Koliko će nas koštati tarifni rat između Amerike i Kine
Do nedavno je važilo pravilo da “ako se Amerika nakašlje, ostatak sveta dobije prehladu, ali kako stvari sada stoje, često ćemo meriti temperaturi Kini i proveravati u kakvom su joj stanju srce i mozak, disajni i organi za varenje. Jer da nije tako, ne bi se američki predsednik Tramp plašio ove, druge po veličini, svetske ekonomske sile, nego bi joj preko noći uveo novi trgovinski tarifni sitem, kao što je boraniji sići širom sveta uvodio i još uvek uvodi sankcije. Predsednik je predložio 15% povećanje tarifa za robu iz Kine u vrednosti većoj od 200 milijardi dolara, dogovor nije još postignut, a pregovori i dalje traju. Kinezi su obećali protiv mere, ozbiljno žaleći zbog razvoja situacije i mogućeg teškog trgovinskog rata, već stavljajući porez na robu uvezenu iz Amerike, u vrednosti od 110 milijardi dolara. Ozbiljna razlika u procentima (od dosadašnjih 10 posto do čitavih 25 procenata) zabrinula je ekonomske stručnjake i političke analitičare, a u bedak stavila američke potrošače i poljoprivrednike, jer će cena većine proizvoda značajno skočiti, pa ćemo posledice osetiti mi, a ne Kina. Na berzi se uzdrmavanje već dobrano osetilo, akcije padaju zbog straha investitora o mogućem ishodu pregovora, Vašington i Beijing se i dalje svađaju, a prve posledice na uvozu robe iz Kine osetićemo krajem maja.
Učestalo je predsednik Tramp optuživao Kinu za nefer trgovinsku igru, nepoštovanje dogovora i višegodišnje trgovinske poteze na štetu američke ekonomije, posebno naglašavajući nemogućnost da dotakne njihovo tržište intelektualne svojine i transfere tehnologija. Pregovori o ozbiljnim pitanjima su počeli još prošlog jula, ali razlike u mišljenju dveju strana samo su nanele štetu kineskim izvoznicima, mnogoborojnim američkim kompanijama i usporili su globalni rast ekonomije. Na učestala pitanja novinara kako će se pregovori završiti, predsednik Tramp ponavlja da ni sam nema pojma, ali da je dogovor ipak moguć, dok u isto vreme Majkl Tejlor iz Moody’s investitorskog servisa kaže da je rizik od totalnog prekida pregovora između trgovinski zaraćenih strana iz dana u dan sve veći. A Moody’s dobro zna!
Nove tarife će značajno ugroziti američku industriju, farmere i potrošače. Smanjiće američku konkurentnost na tržištu, kao i globalne rezerve, a ako bismo rezultat sumirali u jednoj rečenici – biće to jednostavno novi porez na američkog potrošača. Povećanje tarifa, prema ocenama samo jednog američkog proizvođača garderobe, za četvoročlanu porodicu će značiti oko 500 dolara skuplju robu na godišnjem nivou. U isto vreme, Kinezi će povećati tarife na američki pamuk, žitarice, mašine i avio delove. “Apple” već svaljuje krivicu zbog svog manjeg rasta u prvom kvartalu na neuspešne pregovore, a čuveni proizvođač traktora i mašina “Caterpillar” tvrdi da su ih veće tarife u 2018. godini koštale 100 miliona dolara. Ubrzo će skočiti cene proizvoda u maloprodajama “Target”, “Home Depot”, “Walmart” i drugim trgovinskim lancima. Hoće li u tom smislu nešto promeniti susret dvojice predsednika u Osaki 28. juna niko unapred ne može znati, osim što i jedna i druga strana za sada potenciraju da pregovori još uvek traju.
“Ja volim poziciju u kojoj smo sada, jer se u državnu kasu slivaju milioni dolara od tarifa na robu iz Kine. Naši farmeri će biti srećniji, naši proizvođači će biti srećniji, naša državna kasa će biti punija” – rekao je predsednik Tramp, obraćajući se nedavno novinarima, zanemarujući činjenicu da su investitori manje impresionirani položajem u kome se baš zbog toga danas nalazi američka ekonomija.
Protivnici ga obasipaju optužbama, tvrdeći da je ovo tipično Trampovo samopovređivanje, koje će biti katastrofalno po nacionalnu ekonomiju.
“Na žalost, radi se o čistoj političkoj, a ne ekonomskoj odluci našeg predsednika. Finansijski rezultati korporacija biće manji za 10 posto, cene akcija na berzi će nastavljati da padaju. A suštinsko pitanje je hoće li političke beneficije, koje predsednik Tramp dobija suprotstavljajući se Kini, ugristi našu ekonomiju, koliko brzo, koliko snažno i sa koje strane? – glavni su argumenti i pitanja Trampovih političkih, ali i ekonomskih protivnika. Oni nešto realniji tvrde da bi izmeštanje proizvodnje u Meksiko doprinelo boljitku, jer bi proizvodnja i transport bili značajno kraći i jevtiniji.
Nisam sigurna da su Amerikanci proteklog vikenda obijali glavu novim trgovinskim tarifama, niti da su se uopšte bavili trgovinskim ratom između Amerike i Kine. Imaju oni, kao i uvek, preča posla. Valjalo je spremiti se za poslednju epizodu serije “Rat prestola’, koju je gledalo milioni gledalaca i zaljubljenika u ovu priču, a medijski analitičari i istraživači javnog mnjenja izračunali su da 10 miliona gledalaca u ponedeljak, zbog konačnog završetka popularne serije, nije došlo na posao, kako bi se od ovog TV udara oporavili. Da ne pominjem peticiju koja kruži internetom sa zahtevom da se cela 8. sezona serije ponovo snimi i emituje. Nisam čula ni za kakvu peticiju protiv trgovinskih tarifa, mada čisto sumnjam i da će primetiti ako se uskoro desi promena na svetskom ekonomskom prestolu.
Mila Filipović (Užička nedelja 1012)
