Америка кашље – Кини меримо температуру

Колико ће нас коштати тарифни рат између Америке и Кине
До недавно је важило правило да “ако се Америка накашље, остатак света добије прехладу, али како ствари сада стоје, често ћемо мерити температури Кини и проверавати у каквом су јој стању срце и мозак, дисајни и органи за варење. Јер да није тако, не би се амерички председник Трамп плашио ове, друге по величини, светске економске силе, него би јој преко ноћи увео нови трговински тарифни ситем, као што је боранији сићи широм света уводио и још увек уводи санкције. Председник је предложио 15% повећање тарифа за робу из Кине у вредности већој од 200 милијарди долара, договор није још постигнут, а преговори и даље трају. Кинези су обећали против мере, озбиљно жалећи због развоја ситуације и могућег тешког трговинског рата, већ стављајући порез на робу увезену из Америке, у вредности од 110 милијарди долара. Озбиљна разлика у процентима (од досадашњих 10 посто до читавих 25 процената) забринула је економске стручњаке и политичке аналитичаре, а у бедак ставила америчке потрошаче и пољопривреднике, јер ће цена већине производа значајно скочити, па ћемо последице осетити ми, а не Кина. На берзи се уздрмавање већ добрано осетило, акције падају због страха инвеститора о могућем исходу преговора, Вашингтон и Беијинг се и даље свађају, а прве последице на увозу робе из Кине осетићемо крајем маја.


Учестало је председник Трамп оптуживао Кину за нефер трговинску игру, непоштовање договора и вишегодишње трговинске потезе на штету америчке економије, посебно наглашавајући немогућност да дотакне њихово тржиште интелектуалне својине и трансфере технологија. Преговори о озбиљним питањима су почели још прошлог јула, али разлике у мишљењу двеју страна само су нанеле штету кинеским извозницима, многоборојним америчким компанијама и успорили су глобални раст економије. На учестала питања новинара како ће се преговори завршити, председник Трамп понавља да ни сам нема појма, али да је договор ипак могућ, док у исто време Мајкл Тејлор из Moody’s инвеститорског сервиса каже да је ризик од тоталног прекида преговора између трговински зараћених страна из дана у дан све већи. А Moody’s добро зна!
Нове тарифе ће значајно угрозити америчку индустрију, фармере и потрошаче. Смањиће америчку конкурентност на тржишту, као и глобалне резерве, а ако бисмо резултат сумирали у једној реченици – биће то једноставно нови порез на америчког потрошача. Повећање тарифа, према оценама само једног америчког произвођача гардеробе, за четворочлану породицу ће значити око 500 долара скупљу робу на годишњем нивоу. У исто време, Кинези ће повећати тарифе на амерички памук, житарице, машине и авио делове. “Apple” већ сваљује кривицу због свог мањег раста у првом кварталу на неуспешне преговоре, а чувени произвођач трактора и машина “Caterpillar” тврди да су их веће тарифе у 2018. години коштале 100 милиона долара. Убрзо ће скочити цене производа у малопродајама “Target”, “Home Depot”, “Walmart” и другим трговинским ланцима. Хоће ли у том смислу нешто променити сусрет двојице председника у Осаки 28. јуна нико унапред не може знати, осим што и једна и друга страна за сада потенцирају да преговори још увек трају.
“Ја волим позицију у којој смо сада, јер се у државну касу сливају милиони долара од тарифа на робу из Кине. Наши фармери ће бити срећнији, наши произвођачи ће бити срећнији, наша државна каса ће бити пунија” – рекао је председник Трамп, обраћајући се недавно новинарима, занемарујући чињеницу да су инвеститори мање импресионирани положајем у коме се баш због тога данас налази америчка економија.


Противници га обасипају оптужбама, тврдећи да је ово типично Трампово самоповређивање, које ће бити катастрофално по националну економију.
“На жалост, ради се о чистој политичкој, а не економској одлуци нашег председника. Финансијски резултати корпорација биће мањи за 10 посто, цене акција на берзи ће настављати да падају. А суштинско питање је хоће ли политичке бенефиције, које председник Трамп добија супротстављајући се Кини, угристи нашу економију, колико брзо, колико снажно и са које стране? – главни су аргументи и питања Трампових политичких, али и економских противника. Они нешто реалнији тврде да би измештање производње у Мексико допринело бољитку, јер би производња и транспорт били значајно краћи и јевтинији.
Нисам сигурна да су Американци протеклог викенда обијали главу новим трговинским тарифама, нити да су се уопште бавили трговинским ратом између Америке и Кине. Имају они, као и увек, преча посла. Ваљало је спремити се за последњу епизоду серије “Рат престола’, коју је гледало милиони гледалаца и заљубљеника у ову причу, а медијски аналитичари и истраживачи јавног мњења израчунали су да 10 милиона гледалаца у понедељак, због коначног завршетка популарне серије, није дошло на посао, како би се од овог ТВ удара опоравили. Да не помињем петицију која кружи интернетом са захтевом да се цела 8. сезона серије поново сними и емитује. Нисам чула ни за какву петицију против трговинских тарифа, мада чисто сумњам и да ће приметити ако се ускоро деси промена на светском економском престолу.

Мила Филиповић (Ужичка недеља 1012)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.