigodnih brošura za informisanje osnovaca u vezi sa gore pomenutim temama, i nešto obimnijih za srednjoškolce. Zašto neko ne bi uradio i slikovnicu za najmlađe koja bi se bavila istorijom Užica? Ne samo istorijom. Neka šarena i prigodno ilustrovana knjižica nauči decu, na primer, koje ribe žive u Đetinji ili po čemu je poznata Zlakusa?…Bio bih mnogo srećan kada bi moja deca od nekoga dobila takav poklon. Ili još bolje, kada bih ja takvo nešto mogao da poklonim deci svog prijatelja iz Novog Sada. Zašto slične aktivnosti neko ne bi podstakao, podržao i pokrenuo?
Pošto tekuće godine za proslavu Dana grada ne bi postojale knjige za pripremu takmičara da li bi bilo uopšte moguće već sada u oktobru sprovesti našu ideju? Verujemo da bi bilo moguće, ako bi postojala dobra volja. Moguće bi bilo, kao prelazno rešenje, učenicima zadati teme za koje bi trebalo samostalno da se pripreme (pošto sam ja istoričar po profesiji navešću par primera iz svoje struke- npr. znameniti Užičani u doba Prvog srpskog ustanka? Zbog čega se 9. oktobar proslavlja kao Dan grada? Koje godine je osnovana najstarija današnja škola u Užicu?… ). Jedan manji deo tema ne bi bio unapred zadat. Baš ta pitanja iz opšte informisanosti bi odlučila pobednika.
Ne moramo se zaustavljati samo na mladima. Hajde da svake godine prigodno nagradimo sugrađane koji znaju da odgovore na neka pitanja koja su od značaja za grad: Ko je Stiv Tešić? Kako se zove film za koji je pomenuti scenarista dobio Oskara? Navedite bar dva velika uspeha Olivere Jevtić. Ko je Ljubomir Stojanović? Koja mu je najznačajnija državna funkcija? Koja ono godina stoji na ulazu u zgradu užičke Narodne biblioteke (iliti- kada je ista osnovana)?
Zašto da još malo ne pustimo mašti na volju? Zašto mediji od nacionalnog značaja (RTS, B92 i drugi) nakon testiranja đaka ne bi afirmativno izveštavali o načinu na koji Užičani neguju svoju tradiciju i kulturu? Krajnje je vreme da po nečemu dobrom budemo prepoznatljivi na sumornom medijskom nebu Srbije.
Zbog čega zaposleni u Prvoj osnovnoj školi (bar aktivi iz pomenutih predmeta) sami ne sprovedu gore pomenutu zamisao? Jedan deo kolega se nije složio sa tim, inače mojim prvobitnim predlogom. Oni smatraju, sada verujem da su u pravu, da bez logistike spolja (čitajte: od strane nadležnih iz Školske uprave ili organa lokalne samouprave) sama ustanova kao što je pojedinačna škola ovakvu ideju ne može da sprovede. Veliki deo nastavnika- entuzijasta bi rado učestvovao u tome, drugi deo kolega ne bi. Sve bi bilo prepušteno dobrovoljnosti i voluntarizmu. Baš to je ono što želimo da izbegnemo.
Nadamo se da će nam vremena koja su pred nama doneti afirmaciju dobrih ideja. Naravno, i boljih i lepših od ove naše.
Nikola Bacetić,
v.d. direktora Prve osnovne škole
