GRUPA „TEMPERA“
U ovom broju „Užičke nedelje“ Aleksandar Jovanović i Ratko Erić, članovi grupe „Tempera“, govore o radu ove petočlane grupe i daju viđenje muzičke scene kako u Užicu, tako i u Srbiji.
Alkesandar Jovanović – klavijaturista, Ratko Erić – vokal, Slavko Marković – gitara, Mićko Savić – bas, Aleksandar Vasiljević – bubnjar i Milena Milivojević – vokal, članovi su ove grupe, muzičari koji su se, sa svojim dugogodišnjim iskustvom, okupili da naprave jedan novi, moderan, prepoznatljiv bend, ali, pre svega, da sviraju muziku koju vole. Glavna ideja je bila da se tržištu ponudi veoma širok izbor dobre muzike, da se prate muzički trendovi, ali da se nikako ne zapostavi ni kvalitetna stara muzika – narodna, starogradska, rok, pop, evergrin… Za osam godina postojanja, iza sebe imaju preko 800 nastupa bilo na svadbama, maturama, apsolventskim i studentskim zabavama, proslavama firmi, u raznim hotelima, u mnogim gradovima Srbije. Zanimljivo je da niko nije Užičanin, već su iz drugih opština Zlatiborskog okruga, ali su se našli i sada svi žive i rade u Užicu.
– Počeli smo u oktobru 2008. godine. Svi smo bili afirmisani, sa po 15 godina isustva. Svako od nas je do tada svirao u nekim bendovima, koji su bili drugačiji od onoga što smo sada. Sticajem okolnosti, mi smo se svi našli oko te zajedničke ideje kako smo zamišljali da treba da bude taj bend – rekao je Aleksandar.
Ratko Erić, pevač grupe, dodaje da su se svi međusobom poznavali, a da su, Aleksandar i on, pozvali ostale članove grupe i tako krenuli da sviraju zajedno.
– Prvo su to bile svirke po Užicu. Postali smo grupa koja najviše svira venčanja, ali sviramo i u klubovima, na zabavama koje organizuju razne korporacije, škole, za nove godine, u restoranima, studentskim i apsolventskim večerama i tako dalje. U principu, venčanja su najlepša i najprofitabilnija – dodao je Ratko.
Od samog starta grupa skoro da se nije menjala. Samo je bilo promena pevačica. U početku je bila Biljana Prokić, zatim Božana i sada je Milena. Jedino se još promenio bubnjar.
– Kada smo pravili grupu, nije nam bila poenta da napravimo bend koji liči na neki drugi užički ili bilo koji drugi bend, već da donesemo nešto novo, autentično, da nas ljudi prepoznaju i, hvala bogu, od početka je bilo poprilično posla. Imali smo pomoć od kolega, ali sada već sa poslom nemamo problema. Za vrlo kratko vreme smo uspeli i zadovoljni smo – kazao je Aleksandar, koji pored toga što svira u „Temperi“, radi u Muzičkoj školi i predaje predmete vezane za snimanje zvuka.
– Najbolje od svega je to što kada radimo, mi sviramo ono što volimo i kada sviramo i narodnu muziku, i pop i rok muziku, vrtimo se oko nekih stvari koje su nama bliske i bliske tim ljudima koji nas slušaju. Jedino što ne sviramo to su klasika, džez i hevi metal – dodao je Ratko.
Kažu da dosta sviraju lepu narodnu muziku, i našu šumadijsku, kao i sevdah i starogradsku muziku.
– Smatramo da je misija, svirati tu muziku, onako kako treba da se svira. Sada naravno, mi ne možemo biti Narodni orkestar, jer mi smo grupa koja ima svoja ograničenja, jer nas je četiri muzičara na bini, ali se ipak trudimo da svu tu muziku sviramo onako kakva jeste. Unosimo i neke elemente nekih drugih muzika – objasnio je Aleksandar i dodao da im je reper orkestar Ace Sofronijevića, koji ima 15 članova.
Zbog svoje dobre svirke sarađivali su sa dosta poznatih muzičara poput Luisa, Miroslava Ilića…
– Bilo je dosta pevača, poznatih i manje poznatih. Možda je najbolje raditi sa mladim i neafirmisanim kvalitetnim pevačima, poput Mirjane Aleksić, koja je nezasluženo slabo kotirana kod nas na estradi, ali je izuzetan interpretator. Dobro peva svu vrstu muziku, bila je u „Zvezdama granda“, ali nije toliko prodorna, mada se još uvek bori – rekao je Ratko.
Za sebe u šali kažu da su prestari za „Zvezde granda“, a da im je rano za „Nikad nije kasno“. Ali, to nije razlog zašto ne žele da učestvuju u sličnim muzičkim rijalitima.
