Uručena priznanja Užičanin godine 2017.

„UŽIČANIN GODINE 2017“

Veče puno emocija

U četvrtak, 12. aprila 2018. godine, u sali Skupštine grada Užica, svečano su uručene plakete „Užičanin godine 2017.“, koje po dvanaesti put organizuje Užička nedelja. Na ovaj način iskazuje se priznanje i poštovanje Užičanima koji su se u protekloj godini ili u dužem nizu godina, isticali u različitim oblastima i doprinosili afirmaciji grada na Đetinji.
Žiri u sastavu Goran Lapčević – regionalni direktor Sosiet Ženeral banke, predsednik žirija; Dunja Đenić – članica Gradskog veća grada Užica, zadužena za oblast zaštite životne sredine; Joviša Starčević – izvršni direktor za tehničko-tehnološke poslove i proizvodnju u Prvom partizanu; Zoran Stamatović– direktor Narodnog pozorišta Užice; Zoran Šibalić – direktor JKP Toplota Užice; Slobodan Pavićević – vlasnik i direktor preduzeća „Fluks“; Milovan Mikica Vesnić – istaknuti automobilski as; Petrašin Drulović – dugogodišnji sindikalni aktivista; Slavica Jovanović, novinar dopisništva RTS-a; Novka Ilić, novinar, dopisnik Slobodne Evrope; Milan Jevtić, preduzetnik, vlasnik poslastičarnice „Una“; Dragovan Drašković – predsednik Samostalnog sindikata „Valjaonice bakra“; Biljana Grujičić – profesor srpskog jezika u Užičkoj gimnaziji i Verica Tucović,

za Užičanina 2017. godine

proglasili su Ljubomira Simovića,

a dobitnici plaketa su:
privrednik godine – Branko Bešević „Unitrag“,
preduzetnik godine – Slađana Šumanac „Blumun“,
za kulturni doprinos – Baja Vujović,
za sportistu godine – Nikola Filipović,
priznanje za društveni angažman – udruženje „Roditelj“,
radnik godine – Zoran Kurćelić, „Prvi Partizan“,
ambasador Užica – Predrag Gaga Antonijević,
posebna nagrada za životno delo, posthumno – Dana Milosavljević,
za doprinos razvoju pčelarstva u Užicu – Udruženje pčelara,
čuvar zanatske tradicije – Obućarska radnja Simeunović,
za izuzetan doprinos u humanitarnom radu – udruženje „Jefimija“,
za posvećenost naučnom istraživačkom radu – Vuk Gordić,
za razvoj užičke muzičke kulture – Miloš Broćić Brole
i za kreativnost i inovativnost – Srđan Milivojević.

Voditelj programa Verica Tucović:
– „Užička nedelja“ nas podseća na staro Užice i vrednosti koje je ono baštinilo, a pre 12 godina, krenula je u poduhvat prepoznavanja najboljih i najuspešnijih među nama, sa željom da nam takvi ljudi budu primer dobrog i vrednog, nečega čemu svako od nas treba da stremi. Užičani nekako veruju da je, sama činjenica da ste Užičanin ili Užičanka, svojevrsna prednost i priznanje. Ta prednost ne znači ništa, ako svojim radom i činjenjem ne potvrdite bezuslovnu ljubav za Užice, poštovanje „užičkog duha“ i posebnosti – rekla je Verica.

U ime grada reči pozdrava svim prisutnim, a posebno nagrađenima, uputila je Dunja Đenić, član Gradskog veća grada Užica.
– Kod nas se mnogo toga podrazumeva i zbog toga često nismo među prvima koji prepoznaju vrednost onoga što rade i stvaraju naši sugrađani, koji svoje znanje i iskustvo stavljaju u funkciju dobrobiti čitave zajednice i afirmaciju Užica na najbolji način, a i te kako su nam potrebni ljudi koji imaju znanja, entuzijazam i hrabrosti da urade pravu stvar na pravi način u pravo vreme. Njihova dela i dostignuti rezultati treba da budu primer drugima, kako uspeh nikada nije predaleko, ako si posvećen onome što radiš i nemaš strah da pomeriš granice. Priznanje „Užičanin godine“ nećemo meriti onim priznanjima koje ste osvojili ili koja ćete tek osvojiti, ali jedno je sigurno, ono spada među ona najdrže i, čini mi se, da dodatno obavezuje. Verujem da će ovo priznanje biti inspiracija da nastavite da vredno radite i još vrednije stvarate – rekla je Dunja Đenić i čestitala svim nagrađenima, a „Užičkoj nedelji“ uputila čestitku povodom 25 godina rada i poželela još puno sreće i uspeha u radu.
Nosioci titule Užičanin godine do sada su bili Vasilije Mićić, Dragan Subotić, Mića Mićić, Radomir Antić, Ninko Tešić, Dragoslav Nikolić, Andrija Zlatić, Dobrosav Andrić, Obrad Jovanović, Rade Jovanović i Tijana Malešević. Pored njih, svih ovih godina, mnogobrojni pojedinci i institucije iz Užica dobitnici su priznanja za rad u oblasti sporta, kulture, privrede, za javni angažman, preduzetništvo, očuvanje tradicije, najbolji radnici kao i oni koji su proglašeni ambasadorima Užica, a to su Ljubomir Simović, Žarko Petrović, Ivan Bosiljčić, docent dr Miodrag Perić, profesor doktor Danica Grujičić, dr Vladimir Reković.

