УЖИЧКИ БИОСКОП
У ужичком биоскопу у четвртак, 12. децембра, била је премијера домаћег филма „Ајвар“, а сутрадан су се публици поклонили Сергеј Трифуновић, главни лик, и Ана Марија Роса, редитељ филма, која је са Мајом Тодоровић урадила и сценарио.
„Ајвар“ је мелодрама у којој, поред Трифуновића, главну женску улогу игра Наташа Нинковић, а ту су и Весна Чипчић, Миодраг Крстовић, Гордан Кичић, Александра Јанковић, Бранка Петрић, Ивана Шћепановић, Игор Боројевић, Срђан Милетић, Паулина Манов и Мирко Влаховић. Филм је до сада учествовао на скоро тридесетак фестивала у земљи и иностранству и освојио 19 награда. Наташа Нинковић је за улогу Виде на овогодишњем Фестивалу глумачких остварења у Нишу награђена наградом за најбољу женску улогу „Царица Теодора“, док је Сергеј Трифуновић такође на Фестивалу у Нишу, за улогу Банета, добио статуету „Цар Константин“.
„Ајвар“ је први дугометражни филм Ане Марије Роси који спада у мелодраму, а говори о умирању љубави, о отуђењу. Вида и Бане су брачни пар који већ дуже време живи у Стокхолму. Имају успешне каријере, довољно новца за пристојан живот и пса, али немају децу. Вида сумња да Бане у Београду има љубавницу, али о томе ћути. Долазе за празнике у Србију, где се у познатом окружењу одвија уиграна кореографија, која се много пута поновила у њиховим гастарбајтерским животима. Овог Ускрса се тај зид ћутања руши. Остали део ове приче нећемо открити.
Редитељка Ана Марија Роси приликом боравка у Ужицу рекла је да реч отуђење није користила све док је могла.
– Шта се деси па се удаљимо једни од других, тиме сам се и ја бавила, али немам добар одговор на то питање. Тиме сам се бавила, јер је и моја лична бољка, али и пуно људи у мом окружењу и оних које не познајем. Док год је могло, трудила сам се да не користим ту извикану реч – отуђење, сви о томе говоре и стварно то када кажете мало звучи као опште место, али суштински, то јесте прича о отуђењу. Све остало спада у домен праћења личне приче двоје јунака. Овај филм нема поруку и филм сам правила, јер сам имала неку сопствену муку. То је само једна од прича, то није свето писмо, ту нема исправних и погрешних решења, нема позитивних и негативних јунака, нема протагониста. Они су људи који носе своју муку како знају и умеју – рекла је редитељка.
Филм је у јулу је први пут виђен и представљен на Палићком фестивалу и већ пет месеци иде по фестивалима. То је била, како она каже, увертира пред београдску премијеру. За то време био је на многим фестивалима у Атини, Луксембругу, Аустралији, Канади, Чикагу…
– Нисам очекивала овако добар пријем код гледалаца и у земљи и у иностранству. Бринуло ми да ли ће филм бити довољно комуникативан. Он је и даље мали филм, који не кошта много чак и за српске појмове, али некако лако стиже до гледалаца. На фестивалима је боље прошао него што сам мислила, некако је сам нашао свој пут. Чак нисмо имали ни велику рекламу. У филму јесте у суштини представљен глобални проблем. Један део европске кинематографије бави се причама савременог човека, личним причама, које нису базиране на друштвено-социјалном контексту или било ком ангажованом смислу. С друге стране, има причу о неким стварима које нас се дотичу и које препознајемо на плану друштва, а то су и емигранти, и људи у озбиљним годинама који немају децу, и родитељи који проводе живот седећи на скајпу док су им деца у иностранству, а долазе једном или два пута годишње да их виде. И то је други план приче, да не боде очи – рекла је Ана Марија Роси.
Глумац Сергеј Трифуновић је рекао да је филм добар.
– Увек знам шта сам направио. Вредност филма је то што је ово прва мелодрама код нас после дужег времена и која као жанр није уопште негована, не само у српском филму, већ и на овим просторима. Одличан је сценарио, режија, глума и зато очекујем добар пријем код публике – рекао је Сергеј.
Он је описао да је то прича о браку у коме неће бити деце.
– Ето, то се десило. Овде није у питању прељуба, ово је филм о умирању љубави. Прељуба је последица – рекао је глумац.
У филму игра Банета, мужа Видиног (Наташа Нинковић) који је рођен у Ужицу и у једној сцени, Бане са супругом долази из Стокхолма у свој родни град да посети родитеље.
– Ужице је у филму зато што сам ја ту, зато што је то писано за мене. Очекујем да ће људима бити мило. Знам да смо урадили добар посао са београдским глумцима који играју Ужичане. Био сам лектор и прилично сам се трудио да свако „ене“ буде како треба – додао је Сергеј.
Филм „Ајвар“ ће наставити да се приказује на многим фестивалима широм света.
З.Г. (Ужичка недеља 1027)