– Imali smo neke pozive, za koje smo procenili da su stilski drugačiji od onoga što mi radimo. Na primer emisija „Najbolji bend godine“. Tu su opet u principu drugačiji bendovi od nas, jer mi imamo neku svoju svirku, neki svoj stil, koji se trudimo da zadržimo i ne bi smo pošto-poto uletali u neke estradne priče radi neke afirmacije, koja ne bi bila prava afirmacija. Naravno, uvek bi rado učestvovali tamo gde bi mogli da se predstavimo onakvi kakvi jesmo, ali, zarad nekih trulih kompromisa, zarad nekih pojavljivanja, koji bi nam više odmogli, nego što bi pomagali, nismo se prijavljivali, niti prihvatali pozive – rekao je Aleksandar, a, kao pozitivan primer, naveo je Milenu, koja sada peva sa njima, a koja je bila u najužem krugu za neafirmisane pevače da nastupi na Evroviziji, kada je pobedila Bojana Stojmenov.
– Sve drugo bi se kosilo sa našim principima. Zato bi to za nas bio mač sa dve oštrice. Bilo je učešće na lokalnim televitijama, ništa značajnije, ali tu smo radili ono što jesmo i svirali muziku na način kako mislimo da treba da je sviramo. U suštini, pokušavamo da svu vrstu sviramo autentično, onako kako treba da se svira, bilo da je narodna ili zabavna. Svaku vrstu muzike pokušavamo što vernije i autentičnije da sviramo. Našli smo se i guramo tu priču i poklopilo se da imamo dovoljno posla i da volimo to što radimo – rekao je Ratko.
Iz toga se vidi da za njih nisu samo pare u pitanju, već više da preovladava ljubav prema muzici.
– Malopre je Saša (Aleksandar) rekao da sviramo 25 godina i da živimo od toga. Da to ne volimo, ne bismo radili. Postoje profitabilnije stvari i načini, ali to nosi sa sobom neke druge stvari, u koje mi ne želimo da upadnemo. Nama je mnogo bitnije da ljudi prepoznaju to što radimo i svima nama je bitniji aplauz i neki dobar komentar i preporuka posle svirke, nego da li ćemo kući doneti ovoliko ili onoliko novca – rekao je Ratko.
– Ako sviramo ljudima koji razumeju to što sviramo, mi smo svoji na svome, jer ti koji nas razumeju, oni će nas zvati i preporučiti, a oni koji nas ne razumeju, neća nas ni zvati. Bilo je mnogo situacija kada smo u maeterijalnom smislu mogli da se prodamo i zradimo dosta, ali to vuče neke druge stvari, a koje generalno za posao i za nas nisu dobre, jer bi sami sebi uskakali u usta. Ne treba biti nekorektan prema ljudima koji vas angažuju, jer ako radimo to onda radimo to, a ne nešto drugo. Trudimo se maksimalno da radimo pošteno i predano, i dosta smo u to uložili – dodao je Aleksandar.
Oni prave razliku između popularnih muzičkih emisija.
– Na primer, u emisiji „Nikad nije kasno“ mogu se videti ti stariji ljudi i repertoar koji je lep i pozitivan, bilo koja vrsta muzike da je u pitanju, za razliku od drugih rijalitija. Mi imamo veliki problem sa recimo „Zvezdama granda“, koje nameću pesme koji nisu bili ni hitovi, kada su izašle, jer nisu vredele, a oni sada, zato što je već 12 ili 13 sezona, izvlače te neke pesme, jer nemaju šta više da pevaju. Na silu ih guraju i prave hitove od nekih pesama, koje su uvek bile bezvredne. Ali, jednosavno moramo da pratimo neke pesme, koje su, eto, medijski nametnute. Šteta je što ta malo kvalitetnija muzika nije zastupljena više u medijima, jer bi svima bilo lakše i lepše – rekao je Aleksandar.
Kada je u pitanju autorska muzika, naši sagovornici kažu da to odavno planiraju i da će verovatno biti uskoro.
– Mi već to planiramo pet godina, ali ne možemo da se oslučimo da li da to pravimo da bude komercijalno, što bi bilo protiv naših ukusa, ili da radimo za našu dušu. Ali, pre ćemo za našu dušu. Nas ne bi koštalo skoro ništa, jer Aco ima svoj studio. Može da se uradi dosta toga, ali opet kažem, pitanje je da li ići ka nekoj estradi i ulaziti u neki novi krug, ili ostati tu gde jesmo, sa nekim malim unapređenjima. To su krupne dileme. Mi imamo pun kalendar i sledeći nivo je estrada, a to opet zahteva potpuno drugačiji pristup, od menadžera, televizija i slikanja. I sada, koliko to ima smisla u ovom vremenu i koliko mi imamo strpljenja za sve to…. Tu je i pitanje vremena, jer lako možemo da izgubimo publiku koju već imamo – rekao je Ratko.
Na pitanje na koju vrstu muzike narod više reaguje, oni kažu da narodna muzika ima primat.