Prisutnima se obratio i Goran Lapčević, predsednik žirija.
– Svih ovih godina jedino je Toni Stanković, kao inicijator, neprekidno učestvovao u radu žiriji, ali ne kao član. Žiri se stalno menjao iz godine u godinu, ali nas je sve vodila ista ideja – prepoznati ljude koji su pobedili prosečnost i svojim delima se uzdigli iznad svakodnevnog prihvatanja. Lista dobitnika priznanja ranijih godina je impozantna. Gledali smo je prethodnih meseci i složili se da bi svi oni i danas ponovo mogli da budu dobitnici nagrada. No, ove godine su neki novi ostvareni, humani i jaki dobili nagrade. Setili smo se nekih davno zaboravljenih, a isto tako, odlučili smo se da dodelimo nagradu i učeniku, koji može da bude primer i svojim vršnjacima, a, bogami, i starijima od sebe. Ništa ne počinje od nas pojedinaca, niti se završava našim radom, jer onda ova nagrada i nagrađeni ne bi imali svoju svrhu, i to je poruka – svaki se trud, bez obzira koliko se mali činio, i te kako računa – rekao je Lapčević i zahvalio se u ime žirija svim dobitnicima, jer su doprineli da se Užičani osećaju dobro i ponosno.

U obrazloženju svih dobitnika Verica Tucović je navela:
„Užičanin godine 2017.“ Ljubomir Simović – dramski pisac, pesnik, romansijer, prevodilac, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, počasni građanin Užica, čovek mudrog, tihog, ali opominjućeg senzibiliteta.
– Užičanin godine 2017, ali i mnogih godina koje su iza nas, veliki je stvaralac i čovek iz grupe malobrojnih koji nas svakim svojim delom podsećaju koliko je važno prepoznavati prave vrednosti i boriti se za njih. Osnovnu školu, niže razrede gimnazije i Učiteljsku školu završio je u Užicu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu „Istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik“. Radni vek proveo je kao urednik umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Njegove drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike, a drame izvođene u pozorištima širom Srbije, ali i na mnogim svetskim scenama – u Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji. Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku i dr. O njemu najbolje govore njegova dela – vanvremenska poezija, drame Hasanaginica, Putujuće pozorište Šopalović, Čudo u Šarganu i Boj na Kosovu, divna knjiga „Užice sa vranama“ (roman – hronika, odnosno hronika-roman), sećanje na deo istorije grada u kome se odavno šumske jagode ne prodaju u krabuljicama ili korpicama od brezove kore, i u kome je sve teže ili gotovo nemoguće naći lubenice u koje, kad se zarije nož, to odjekne kao sladak pucanj.
– Najžešća kritika naših slabosti u onome što je stvarao proistekla je iz ljubavi prema čoveku i to se prepoznaje na prvo čitanje. Poznavajući sve ljudske slabosti i vrline, on nas ne kudi i ne hvali, već o nama i svetu u kome živimo piše onako kako jeste.
– Dobitnik je, možemo slobodno reći, svih značajnih književnih i pozorišnih nagrada. Mnogo ih je, i trebalo bi nam puno vremena da ih sve pobrojimo, pa ćemo izdvojiti samo nekoliko – Sterijina nagradu za najbolji dramski tekst dodeljena mu je 3 puta, a tu su i nagrade za životno delo Dositej Obradović i nagrada Srpske književne zadruge.
– Ljuba Simović, na našu i njegovu žalost, iz opravdanih razloga fizički večeras nije sa nama… Priznanje Užičanin godine biće mu dodeljeno naknadno, a umesto njega, sa nama su uvek njegova dela koja nam šalju važne poruke. Jedna od njih je da je naša obaveza da se sećamo, da gradimo porušeno, da oživljavamo umrlo, da pronalazimo izgubljeno, da pamtimo zaboravljeno, da pozlaćujemo izbledelo, i da sve to čuvamo – za budućnost”.

