Voda i aerozagađenje su nam prioritet
– Očekuje nas veliki projekat izmeštanja svih kotlarnica na mazut iz centra grada, uključujući i blok „Zlatibor“ koji je najveći zagađivač, čime bismo delom rešili problem aerozagađenja –
Koliko se u Užicu radilo u prethodnom periodu i koliko će se tek raditi pitanje je koje mnoge zanima. O projektima koji su završeni i koji nas tek čekaju razgovarali smo sa Zoranom Kovačevićem, članom Gradskog veća zaduženog za Mesne zajednice.
Približavamo se kraju godine, i polako počinje da se podvlači crta šta se ove godine radilo u gradu. Postoje li neki projekti koji su urađeni ove godine, a koje biste vi izdvojili?
Na početku bih istakao standardne poslove vezane za Vodovod, puteve i infrastrukturu, i postoji nešto vanredno što smo uradili, zbog svega što nas je zadesilo u prethodnom periodu. Nije tu bilo nekih kapitalnih objekata i poslova, ali je bilo nekih stvari koje smo sredili. Tako smo uredili igralište pored trga, ono staro je sklonjeno, i novo je postavljeno. Takođe smo sredili ulicu Strahinjića Banja, a pre nekoliko dana je završena i Dečanska ulica.
Čini se da se upravo ta ulica dugo radila?
Bilo je dosta primedbi građana da se dugo ostalo, ali ipak postoje opravdani razlozi za to. Ta ulica jeste kratka, ali je izuzetno uska, a ispod se nalazi vodovodna mreža i razni kablovi. Dodatni problem je bio i što pola tih mreža instalacija nije bilo ucrtano ili nije bila na pravom mestu. Kada je „Niskogradnja“ došla, pored toga što su morali šahtove i ivičnjake da iznevelišu i dovedu u pravi red, morali su i već postojeću instalaciju da otkrivaju ili onu za koju su znali, da je izmeste i pomere. Dok se sve to rešilo, prošlo je dosta vremena, a i sami vremenski uslovi nisu bili idealni, ali je to sve sada završeno i mislim da je vredelo sačekati.
Da li nas sledeće godine očekuju neki veći projekti u gradu?
Očekuje nas jedan veliki projekat koji je za sada u izradi, a koji se tiče „Toplane“. U pitanju je izmeštanje svih kotlarnica na mazut iz centra grada, uključujući i blok „Zlatibor“ koji je najveći zagađivač. Izmestili bi i kotlarnicu pored vrtića kod Andrije Đurovića, centar za majku i dete, i planirana lokacija je između Autobuske i Železničke stanice. Tu ako prebacimo kotlarnice, mi bismo značajno smanjili aerozagađenje u našem gradu. Svi znamo da je ono tokom zime veliko, ali se nadamo da će se to sa ovim projektom smanjiti.
I dalje će ostati domaćinstva koja su značajan izvor aerozagađenja. Možete li mi reći da li se gasifikacija privodi kraju i koliko su građani Užica zainteresovani da pređu na gas?
Gasifikacija se privodi kraju, ove godino smo uradili oko 10 kilometara, a prošle godine 25 kilometara, što je bio rekord. Ostalo je nešto malo ulica koje ćemo uraditi sledeće godine, i tada će se projekat sekundarne gasifikacije završiti. Doduše, slabije idu priključci, ali će sa vremenom i to doći. Kada izmestimo kotlarnice i kada se poveća broj domaćinstava koji se greju na gas, mislim da će Užice rešiti problem aerozagađenja.
Da li postoje neki problemi Užica koji su gorući i koji će morati da se srede sledeće godine, pošto je ova već pri kraju?
Problema uvek ima ili stvari koje treba rešiti. Moramo rešiti problem pijaće vode, to je trenutno na Vladi, i tim privodi kraju plan za osavremenjavanje i rekonstrukciju fabrike vode. Sa tim napokon možemo računati da ćemo dobiti sigurnu i zdravu pijaću vodu. To jeste skuplja investicija, za to treba vremena i novca, ali radi se na tome. To je zaista prioritet grada, pored aerozagađenja koje sam već pomenuo. Tu je i fabrika za preradu otpadnih voda sa kojom bi rešili odvajanje fekalne i kišne kanalizacije, što je veliki problem u našem gradu.
Verujem da ste u redovnom kontaktu sa predsednicima Mesnih zajednica, pa me zanima koliko su oni zadovoljni sa radom Veća i šta oni očekuju od sledeće godine?
