Суфинансирајућа „Фића“

- Са другарима био на сајму „Фића“ у Минхену -

fića 7

ЉУБАВ ПРЕМА „ФИЋИ“ ПРЕНЕО МУ ДЕДА МИЛИНКО

Дарко Вучковић рођен је 1991. године у Севојну, а љубав према „Фићи“ добио је када је сео први пут за волан. Тада је возио „Фићу“ и остала му је љубав према њој. То је било у раном детињству са дедом Милинком Познановићем, чија је она била. Са Дарком је разговарао репортер „Ужичке недеље“.
Колико Вам је требало да урадите “Фићу“?
– Око две године ефективног рада и труда да се доведе у стање какво сам мислио и желео да урадим.
Да ли сте имали неку помоћ?
– Имао сам од неких другара и мајстора. Заинтересовао сам се да је урадим сам. Питао сам за неке делове и како би шта могао да урадим. Мајстори су ми говорили неке њихове форе и фазоне и како ми је најбоље да урадим. Иначе, ова „Фића“ произведена је 1974. године.

fića 3

Како сте набављали делове?
– Релатривно сви су делови били и њеном фабричком стању, имао сам само мало неких измена, преправки и дорада. Имао сам још неке старе „Фиће“ из којих сам скористио неке делове, који нису били добри на мом моделу. Значи од више модела направио сам овај један?
Ко је обезбедио новац за све то?
– Све самофинаисрање. Још из школе. Почео сам да радим док сам био у средњој школи. Одвајао сам и од школског буџета. Мама и тата су по мало финансирали, али нису веровали да ћу је и завршити. Што би студенти рекли, био сам суфинансирајући.
Да ли планирате да прерађујете још коју„Фићу“?
– За сада планирам да останем на овој. Стицајем околности, набавио сам још једну, тако да у наредном периоду планирам нову, али у спортском фазону. Хоћу да покушам да изгледа као „Фића Анабат“, спортски модел.
Правите ли још нешто, сем „Фиће“?
– Правим лимарију, механику, фарбање ситнијих делова. Али ради се, све у вези механике. Мора се нешто радити и од нечега живети. Радим и другарима ако ми нешто затреба, наравно, радим и за новац. Све зависи од количине и обима посла.

fića 6

Да ли сте направили неки атрактиван, а прерадили неки атрактиван ауто за неког другог?
– Нисам. Већином је то љубав за себе, своја воља и најбоље се ради полако и натенане.
Да ли сте запослени негде?
– Радим у једној фирми, али све ово нема вез е са њом и она нема никаквих додирних тачака са аутима. То је потпуно друга врста посла.
Да ли идете на неке олдтајмер-презентације и какви су кометантари?
– Посећивао сам доста скупова. Ишао сам у Крупањ, Шабац, Крагујевац. Београд… У Београду сам скоро био када је био скуп на кружној стази „Ушће“. Ту сам изашао чисто да промовишем „Фићу“, јер имам још пар другара из клуба који возе спортске „Фиће“ на стази, тако да се и они боре за неко своје место. Нисам члан тог клуба „БУФ“ („Београско удружење Фића“), а има и Крагујевац неко удружење „Фића“, тако да заједно идемо по тим скуповима и промовишемо се заједно. Има доста заинтересованих људи. Што се коментара тиче, све зависи од људи. Свако има мишљење. Неко преферира леп ауто и све то, а неко да је то бацање пара.

fića

Били сте и у Немачкој?
– Да. Био је скуп „Фића“ у Минхену. Био сам на том скупу, а из Србије су била три аута. Учествовали смо на том скупу, где је било око 70 „Заставиних“ возила, односно „Фића“. Они су доста озбиљнији што се тиче улагања, сређивања, естетике, улагања око возила… Много су озбиљнији, али свака „Фића“ је лепа на свој начин. Ја нисам ишао са мојом „Фићом“, него смо ја и другар ишли са његовом у посади. Било је лоше време и ја се нисам усудио да наставим пут даље мојом „Фићом“. Дошао сам до Београда и ту одустао. Било је лоше време, киша је падала. Оставио сам је у Београду код другара, прешао у друго возило и са њим отишао у Минхен.
Да ли ћете Ви направити удружење у Ужицу?
– За сада немам неки круг људи који би били заинтересовани за тако нешто, јер немамо озбиљан број људи да се све то покрене.

fića 2

Да ли је неко некада хтео да откупи Ваш ауто?
– Имало је понуда, које су биле интересантне и веома повољне, али није то то. То је љубав и тај рад нема цену. Знам да један Ужичанин има „Пежо“ стар преко 40 година, а изгледа као да је нов. Нудили су му три нова модела или новац колико та три аута вреде, и није хтео прода возило. Слажем се са њим и не бих га продао, нити мењао ни ја.
Да ли идете на нека рели – такичења?
– Не идем нигде, што се тиче брзине. Идем само на стајлинг или неке изложбе. Не желим да је ломим или урнишем на ма који начин.
Како сте направили кров за „Фићу“?
– Нисам имао човека који може да ми то уради. Један човек ми је тражио 500 евра и ја му дам новац, а он одустане. Тражио ми је велику цифру, само да би ме одбио. Кров сам покушао да направим електронски. Имао је неку функцију, али нисам био задовољан што се тиче затезања цераде и због свега тога уклонио сам тај кров. Нашао сам кров од „Фиће“ у фабричком стању. Скинуо сам тај кров, прерадио и прилагодио, тако да „Фића“ има фабрички изглед са металним кровом.

fića5

Ту је и девојка са тобом?
– Девојка је такође повезана са том причом, пошто је нас „Фића“ спојила.
Хоћете да ми кажете како ви гледате на ове његове радове?
Ја сам Милица Јевтовић и ми смо се упознали захваљујући „Фићи“, на једној свадби где је он изнајмљивао „Фићу“ и сада је већ пет година како смо заједно. Мислим да овај његов рад није бацање пара. Заједно идемо када он излаже „Фићу“. Атраклтивна је, људи нам се јављају и одушевљени су. Знам и да возим, али немам још возачку дозволу, а он ме тера да полажем. За мене је купио једну „Фићу“ и док ја положим он ће је средити.

Милан Ђокић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.