Privrednik godine je vlasnik i direktor preduzeća „Unitrag“ – Branko Bešević.
– Osnovna delatnost kompanije „Unitrag“, osnovane 1992. godine, koja ima tri odvojene poslovne jedinice sa 89 zaposlenih, jeste prevoz robe u međunarodnom drumskom transportu, a osim prevozničkih firma pruža i usluge u oblasti logistike, međunarodne špedicije i servisa. Kompanija je prevashodno orijentisana na tržište Zapadne Evrope, a poslednjih godina sve više i na tržišta Rusije, Ukrajine, Belorusije i Bliskog istoka. Najzaslužniji za poslovne rezultate i ubrzani razvoj preduzeća je svakako gospodin Branko Bešević, koji je od samog osnivanja na čelu „Unitraga“. Ne treba zaboraviti veliki doprinos koji su gospodin Bešević i kompanija „Unitrag“ dali razvoju mreže preduzetništva u Srbiji u ovoj privrednoj grani i unapređenju konkurentnosti naše privrede u međunarodnim razmerama. Branko Bešević i njegova kompanija su dobitnici brojnih priznanja i nagrada, između ostalih – plakete RPK Užice za rezultate u poslovanju i razvoju komorskog sistema i plakete za postignute rezultate u razvoju i unapređenju privrede kroz TIR sistem za 2010. godinu. U 2011 godini u Ženevi, gospodin Bešević od IRU (International Road Transport Union ) dobija međunarodno priznanje i iste godine i Povelju grada Užica. Gospodin Bešević je trenutno predsednik parlamenta RPK Užice i predsednik UO FK Sloboda Užice.

Slađana Šumanac – Preduzetnik godine – vlasnik buregdžinice „Blu Mun“
– Kolege preduzetnici uvrstili su je u 50 najuspešnijih poslovnih žena Srbije, dve decenije nakon što je u gradu na Đetinji otvorila svoju prvu pekaru „Blu mun“, koja je u međuvremenu postala porodični biznis. Od bureka sa sirom i mesom, sa kojima je započeo svoj vek „Blu Mun“, preko posnih i mrsnih slanih i slatkih pita, komplet lepinje, sve se, i danas, radi ručno, bez aditiva i bilo kakvih dodataka, na tradicionalan način. Užičani su sa odobravanjem prihvatili koncept pekare otvorene 24 sata, za koju su kvalitet proizvoda i kupci neprikosnoveni. Trenutno je u ponudi preko 20 proizvoda, koji se prodaju ne samo u buregdžinicama „Blu Muna“, već isporučuju i drugim prodavnicama i ugostiteljskim objektima. Jedna od novih usluga je usluga keteringa. Savremeno tržište zahteva kreativnost i prilagođavanje potrebama kupaca, zato je u planu uvođenje franšiza, novih oblika prodaje, smrznutog programa. Dobitnici su brojnih nagrada na sajamskim manifestacijama, a ono po čemu su „Blu Mun“ i ona prepoznatljivi je i učešće u humanitarnim aktivnostima, podršci mladima i kulturnim, sportskim, volonterskim i ekološkim aktivnostima.

Radovan Baja Vujović – za doprinos kulturi
– Već 22 godine je hroničar Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“, koji nas podseća na lepotu pozorišne umetnosti kojoj smo se predavali u proteklom periodu, na godine koje su ostale za nama, na emocije koje smo zajedno podelili. Istovremeno, on je i hroničar našeg grada koji na osoben način, baš kao i Ljubomir Simović, beleži svedočanstva o životu Užica krajem dvadesetog i početkom 21.veka. Postoje najmanje dva valjana razloga da se osvrnemo na sve ono što je Baja radio proteklih godina u pozorištu. Prvi razlog je dokumentarni karakter fotografija, zahvaljujući kojima festival za sve ljubitelje pozorišne umetnosti ne traje samo osam festivalskih dana, već cele godine. Drugi razlog je umetnička vrednost Bajinih fotografija, na kojima su zabeleženi nestvarni trenuci i emocija koje na sceni bivaju u deliću sekunde. Samo na prvi pogled sve to izgleda jednostavno, ali nije nimalo jednostavno onima koji su predstavu odgledali, prikazati na fotografijama ono što možda nisu primetili, a Baja to itekako uspeva, zato što fotografije ne stvara samo fotoaparatom, već svojim celokupnim iskustvom i bitisanjem. On suštinski razume i poznaje pozorište i preko fotografije nepogrešivo procenjuje šta je bilo dobro zahvaljujući oštrom oku i istančanom osećaju sa kojim se čovek, jednostavno, rodi. Zahvalni smo mu za svedočanstva koja ostaju za generacije koje dolaze.

