ЈЕДАН ПРЕДЛОГ ПРОФЕСОРА ИЗ ПРВЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ КАО ДОПРИНОС У ВЕЗИ СА ПРОСЛАВОМ ДАНА ГРАДА
Шта знамо о Ужицу?
– Хајде да системски подстичемо ученике да се више баве упознавањем нашег Ужица!- његове историје, културе, привреде, флоре, фауне…
Једна латинска изрека гласи: verba volant scripta manent, што у преводу значи да „речи лете а (оно што је) написано остаје“. Да једна добра идеја из „радионице“ мојих колега из Прве основне школе не би „одлетела“ или нестала без трага одлучио сам да је ставим на папир. Ко зна?! Уз мало добре воље, разумевања и подршку надлежних, медија и ентузијазма посленика културе иста би можда могла и заживети.
Поразно је сазнање колико деца мало знају о нашем граду. У нижим разредима ђаци још по нешто и уче о завичају док је у вишим разредима њихово знање у вези са садржајима који имају везе са нашим крајем препуштено пуком ентузијазму појединих наставника. У најкраћем, наша идеја гласи: хајде да системски подстичемо ученике да се више баве упознавањем нашег Ужица!- његове историје, културе, привреде, флоре, фауне… То је могуће остварити на сваком кораку. У школама је могуће реализовати бројне садржаје који се односе на упознавање нашег града на разним часовима- историје, географије, српског језика, биологије, грађанског васпитања, одељењске заједнице…да не говоримо о разним секцијама и другим активностима. Потребан је јачи подстицај него до сада. У установама културе одржавају се бројна предавања, изложбе, приредбе и сл. Ипак, мало шта од тога је прилагођено ученицима. Најчешће се презентују штуре информације, по правилу недовољно занимљиве младима. То исто важи за друштва која постоје на нивоу Ужица. Њихови чланови се, разумљиво, у највећој мери баве научним радовима и темама које су прилагођене аудиторијуму одраслих.
Наша идеја предвиђа да би деца сваке године могла да решавају тестове у вези са нашим крајем. Исти би могле да саставе неутралне комисије из разних области (нпр. представници Друштва историчара града Ужица били би позвани да саставе питања која се односе на прошлост Ужица). Свака школа би могла да пошаље одређени број такмичара у централну школу где би се одржавало главно тестирање. Пре тога, у школама би се вршила прелиминарна селекција такмичара. Тако би сваке године читаве генерације ученика биле укључене у манифестацију прославе дана града.
Испрва, замислили смо да на поменутом тестирању учествују основци. Касније смо увидели да су средњошколци у наведеномом смислу такође занимљива циљна група (већа зрелост, информисаност, интересовања…). Ах, да. Заборавио сам главно!? За поменуто, осим добре воље, не требају никаква посебна средства (осим минималних трошкова за израду тестова као и за пригодне награде најбоље пласиранима).
Хајде да идемо корак даље, да покушамо да се препустимо креативности појединаца и новим могућностима. Неки маштовити људи би могли да буду задужени да осмисле пригодан мото за ову манифестацију (ми смо разматрали неке типа- Колико познајем своје Ужице? Упознај свој град да би га више волео?… или нешто треће, још боље и лепше). Локална управа би могла да склопи уговоре са стручњацима из Ужица за поједине области у вези са израдом пригодних брошура за информисање основаца у вези са горе поменутим темама, и нешто обимнијих за средњошколце. Зашто неко не би урадио и сликовницу за најмлађе која би се бавила историјом Ужица? Не само историјом. Нека шарена и пригодно илустрована књижица научи децу, на пример, које рибе живе у Ђетињи или по чему је позната Злакуса?…Био бих много срећан када би моја деца од некога добила такав поклон. Или још боље, када бих ја такво нешто могао да поклоним деци свог пријатеља из Новог Сада. Зашто сличне активности неко не би подстакао, подржао и покренуо?
Пошто текуће године за прославу Дана града не би постојале књиге за припрему такмичара да ли би било уопште могуће већ сада у октобру спровести нашу идеју? Верујемо да би било могуће, ако би постојала добра воља. Могуће би било, као прелазно решење, ученицима задати теме за које би требало самостално да се припреме (пошто сам ја историчар по професији навешћу пар примера из своје струке- нпр. знаменити Ужичани у доба Првог српског устанка? Због чега се 9. октобар прославља као Дан града? Које године је основана најстарија данашња школа у Ужицу?… ). Један мањи део тема не би био унапред задат. Баш та питања из опште информисаности би одлучила победника.
Не морамо се заустављати само на младима. Хајде да сваке године пригодно наградимо суграђане који знају да одговоре на нека питања која су од значаја за град: Ко је Стив Тешић? Како се зове филм за који је поменути сценариста добио Оскара? Наведите бар два велика успеха Оливере Јевтић. Ко је Љубомир Стојановић? Која му је најзначајнија државна функција? Која оно година стоји на улазу у зграду ужичке Народне библиотеке (илити- када је иста основана)?
Зашто да још мало не пустимо машти на вољу? Зашто медији од националног значаја (РТС, Б92 и други) након тестирања ђака не би афирмативно извештавали о начину на који Ужичани негују своју традицију и културу? Крајње је време да по нечему добром будемо препознатљиви на суморном медијском небу Србије.
Због чега запослени у Првој основној школи (бар активи из поменутих предмета) сами не спроведу горе поменуту замисао? Један део колега се није сложио са тим, иначе мојим првобитним предлогом. Они сматрају, сада верујем да су у праву, да без логистике споља (читајте: од стране надлежних из Школске управе или органа локалне самоуправе) сама установа као што је појединачна школа овакву идеју не може да спроведе. Велики део наставника- ентузијаста би радо учествовао у томе, други део колега не би. Све би било препуштено добровољности и волунтаризму. Баш то је оно што желимо да избегнемо.
Надамо се да ће нам времена која су пред нама донети афирмацију добрих идеја. Наравно, и бољих и лепших од ове наше.
Никола Бацетић,
в.д. директора Прве основне школе
