ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА
У сали Скупштине града представљена су истраживања на акумалцији Врутци, које је у протекле две године радио Институт “Јарослав Черни” и Биолошки факултет из Београда и у коме је учествовало око двадесет стручњака. Општи закључак је да је за загађење крива старост језера, а да за санацију, коју препоручује Институт и која би трајала три до четири године, бити потребно око 3,5 милиона евра.
– Кривац за загађење језера је његова старост. Акулумалација Врутци је остарела пре него што је добила “крштеницу”, односно употребну дозволу. Подмлађивање не помаже, али да се ублажи може. Овде ботокс не може да подмлади, али нега прија. Акумулација у себи садржи 30 година историје и неадекватног односа према заштити. То не значи да је градња викендица угрозила акумулацију, већ генерално заштита од почетка није била ваљана. Поред тога, нису урађени антиерозивни радови који су пројектом били предвиђени на десетинама места. Када је акумулација изграђена део тих радова је урађен, а део никада и зато нема употребну дозволу – рекао је Марјановић и додао да се ништа није чинило да се заштите сливови, који су у акумулацију, али не само они, већ и сви који су посећивали језеро, доносили све и свашта, па се годишње стварао седимент од 5 цм, што је један од узрока стварања алги.
– Загађењу су допринела и пољопривреда и спирање стајнака са расутих површина, јер се коришћење ђубрива не контролише и тек на крају становништво – додао је професор Марјановић и приказао на слајду шталу која је само на око 50 м од језера.
Он је током своје презентације рекао да у језеру поред црвених алги, које су према његовом мишљењу појавиле 2011. године, а од тада цветале неколико пута, а последњи пут у септембру ове године, има и зелених алги. Утврђено је да се алге налазе на дубини од 6 до 8 метара и да до цветања долази услед великих падавина или промене нивоа језера и при промени температуре како спољне, тако и воде.
Приликом презентације речено је да је током од 2004. до 2012. године на основу мерења дошло до кретања односа фосфора и азота, који је падао и 2013. године када је прекинуто водоснабдевање био испод десет као граничне вредности.
– Значајније присуство фосфора у мерењима из 2009. године такође је указивало да нешто није у реду и све наведено допринело је да дође до недостатка кисеоника у језеру, што је са климатским фактором и термалним режимом допринело интензивном цветању алги и појави цијанобактерија у децембру 2013. године када је Ужице остало без воде – рекао је Марјановић.
Оно што је најопасније је то што алге луче цијанотоксине.
– Да ли има токсина? Та истраживања нисмо радили, али довољно говори податак, ма чија та идеја била, да се алге са површине језера уклањају ручно. Напуњени џакови још увек се налазе у бараци поред хидроелектране. Да је било цијанотоксина, сигурно би они који су уклањали алге са површине, имали последице – рекао је професор Марјановић.
Он је објаснио да се дозвољени ниво токсина према Светској здравственој организацији мењао неколико пута у последњих двадесетак година и да је сада према том неком стандарду дозвољено за децу до 6 година 0,3 мг по литру, а за све старије до 1,6. Такође је рекао да нема ризика ако се по милиграму нађе до 2.000 ћелија алги, од 2.500 до 6.000 ћелија низак је ризик (опасност за децу до 6 година), преко 6.000 ћелија ризик је висок (вода опасна и за старије), а преко 65.000 ћелија водовод се затвара – објаснио је Марјановић.
Он је на крају презентације и предложио мере заштите. Нагласио је да је поред спровођења онога што је предвиђено у првој зони заштите акумулације, потребно држати што стабилнији ниво воде, контролу ерозије слива и унос нитрата, контролу коришћења стајнака и сточног фонда, контролу загађења из седимента језера које се налази на карбонатним стенама, које такође ступају у хемијске реакције са елементима које се загађењем унесу у воду. Нагласио је да је неопходна изградња непропусних септичких јама, а као пример навео је да у Биосци и у Кремнима не треба градити канализацију, ако немају постројење за пречишћавање вода. С обзиром да Инстут “Јарослав Черни” и Биолошки факултет неће више радити истраживања, професор је навео да је неопходно да се једном седмично узимају узорци на самом водозахвату, на локацији Дријетањ и Рошка бања једном месечно и на локацији Јовац и Јасике једном квартално. Наравно, како је рекао, анализе на сливовима требало би да иду на терет Дирекције за воде, односно Србија воде.
На питање да ли би третирање неким хемијским препаратима, на пример “бокаши лоптицама” или другим врстама апарата могло да дође до чишћења језера од загађености, професор Марјановић је одговорио да би то дало резултате, али само краткорочно. Рекао је да би само начин, како је предложено у елаборату о санацији језера, која би трајала око 4 године дало дугорочне резултате.
Он је такође скренуо на две апсурдности које су уочене на језеру.
– У санитарној А зони заштите почело је рушење викендице, а ми смо снимили једну да се гради. Поред тога у тој зони је забрањен риболов, а риболовачко удружење продаје дозволе – навео је Марјановић.
На презентацији је закључено да су током истраживања утврдили да се алге налазе на одређеним дубинама и да вода, док нема цветања, а то је током ове године било десет месеци, може да се користи за пиће, уз адекватно постројење за пречишћвање воде у фабрици воде и да је поред мера санације о коме је говорио, неопходна и реконструкција фабрике воде. Он је навео да би за санацију Врутака потребно око 3,5 милиона евра.
Тихомир Петковић, градоначелник Ужица, рекао је да је од Владе Србије нереално очекивати новац за санацију акумулације Врутци, али да уз њену помоћ спремимо пројекте и конкуришемо и тражимо донације од фондова Европске уније. Он је подсетио шта се све урадило и докле се стигло са реконструкцијом фабрике воде.
– Од Владе Србије добијен је новац за реконструкцију прве фазе Фабрике воде од 3,2 милиона евра, док ће друга фаза коштати око 3 милиона евра. Захваљујући Влади Србије и Војсци Србије изграђен је цевовод од 1,5 милиона евра за алтернативно снабдевање Ужица са Сушице. Преко Дирекције за воде током 2014. године “Водоводу” је пребачено 12 милиона динара за израду елебората санације Врутака и реконструкције Фабрике воде у првој фази и мониторинг језера, а у овој години 23,5 милиона динара за Институт “Черни” израду пројектне документације за санацију Врутака и израду пројекта реконструкције Фабрике воде у другој фази – рекао је Петковић и још једном подсетио на обећање министарке Зоране Михајловић да ће се наставити финансирање за Фабрику воде и да очекује да ће 2017. године бити завршена целокупна реконструкција Фабрике воде на Церовића брду.
З. Г.