Nikola Filipović– sportista godine 2017.
– Počeo je da trenira kik boks pre skoro pet godina, u klubu „Don“ kod Miladina Genga Danilovića. Po odlasku na studije u Beograd nastavlja da trenira u „Crvenoj zvezdi“. U prethodnoj godini bio je dva puta najbolji na prvenstvu Srbije, kao i na prvenstvu Balkana. Na Svetskom kupu u Mađarskoj osvojio je prvu zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju, čime je otvorio vrata za takmičenje u A seriji i obezbedio mesto u reprezentaciji. U dresu reprezentacije Srbije osvojio bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu održanom u Budimpešti u novembru 2017. godine. Ovog vikenda ga očekuje prvenstvo Srbije, a u 2018. godini najvažnije takmičenje je prvenstvo Evrope.
Vreme radi za ovog mladog čoveka i svi mi verujemo da će biti veliko ime u svetskom kik boksu.

U ime udruženje građana „Roditelj“ Plaketu za javni angažman primila je jedna od osnivačica ovog udruženja u Užicu Lidija Todorić.
– Udruženje građana „Roditelj“ osnovano je 2009. godine sa ciljem da posreduje između porodice i institucija kako bi se olakšalo i unapredilo roditeljstvo i omogućilo bezbrižno odrastanje naših najmlađih sugrađana. Realizovali su niz edukativnih i humanitarnih akcija namenjenih trudnicama, porodiljama, samohranim roditeljima i socijalno ranjivom stanovništvu, osobama sa posebnim potrebama, deci bez roditeljskog staranja, odojčadi i deci predškolskog i školskog uzrasta. Udruženje je široj javnosti poznato po obeležavanju Nedelje dojenja, Dana porodice i Dana deteta, Nedelje zdravlja usta i zuba u dečijim vrtićima, organizaciji Puzijade – trke beba na Gradskom trgu, Uskršnje poklonijade, edukativnih tribina, mini projekta Pilates za trudnice u okviru Škole roditeljstva, u kome se osim vežbi organizuju i radionice savetnica za dojenje. Tu su i obuke i formiranje tima na nivou grada za besplatne preglede i pravilno montiranje dečijih auto sedišta, kao i organizacija simulacija raskrsnica u vrtićima u saradnji sa Saobraćajnom policijom, za koju je Udruženje „Roditelj“ obezbedilo setove saobraćajnih znakova i semafore, kao i izradu mini raskrsnica. Periodično se održava i Takmičenje tata u brzom povijanju beba i druge akcije. U toku su aktivnosti za nabavku ultrazvučnog aparata kao podrška otvaranju Centra za vantelesnu oplodnju u užičkoj bolnici, kao i nabavke specijalnih naočara za simulaciju uticaja alkohola i droga na vožnju za užičke srednjoškolce. Udruženje „Roditelj“ sarađuje sa mnogim organizacijama i udruženjima na lokalnom nivou, ali i šire i aktivno učestvuje u brojnim kampanjama koje se odnose na život najmlađih i njihovih porodica. Zahvaljujući angažovanju ovog udruženja izmenjen je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i usvojen zahtev da se porodiljama naknade isplaćuju direktno iz budžeta, a ne preko poslodavaca.

Radnik godine 2017. – Zoran Kurćelić – „Prvi partizan“
– Zoran Kurćelić je zaposlen u „Prvom partizanu“ od 2009. godine. Od samog dolaska u preduzeće isticao se predanošću i preduzimljivošću. Istovremeno je kao čovek i kolega nenametljiv, i voljan uvek da pomogne drugima i kao takav je omiljen i poštovan među kolegama. Zahvaljujući svom odnosu prema poslu, uspeo je da u veoma kratkom periodu, postane jedan od najboljih majstora koje „Prvi partizan“ ima. Radne zadatke obavlja savesno i odgovorno, spreman je uvek da nauči nešto novo i da svoje znanje prenese drugima. Zoran spada u one radnike, koji svojim ponašanjem daje najbolji primer kako treba da se odnosimo prema radu, kolegama i imovini preduzeća u kome radimo.