– Ipak, zavisi od strukture ljudi. Bukvalno smo imali svadbe gde sviramo samo 15 minuta narodnu muziku i svadbe gde sviramo ceo dan narodnu muziku. Nema pravila i prilagođavamo se tim ljudima kod kojih sviramo. Uvek moramo da napravimo neki balans između mladenaca koji su po pravili mladi ljudi, za koje je svadba sama po sebi već veliki kompromis, jer većina njih bi pravila svadbu za 50 svojih drugara, ali prave za 300 do 400 gostiju. Taj kompromis mi moramo da razumemo, ali obično je nekih 30 posto zabavne i 70 posto narodne muzike – rekao je klavijaturista „Tempere“.
– Definitivno je narodna muzika nešto bez čega ne može da se napravi svadba. I to je taj procenat. Sve je stvar dogovora sa mladencima, koliko će koje vrste muzike da se svira – dodao je Ratko.
– Narodna muzika je jako širok pojam. Mi smo vremenom došli do nekog repertoara koji je veoma pomirljiv i za mlađe i za starije, jer nama je u principu interes da tu što više ljudi bude zadovoljno. Postoje neke pesme koje su evergrin narodne muzike i koje su potpuno na mestu. Iskreno, mi izbegevamo neke repertoare, poput Stoje ili Gara i slično. Ali, to je opet mač sa dve oštrice, gde može da se pređe neka granica ukusa, koju nam mnogi ne bi oprostili. Narodna muzika je baš jako široka i u nju spadaju i novokomponovana i ova što zovu turbo folk, kao i izvorna, i muzika ovih i onih naroda. Ali, defintivno postoji jako veliki repertoar, koji je vrlo primenljiv i koji možemo jako dugo da sviramo i na maturama i na apsolventskim večerama i u Beogradu i u Užicu, na svadbama u svim gradovima. To se isprofilisalo, tako da kada odemo u neki klub ili kafanu, skoro je sve isto – rekao je Aleksandar.
I jedan i drugi naš sagovornik smatraju da su mlađi muzičari prilično hendikepirani što rastu uz ovu vrstu muziku, od rata pa ovamo.
– Oni u suštini guraju taj fazon i njima je to okosnica muzike. Pričamo o koncepciji bendova koji postoje ovde. Mi smo imali sreće što smo rasli uz neku drugu vrstu muzike, bilo narodne ili zabavne. Oni to mnogo ne osećaju i to se vidi u svirci. Ono što mi sviramo sigurno ima emocije i energije – rekao je Ratko.
Takozvane tezge imaju po celoj Srbiji, a, u šali kažu, sviraju svukuda gde ima struje.
– Sviramo dosta. Nismo vodili evidenciju, ali oko 30 do 40 posto smo van Užica, što je na neku ruku dobro, jer prođemo i vidimo te krajeve, otvaraju se novi ozbiljniji kontakti. Imamo ponuda da idemo preko granice, ali ovde imamo dosta posla, a ako odemo negde na tri do četiri meseca, onda se ovde gubi trište – složili su se naši sagovornici.
„Tempera“ redovno učestvuje i rado se odazivaju svim humanitarnim akcijama. Nastupali su sa Dejanom Petrovićem u akciji „Bitka za bebe“, svirali su na nedavnom koncertu za Sonju Hristovski…
Takođe, razmišljaju da održe jedan koncert na trgu za svoju dušu, ali i za one koji cene to što rade.
– To isto planiramo, samo nam treba da nađemo vremena, jer smo zauzeti najčešće vikendima, a leti imamo sezonu svirke a i mnogi građani idu na godišnje odmore. Svakako, voleli bismo da se to desi. Najviše bi voleli da održimo koncert sa nekom akustičnom muzikom, gde bi svirali više stranu muziku – rekao je Aleksandar.
Od svojih kolega posebno cene Rala, koji svira u Velikom narodnom orkestru RTS-a.
– Rale je top kolega i vrsni svirač. Svira sa nama kada ima slobodnog vremena. To je jedan izuzetan čovek. Sa njim je uvek zanimljivo. To je čovek koji je proputovao mnogo, mnogo ljudi poznaje, jednom rečju, svestrana osoba. Njemu je kratak dan. Takođe i Dragan Virijević je ostavio puno traga u muzici i to baš u sviranju. Još se dobro drži Trunto. To su ti neki ljudi iz našeg doba, koji su ostali još uvek da se bave muzikom – rekao je Ratko.
Njihovi životi su puno doživljaja, a ispričali su jedan od najsvežijih.
– Svirali smo jednu lepu svadbu, na splavu na Dunavu. Iz nekog razloga sve je počelo da kasni. Saznali smo da su mladenci upali u Dunav. Trebali su čamcem da dođu na splav, ali su upali u reku. Mladi je bar ostala frizura. Svaka svirka ima svoje zanimljivosti – ispričao je Ratko.
Z. G.