Imamo dobru saradnju sa predsednicima mesnih zajednica, i ja bih pohvalio sve što su veoma ažurni. Oni redovno šalju svoje predloge, koji su veoma konstruktivni, ali su i oni svesni da para nema za sve. U razgovoru sa njima se prave prioriteti i radi se što se može. Uglavnom dobijamo zahteve za vodovod i rasvetu, ali najviše je onih za puteve, posebno nakon poplava. Ima odrona, klizišta i oštećenih kanala koji se moraju sanirati.
Koliko je trenutno prijavljeno klizišta u gradu, da li postoje neki ugroženi objekti i da li se ove godine šta od toga sređivalo?
Trenutno je prijavljeno oko 200 klizišta, a od toga imamo 57 objekata koji su ugroženi, i koji se nalaze ispod, iznad ili na samom klizištu, i većinom smo dobijali zahteve za sanaciju tih klizišta. Postoji jedan problem, a to je što Užice nije zvanično grad koji je pogođen poplavama. U prvom programu Vlade za sanaciju od posledica poplava, mi nismo ušli u taj program. Sada je bio drugi program za sanaciju klizišta, na koji smo poslali dokumentaciju za ove objekte koja je izuzetno precizna i detaljna. Mi očekujemo odgovor, mada vidite i da u onim mestima koji su zvanično pogođeni poplavama se teško stiže da se sve završi.
Čini se da nas čeka još dosta poslova za sanaciju klizišta i objekata. Da li postoje procene koliko je novca potrebno za sve ove?
Mi nemamo možda veliki broj klizišta, ali su objekti glavni problem. Velike su procene za iznos koji je potreban da se to otkloni. Po nekim grubim procenama je potrebno oko 220 miliona dinara za sanaciju klizišta, od kojih neka mogu samo delimično da se saniraju. Ima objekata koji se nalaze nad klizištom, i oni trenutno nisu oštećeni, ali ljudi tu ne stanuju ili žive pod velikim oprezom, jer se nikada ne zna kada se klizište može pokrenuti. Preko 10 miliona je do sada utrošeno za sanaciju, jer nam je prioritet bilo osposobljavanje putnih pravaca. Rešili smo i probleme kritičnih mesta na kojima vremenom može da dođe do oštećenja puteva, što je takođe bilo bitno. Sada gledamo neke druge prioritete, ali za sve nemamo novca. Mi gledamo i planiramo, pronaći ćemo sredstva za to, ali u ovoj godini se to ne može završiti, nažalost.
Da li će se grad ponovo zadužiti nekim kreditom kako bi se rešili problemi mesnih zajednica u sledećoj godini?
Za sada to nije u planu, ali će to možda biti potrebno zbog puteva, dakle ne isključujem tu mogućnost. Trenutno je aktuelan kredit od 130 miliona za kapitalne investicije, i to je ono što smo morali da uzmemo za vrtiće, „Duboko“ i ostale projekte koji su morali da se urade.
Da li je taj kredit već potrošen?
Dobijena je dozvola, treba da se novac povuče i da vidimo kako da se rasporedi novac, a na Skupštini će doći i do male korekcije tog plana
Da li će biti do kraja godine nekih akcija u Mesnim zajednicama?
Planirali smo akciju „Uredimo našu mesnu zajednicu“. To je poziv svim mesnim zajednicima da daju predloge šta bi kod njih bio prioritet i šta bi trebalo da se menja, a akcenat je ovaj put bačen na volonterski rad. Ne zato što mi trenutno nemamo para za te stvari, već nam je cilj i da ljude edukujemo, da postanu svesni da učestvuju u stvaranju naše sredine i očuvanju ekologije, jer ne možemo očekivati da to neko drugi odradi. Kao što zimi imaju svi dužnost da sa trotoara ispred kuće očiste led i sneg, tako može i da se pokosi trava na onim mestima koja nisu u planu Bioktoša za čišćenje. Ne treba bacati smeće po javnim površinama, za šta nam služe toliki kontejneri po gradu? Mogu reći da je odziv za ovu akciju dobar, više od polovine mesnih zajednica je već poslalo svoje predloge. Naravno, to neće biti u potpunosti volonterski rad, jer negde gde su potrebni veći radovi, angažovaćemo javna preduzeća, ali je poenta svega da ljudi postanu svesni da moraju voditi računa o životnoj sredini.
N. Kutlešić