Jedna od novih nagrada, koje je usvojila Užička nedelja je za doprinos razvoja pojedinih oblasti u poljoprivredi. Tako je Udruženje pčelara dobilo plaketu za doprinos i razvoj pčelarstva u Užicu. Plaketa je uručena predsedniku udruženja Petru Jokiću.
– Krajem prošle godine Društvo pčelara Užice obeležilo je 80 godina postojanja. Posebno su ponosni na poslednjih 40 godina u kojima su intenzivirali brojne aktivnosti. Zahvaljujući generacijama vrsnih poznavalaca pčelarstva koji su vodili Društvo, užičko pčelarstvo je prošlo put od običnih košničara, za koje su pčele bile velika tajna, do vrhunskih znalaca i u teorijskom i u praktičnom smislu, koji su danas po tehnici pčelarenja, opremi i prinosima u rangu pčelara u najrazvijenijim zemljama u svetu. Svesni da bez vrhunskog znanja i permanentnog učenja i usavršavanja nema uspeha, prvi su pre četiri decenije osnovali stalnu pčelarsku školu u trajanju od 5 meseci, koja se realizuje svake godine u zimskom periodu. Poslednjih 15 godina predavanja se održavaju uz korišćenje najsavremenijih informacionih tehnologija, tako da nije iznenađenje da je pre pet godina Društvo pčelara Užice, prvo u svetu organizovalo interaktivna pčelarska predavanja na daljinu. Sve to je dorpinelo da užičko pčelarstvo u poslednjih deceniju i po beleži rast od preko 25 % godišnje, i kad je reč o broju pčelara i broju pčelinjih društava, i, što je najvažnije, ukupnog prinosa pčelinjih proizvoda. To najbolje ilustruje podatak da je pre 15 godina najveći užički pčelar posedovao 150 pčelinjih društava, a danas rekorder poseduje čak 550. Užički pčelari danas imaju preko 150 najsavremenijih kontejnera za seobu pčela, što je od izuzetne važnosti za ovu delatnost. Dobitnici su Povelje Pčelarskog saveza Srbije za najbolje Pčelarsko društvo u Srbiji. Treba istaći da se Užički pčelari ističu i humanošću, donirajući značajne količine meda Domu za nezbrinutu decu, Predškolskoj ustanovi Užice i Domu za stare na Zabučju.
Nagradu uručuje Petrašin Drulović.

Živomir Simeunović – Obućarska radnja Simeunović – čuvar je zanatske tradicije
– Živomir Simeunović, svima poznat kao obućar Simeunović, preko 60 godina čuva tradiciju ovog zanata u našem gradu. U njegovoj zanatskoj radnji na Slanuši u tom periodu smenjivale su se generacije Užičana, koji su krpili i menjali fleknice na obući. Smenjivali su se uporedo i oni koji su želeli da savladaju obućarski zanat, tako da je kroz Obućarsku radnju Simeunović prošlo preko 20 učenika, koji su imali priliku da popravku obuće uče od iskusnog majstora. Svi njegovi učenici su nastavili da se bave obućarskim zanatom. Mlađim generacijama u Užicu manje je poznato da se gospodin Simeunović od 1964. do 1976. godine bavio proizvodnjom obuće. Uglavnom je radio po narudžbi svu obuću, osim dečije. Sve se tada radilo ručno – ukivanje, šivanje, vezivanje, obrezivanje, fircanje, lepljenje, turpijanje, radilo se na stalku, trljalo se usisivačem. Ovaj vredni zanatlija nije radio samo za praznike, a pravi odmor nikada nije koristio. Ponekad je znao i praznicima da dežura kako bi izdao popravljenu obuću.
(Inače, dodela plakete obućaru Simeunoviću propraćena je najdužim aplauzom, nap.red.).

U ime udruženja „Jefimija“ plaketu za izuzetan doprinos u humanitarnom radu primila je Slavica Simić, predsednica tog udruženja.
– Savetovalište’’Jefimija’’ već devetnaest godina pomaže ženama obolelim od raka dojke, kroz program informacione, zdravstvene, psihološke i iskustvene podrške. Ove aktivnosti pomažu ženama da lakše, brže i uspešnije prođu kroz faze lečenja i imaju veću šansu da pobede ovu opaku bolest. Tretiranje limfedema je redovna mogućnost za dopunsku terapiju u opštoj bolnici, uspostavljena je procedura utvrđivanja steroidnih receptora, okrug poseduje dva mamografa, od kojih je jedan digitalni, hemioterapijski tretmani su dostupni u bolnici, proširena je lista lekova koji su deo obavezne terapije obolelima u periodu lečenja i zaštite od povratka bolesti, proširena su prava pacijenata sa malignim oboljenjima na putne troškove i besplatna pomagala, a „Jefimijin“ „Vodič za pomoć ženama obolelim od raka dojke“ tražen je širom Srbije, a redovno se preporučuje i na odeljenju radiologije kliničkog centra u Kragujevcu. Najznačajnije je što zvaničan podatak govori o manjoj stopi mortaliteta od raka dojke u Zlatiborskom okrugu u odnosu na Centralnu Srbiju, koji je u stalnom padu od 2000. godine, 2008. je bio oko 6%, a 2014. čak 8% . Zdravstveni centar Užice u izveštaju Ministarstvu zdravlja RS u značajne faktore koji su doprineli ovakvoj situaciji uvršćuje i Savetovalište „Jefimija“. „Jefimija“ svojim aktivnostima pokriva ceo Zlatiborski okrug sa oko 314.500 stanovnika. Godišnje se pregleda oko 2.400 žena, a dijagnostikuje rak dojke kod približno 180 žena. Usluge „Jefimije“ koristilo je preko 1.450 žena obolelih od raka dojke i preko 190 članova porodice obolelih iz Srbije i okolnih zemalja.
Slavica Simić se ispred udruženja „Jefimija“ zahvalila nagradi i dodala imena svih onih koji su zaslužne za rad „Jefimije“.

