UŽIČKI BIOSKOP
U užičkom bioskopu u četvrtak, 12. decembra, bila je premijera domaćeg filma „Ajvar“, a sutradan su se publici poklonili Sergej Trifunović, glavni lik, i Ana Marija Rosa, reditelj filma, koja je sa Majom Todorović uradila i scenario.
„Ajvar“ je melodrama u kojoj, pored Trifunovića, glavnu žensku ulogu igra Nataša Ninković, a tu su i Vesna Čipčić, Miodrag Krstović, Gordan Kičić, Aleksandra Janković, Branka Petrić, Ivana Šćepanović, Igor Borojević, Srđan Miletić, Paulina Manov i Mirko Vlahović. Film je do sada učestvovao na skoro tridesetak festivala u zemlji i inostranstvu i osvojio 19 nagrada. Nataša Ninković je za ulogu Vide na ovogodišnjem Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu nagrađena nagradom za najbolju žensku ulogu „Carica Teodora“, dok je Sergej Trifunović takođe na Festivalu u Nišu, za ulogu Baneta, dobio statuetu „Car Konstantin“.
„Ajvar“ je prvi dugometražni film Ane Marije Rosi koji spada u melodramu, a govori o umiranju ljubavi, o otuđenju. Vida i Bane su bračni par koji već duže vreme živi u Stokholmu. Imaju uspešne karijere, dovoljno novca za pristojan život i psa, ali nemaju decu. Vida sumnja da Bane u Beogradu ima ljubavnicu, ali o tome ćuti. Dolaze za praznike u Srbiju, gde se u poznatom okruženju odvija uigrana koreografija, koja se mnogo puta ponovila u njihovim gastarbajterskim životima. Ovog Uskrsa se taj zid ćutanja ruši. Ostali deo ove priče nećemo otkriti.
Rediteljka Ana Marija Rosi prilikom boravka u Užicu rekla je da reč otuđenje nije koristila sve dok je mogla.
– Šta se desi pa se udaljimo jedni od drugih, time sam se i ja bavila, ali nemam dobar odgovor na to pitanje. Time sam se bavila, jer je i moja lična boljka, ali i puno ljudi u mom okruženju i onih koje ne poznajem. Dok god je moglo, trudila sam se da ne koristim tu izvikanu reč – otuđenje, svi o tome govore i stvarno to kada kažete malo zvuči kao opšte mesto, ali suštinski, to jeste priča o otuđenju. Sve ostalo spada u domen praćenja lične priče dvoje junaka. Ovaj film nema poruku i film sam pravila, jer sam imala neku sopstvenu muku. To je samo jedna od priča, to nije sveto pismo, tu nema ispravnih i pogrešnih rešenja, nema pozitivnih i negativnih junaka, nema protagonista. Oni su ljudi koji nose svoju muku kako znaju i umeju – rekla je rediteljka.
Film je u julu je prvi put viđen i predstavljen na Palićkom festivalu i već pet meseci ide po festivalima. To je bila, kako ona kaže, uvertira pred beogradsku premijeru. Za to vreme bio je na mnogim festivalima u Atini, Luksembrugu, Australiji, Kanadi, Čikagu…
– Nisam očekivala ovako dobar prijem kod gledalaca i u zemlji i u inostranstvu. Brinulo mi da li će film biti dovoljno komunikativan. On je i dalje mali film, koji ne košta mnogo čak i za srpske pojmove, ali nekako lako stiže do gledalaca. Na festivalima je bolje prošao nego što sam mislila, nekako je sam našao svoj put. Čak nismo imali ni veliku reklamu. U filmu jeste u suštini predstavljen globalni problem. Jedan deo evropske kinematografije bavi se pričama savremenog čoveka, ličnim pričama, koje nisu bazirane na društveno-socijalnom kontekstu ili bilo kom angažovanom smislu. S druge strane, ima priču o nekim stvarima koje nas se dotiču i koje prepoznajemo na planu društva, a to su i emigranti, i ljudi u ozbiljnim godinama koji nemaju decu, i roditelji koji provode život sedeći na skajpu dok su im deca u inostranstvu, a dolaze jednom ili dva puta godišnje da ih vide. I to je drugi plan priče, da ne bode oči – rekla je Ana Marija Rosi.
Glumac Sergej Trifunović je rekao da je film dobar.
– Uvek znam šta sam napravio. Vrednost filma je to što je ovo prva melodrama kod nas posle dužeg vremena i koja kao žanr nije uopšte negovana, ne samo u srpskom filmu, već i na ovim prostorima. Odličan je scenario, režija, gluma i zato očekujem dobar prijem kod publike – rekao je Sergej.
On je opisao da je to priča o braku u kome neće biti dece.
– Eto, to se desilo. Ovde nije u pitanju preljuba, ovo je film o umiranju ljubavi. Preljuba je posledica – rekao je glumac.
U filmu igra Baneta, muža Vidinog (Nataša Ninković) koji je rođen u Užicu i u jednoj sceni, Bane sa suprugom dolazi iz Stokholma u svoj rodni grad da poseti roditelje.
– Užice je u filmu zato što sam ja tu, zato što je to pisano za mene. Očekujem da će ljudima biti milo. Znam da smo uradili dobar posao sa beogradskim glumcima koji igraju Užičane. Bio sam lektor i prilično sam se trudio da svako „ene“ bude kako treba – dodao je Sergej.
Film „Ajvar“ će nastaviti da se prikazuje na mnogim festivalima širom sveta.
Z.G. (Užička nedelja 1027)
