Inauguracija Donalda Trampa – iz Čikaga piše Mila Filipović
Na Kapitol Hilu, na Jovanjdan, novoizabrani predsednik Amerike, Donald Trup, položio je zakletvu. 35 reči (ne, nema ničeg magičnog u njima), koje su morale biti izgovorene pre podneva, mirno su transformisale vlast, snagu i moć sa Demokrata na Republikance. Zakleo se na dve Biblije – jedna je njegova, poklon od majke, a druga Linkolnova. God Bless America! And God help us!
Naravno da mesto dogadjaja nije bilo ispunjeno do poslednjeg mesta, kao što je to bilo pre 8 godina, kada je rekordni broj posetilaca prisustvovao Obaminoj inauguraciji. Sada ih je, kako je i očekivano, bilo u pola manje, ali to nije umanjilo snagu Trampovog inauguracionog govora, u kome se držao svoje parole – Hajde da opet napravimo snažnu Ameriku!
Tradicionalno je i na inauguraciji 45. Američkog predsednika sve bilo po protokolu, iako je njegov susret sa Obamom trajao čitavih 15 minuta više. Ko zna šta se krilo iza zatvorenih vrata, ili su samo, svaki pomiren sa sopstvenom sudbinom, ispijali dodatnu šoljicu čaja ili kafe. Inauguraciji su prisustvovali svi živi predsednici, osim Buša starijeg, koji je u bolnici, a bila je tu i Hilari, valjda jedina osoba koja bi tog petka silno želela da je na nekom drugom mestu.
Melaniju je obukao Ralf Loren, da, onaj isti koji je krojio strašna Hilarina parna odela. Nije mu bilo teško da se prebaci na prvu damu, iako su mnogi dizajneri to sa gnušanjem odbili. Inauguraciju su odbile i brojne estradne zvezde, ali je tim novog predsednika ipak uspeo da napabirči pristojan program. Čak se i Putin, koliko čujemo, nudio. Možda i Ivica, Miljacka bi dobro išla na Kapitol Hil-u. Danima je etrom kružio vic, kako Donald ne može da vežba inauguracioni govor, jer još nije preveden sa ruskog jezika! Mnogi su tvrdili da će tranzicija vlasti od Obame prema Trampu biti nešto slično zameni nukelarnog fizičara sa pobednikom nekog plesnog takmičenja. A Donaldu baš ništa od toga nije smetalo da u snažnom govoru za većinu američkih problema okrivi Vašington i obeća da će takodje iz Vašingtona od trenutka njegovog ulaska u Belu kuću, krenuti i značajne izmene, uz oživljavanje srednje klase, veću zaposlenost, kvalitetniju infrastrukturu i bezbednije granice.
Naravno, nije ovog 20. januara jedino Donald u Vašingtonu govorio. Bilo je tu i mnogo demonstranata, a čak 22 grupe su tražile dozvole za demonstracije. Jednu je predvodio i Robert de Niro lično. Ne znam da li mu se priključila i Meril Strip, iako bih ja lično volela da oboje, svako u svojoj posebnoj glumačkoj klasi i veličini, nastave da glume, a ne da glumataju na prljavoj političkoj sceni.
Posle planiranih balova i molitvenih doručaka bice završena i ova rutinska primopredaja vlasti; Obama če se iseliti, a Tramp useliti u Belu kuću; novinari će nestrpljivo iščekivati prve Trampove poteze, i radovati se prvoj konferenciji za štampu. A mnogi će nestrpljivo čekati dodelu Oskara da čuju još jedan govor Meril Strip sa trampoline. Kad već ne snima novi film!