Vuk Gordić, maturant Užičke gimnazije, dobitnik je priznanja za posvećenost naučno istraživačkom radu.
– Njegova želja za novim saznanjima i napretkom u obrazovanju bili su primarni motiv da se prijavi za učešće na multidisciplinarnom seminaru Eksperimentalna biologija i hemija u Istraživačkoj stanici Petnica 2014/15. godine. Sledeće godine prijavio se na seminar iz biologije sa projektom „Uticaj nikotina rast gljiva roda Kandida”, koji je uspešno realizovao. U 2016/17. prijavio se za seminar iz biologije sa projektom „Ispitivanje uticaja dibutil ftalata (DBP) na endotelne ćelije krvnih sudova na modelu humane ćelijske linije EA.hy926“. Zbog uspešnosti ovaj projekat je predstavljen na XVI Petničkoj Konferenciji „Korak u nauku“ i ove godine biće objavljen u novom izdanju zbornika naučnih radova „Petničke sveske“. Prošle godine bio je učesnik Letnje naučne škole, programu za osnovce koji organizuje Petnica, kao mlađi naučni saradnik. I ove godine u Petnici će realizovati novi projekat. Pored nauke voli i folklor. U Udruženju građana „Era“ skoro tri godine radi kao asistent koreografa, a bio je i deo ekipe koja je učestvovala u realizaciji predstave „Koštana“ Narodnog pozorišta Užice. Predstoji mu upis na Biološki fakultet u Beogradu, a opredelio se za modul molekularna biologija i fiziologija.

Miloš Broćić Brole dobitnik je Plakete za razvoj užičke muzičke kulture.
– Penzionisani nastavnik muzičkog vaspitanja u OŠ „Dušan Jerković“, povremeno i u Užičkoj gimnaziji, u gradu na Đetinji je poznatiji kao Brole muzičar – harmonikaš, orguljaš, klavijaturista. Prve svirke, kao srednjoškolac, imao je sredinom 20. veka u Užičkoj gimnaziji, Učiteljskoj školi, u čuvenoj „Sokolani“ i Domu železničara u tzv. „Pampur baru“.
Nakon završetka Više pedagoške škole u Sarajevu, u kome je upoznao brojne muzičare, vraća se u Užice i počinje svoj bogati prosvetno pedagoški i muzički rad. Uporedo sa radom u školi svirao je u nizu uglednih i tada veoma popularnih ugostiteljskih objekata u gradu i okolini. Sa orkestrom „Ere“ debitovao je u „Gradskoj kafani“, koja je zahvaljujući dobroj muzici i atmosferi postala kultno mesto okupljanja Užičana. Okupljao je talentovane učenike u muzičkoj sekciji OŠ „Dušan Jekrović“, koje je u to vreme uvek imala hor i orkestar i koji su često bili angažovani za brojne priredbe i manifestacije u gradu. Tokom 1963. godine izvedena je prva užička opereta za koju je aranžman uradio nastavnik Broćić, a zahvaljujući njegovom entuzijazmu 1980. godine formiran je dečiji hor „Iskrice“ sa kojim je snimio album sa 12 pesama za najmlađe.

