MOŽE LI GLUPLJE
U stvari sam hteo da pišem o Radu Jovanoviću. Po nekima najznačajnijem srpskom aforističaru svih vremena. Da pomenem kako je objavio devet knjiga i kako je prevođen na mnoge jezike. Da je zastupljen u brojnim domaćim i svetskim antologijama i da je dobio sve nagrade koje se dodeljuju iz te oblasti, zajedno sa nagradom „ Radoje Domanović“ Udruženja književnika Srbije za životno delo.
O tom Radu Jovanoviću sam mislio da pišem. Kome je došla i prošla godišnjica smrti, a da to niko nigde u Užicu nije obeležio. Da pomenem kako velikom Radu Jovanoviću posle smrti prošle godine Grad nije ni komemoraciju organizovao. Da ispričam kako sam u jednom intervjuu na pitanje šta je užički brend odgovorio: Rade Jovanović. Da podsetim kako je jedini pisani trag o postojanju tzv. erskog humora, u stvari užički aforističari, na čelu sa legendom Radom Jovanovićem. Da se zapitam kako je Užice dopustilo da jedini bilo kakav brend vezan za Užičane, erski humor, mazne Čajetina, i gore, pod firmom erskog humora, prave godinama nekakve seoske zabave.
A onda se niotkuda, tačnije iz nekakvih dubrovačkih laguma i srednjevekovne sudske parnice, pojavio Sklavko. Ili Slavko. Potpuno nepoznat, anoniman, niko ne zna ni ko je i odakle je, ali je došao pravo iz istorije. I to na preporuku. A to je Užičanima uvek bilo više nego dovoljno. Istorijske ličnosti koje dolaze na preporuku. Nismo se džabe zvali Titovo Užice više decenija. Po nekom čoveku za koga se nije znalo ni ko je ni odakle je, ali je došao iz istorije. Sklavkovom kolegi.
Ne treba Radu Jovanoviću Užice. Ne treba mu da se po njemu zove ni neka užička ulica, kružni tok, prolaz, čak ni plato. Rade Jovanović ima svoje impresivno delo. Rade Jovanović je zauzeo svoje neprikosnoveno mesto u istoriji srpske književnosti. Rade Jovanović je erski humor izbrusio do savršenstva. Najznačajnija nagrada za najbolju knjigu aforizama na srpskom jeziku Beogradskog aforističarskog kruga od prošle godine nosi ime Rada Jovanovića. Jer je Rade Jovanović legenda.
A s obzirom da Užicu očigledno ne treba Rade Jovanović, evo im ga Sklavko. Ili Slavko. Nebitan, nepoznat, marginalan, došao preko veze. Realno, znatno više liči na užički brend. I ne treba stati na jednom platou. Dok se još nije razišla Komisija, najbolje je da donesu odluku da celo Užice ponese ime Sklavkovo. Teško da nešto može bolje da predstavi sadašnje Užice od nekog nebitnog, nepoznatog i marginalnog. Koji je došao preko veze.
Dragi moji Užičani, neka vam je sa srećom Sklavkovo Užice. I ne bi me iznenadilo da Rade Jovanović na nebeskom Olimpu sada plače od smeha.
Smeje se budalama.
Slobodan Simić (Užička nedelja 970)