Srđan Milivojević – Sikac, dobitnik je Plakete za kreativnost i inovativnost.
– Bio je autor teksta, muzike i aranžmana za prvu užičku LP ploču grupe „Tina“, objavljene 1988. godine u Sarajevu, Sa istim sastavom, koji se smatra najuspešnijom rok grupom sa ovih naših prostora u staroj Jugoslaviji, snimio je još tri ploče. Objavio je preko 200 kompozicija, koje su pevali naši poznati i manje poznati estradni pevači svih muzičkih žanrova. Autor je zbirke pesama „Slova za note“, muzike za pozorište, film i TV serije. Jedna od TV serija za koju je uradio upečatljivu i prepoznatljivu špicu je serija „Vreme je za bebe“. Pesma „Moje Užice“ za koju je napisao tekst, muziku i aranžman, čiji tekst se dugi niz godina nalazi na prvoj strani brošure turističkog vodiča TO Užice, stale su snažne emocije prema Užicu i to je pesma koju će sigurno pevati mnoge generacije iza nas. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na međunarodnim muzičkim festivalima, a treba svakako istaći da je osnivač i direktor Dečijeg međunarodnog muzičkog festivala „Ljubav naša je planeta“, koji se već 14 godina održava u Narodnom pozorištu u Užicu. Kao autor, kompozitor i tekstopisac član je Udruženja kompozitora SOKOJ. Ono što mali broj Užičana zna je to da je Srđan Milivojević već deset godina vlasnik i direktor jednog uspešnog užičkog preduzeća, koje se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme. Za preko 1.000 proizvoda osvojena je proizvodnja, a mnogi od njih su unikatni na svetskom tržištu. Preko 98 posto proizvodnje se izvozi u sve zemlje Evropske unije, Ameriku, Kanadu, Australiju pa čak i u Kinu. Učesnik je Međunarodnih sajmova u Valensiji, Parizu, Amsterdamu, Beču, Budimpešti, Briselu i Nju Jorku. Firma se zove „HEMINGWAYS“.

Postuhumno, posebno priznanje „Užičke nedelje“ za životno delo je namenjeno za nedavno preminulu Danicu Danu Milosavljević, a u njeno ime plaketu je primio njen brat Lale Milosavljević.
– Odlikovana je Orednom narodnog heroja. Nosilac je Partizanske spomenice i drugih jugoslovenskih odlikovanja, borac Prve i Druge proleterske brigade Narodnooslobodilačke Vojske Jugoslavije, najmlađa žena potporučnika u vojnoj hijerarhiji. Čin potporučnika dobila je među 13 prvih žena 1943. godine, kada su i uvedeni prvi činovi u Narodno oslobodičačkoj vojsci.
Učestvovala je u bitkama na Kupresu, Jajcu, Donjem Vakufu, Bugojnu, Sutjesci i mnogim drugim, i uvek se isticala hrabrošću, bez obzira da li je u njenim rukama bila puška, bomba ili puškomitraljez. U svojoj dugogodišnjoj karijeri obavljala je niz odgovornih funkcija. U 2015. godini, predsednik Rusije Vladimir Putin, odlikovao je Danu Milosavljević medaljom povodom 75 godina od pobede nad fašizmom. Danica Milosavljević rođena je 15. avgusta 1925. godine u selu Bioska. Sa roditeljima nakon završetka osnovne škole došla je u Užice, u kome je pohađala gimnaziju. Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postala je 1941. godine sa samo 16 godina, a u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljena je 10. novembra 1942. godine. Iskreno je verovala u jednakost među ljudima i u to da na kraju svake borbe mora da pobedi čovečna ljudska misao, kao i da svaki čovek vlastitim primerom treba da pokaže hrabrost, požrtvovanje i poštenje, jer se, kako je verovala, samo na taj način, može stvarati novo humanije društvo, a svaki čovek biti u prilici da odlučuje o svom životu. Slobodu svoje zemlje cenila je kao najveći dobitak u životu i, bez obzira na nove stilove života i neke nove vrednosti koje su u našem društvu potisnule one tradcionalne, iskreno je verovala i uzdala se u mlade ljude. Oni su, kako je Dana naglašavala, uvek novi, mudriji, bolje i lakše prihvataju istorijske istine i, na kraju krajeva, na njima svet ostaje.
Lale Milosavljević, brat pokojne Danice Milosavljević, rekao je da ovo priznanje isto vredi kao i sva ona priznanja koja je dobila za života i da će ono, kao i ostala priznanja i ordenja, koja su nedavno uručena Narodnom muzeju, takođe biti predato užičkom muzeju.

Predragu Gagi Antonijeviću dodeljena je Plaketa – ambasador Užica.
– Osnovnu i srednju školu završio je u Užicu. Na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirao je na odseku za filmsku i tv režiju. Nakon niza kratkometražnih, dokumentarnih i televizijskih filmova, 1984. snimio je film „O pokojniku sve najlepše“, čiji je i scenarista. Iste godine osvaja nagradu UNICEF-a na filmskom festivalu u Veneciji. Nakon toga, usledila je režija filma i serije „Balkan ekspres 2“ i filma „Mala“ iz kojeg svi pamtimo repliku „Jel‘ više vjeruješ sopstvenim očima, nego meni“. Kao mlad reditelj imao je priliku da radi sa doajenima srpskog i jugoslovenskog glumišta, Pavlom Vuisićem, Borom Todorovićem, Zvonkom Lepetićem, Petrom Kraljem… Poslednjih 25 godina njegova kuća je u Los Anđelesu. U 1998 godini u produkciji Olivera Stouna režira veoma zapažen film „Spasitelj“, u kome su glavne uloge odigrali Denis Kvejd i Nataša Ninković, koji takođe postiže uspehe i dobija priznanja. Tokom 2000. u Americi režira nekoliko filmskih naslova u kojima je sarađivao sa poznatim američkim glumcima Valom Kilmerom, Benom Kingslijem, Endi Mekdauel. Reditelj je i koscenarista veoma gledane serije „Ubice moga oca“, kao i filma „Zaspanka za vojnike“, čije snimanje je završeno krajem prošle godine, a premijera se očekuje 2018. godine
Gaga je jednom rekao da kad čovek zatvori oči i počne da sanja, sanja samo mladost i detinjstvo. Mi bismo samo dodali „to su oni delovi života u kojima se, u dobroj meri, postavljaju temelji naših ličnosti i na neki način predodređuje sudbina. Kako vreme odmiče, ma gde bili, ma čime se bavili, u mislima i snovima vraćamo se tamo gde je sve, tako nam se čini, mnogo više naše i ono nam sve više nedostaje“. Tako sve češće pominjemo krajeve i ljude koje pamtimo, i na taj način afirmišemo njihovu posebnost i lepotu u očima onih koji ih nisu pohodili.
Gaga Antonijević zbog visoke temperature bio je sprečen da dođe iz Beograda u Užice, na uručenje nagrade, mada je, kako nam je rekao, iskreno želeo da poseti rodno Užice i da je veoma zahvalan na priznanju koje mu je dodeljeno.

U ime svih nagrađenih prisutnima se obratio Branko Bešević, koji se prvo zahvalio „Užičkoj nedelji“ i njenom osnivaču Toniju Stankoviću, koji već 12 godina organizuje ovu manifestaciju, kao i organizacijama i pojedincima koji su predložili sve njih za Užičane godine u svojim oblastima. Zahvalio se i žiriju, za koji kaže da nije imao lak zadatak da među predloženim odredi ko će biti nosilac priznanja.
– Mislim da sva ova priznanja koja smo dobili nisu iz ove godine. U suštini, to je rad koji je akumuliran prethodnih godina. Drago mi je što u ovoj podeli imamo i mlade ljude, koji su stvarno svojim radom zaslužili, a većina nas je u poodmaklim godinama, i već smo stvorili ovo što smo stvorili. Nagrada u ovoj godini je možda je zavisila od nekog trenutnog uspeha u sportu, muzici, ali je, ipak, nagrada za celokupni rad. Želim da se ova manifestacija proširuje i traje dugi niz godina – rekao je Bešević.

Voditeljka programa je na kraju završila ovu manifestaciju rečima:
– Želja Tonija Stankovića, idejnog tvorca manifestacije Užičanin godine, bila je afirmacija rada i stvaralaštva Užičana čiji rezultati možda nisu primećeni onoliko koliko to zaista zaslužuju. „Užička nedelja“ se zahvaljuje svim članovima žirija do sada, nagrađenima i svima koji godinama podržavaju ovu manifestaciju i „Užičku nedelju“. Čestitamo „Užičkoj nedelji“ četvrt veka postojanja, sa željom da nastave da Užičane informišu o najvažnijim dešavanjima, temeljeći svoje izveštavanje na verodostojnim informacijama, jer, kako je to neko nekada lepo rekao:“Narod bez pouzdanih vesti je, pre ili kasnije, narod bez temelja slobode“.
Ovu manifestaciju su uvećali i ulepšali učenici muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“ Andrija Jakovljević na klaviru, Milena Nikolić – sopran, Tamara Milovanović – sopran, Marko Božović – violina, Kristina Radulović – klavir, kao i Milena Čantrak, studentkinja Pedagoškog fakulteta u Užicu, koja je kazivala stihove Ljube Simovića i hor Zlatiborske vile. Užička kompanija „Baterflaj“ uručila je ženskom delu nagrađenih prigodne poklone.
Opšti utisak mnogih prisutnih, koji iz godine u godinu posećuju ovu manifestaciju je da je ovo bila jedna od dodela sa najviše emocija.

Verica Tucović
Zvezdana Gligorijević

[Show slideshow]