– Zastrašujuće je videti ispražnjene lokale, od kojih većina više nikada neće otvoriti svoja vrata, jer su dva meseca preduga i skoro nesavladiva prepreka za lokalne radnje, kafeterije, restorane, radnje za hemijsko čišćenje, butike, obućare, prodavnice telefona, kompjuterske servise –
Covid-19 u SAD – Dan pedeset prvi
April 2020. učinio je nešto što ni ekstremno pesimistični ekonomski analitičari nisu mogli niti umeli da predvide – u Americi je srušio sve ono što se na ekonomskom polju gradilo za poslednjih 10 godina. Novi podaci o nezaposlenosti, crne prognoze za kvartal koji smo neslavno počeli, ogromni gubici i povećan broj nezaposlenih u turizmu, ugostiteljstvu, uslužnim delatnostima, najviše otkaza ženama, onima sa srednjom školom, pripadnicima manjina. Statistički podaci ni ovoga puta nisu u stanju ni približno da oslikaju atmosferu na glavnoj ulici – Amerika je u Dire Straits.
April je, u normalnim okolnostima, najvažniji mesec za državne i savezni budžet, koji ovog aprila nije imao čime da se napuni. Zbog pandemije su kase ostale upola praznije, deficit je već dostigao 25 triliona dolara, što finansijsku sliku čini još apsurdnijom. Trilion ovde, trillion onde, cifre od kojih se dobija nacionalna glavobolja. Zato ne možemo očekivati ni bolju sliku na kraju drugog kvartala, ne samo zato što sa izdvajanjima za pandemiju svakako nije završeno. Cena će biti vrlo visoka, a sasvim je izvesno da ćemo je plaćati i ove i cele naredne godine.
Juče je saopšteno da je coronavirusom zaražena i sekretarica za štampu potpredsednika Amerike, Majka Pensa, ona je druga osoba u Beloj kući pozitivna na virus u poslednja dva dana, a vidimo da se i konferencije za štampu i susreti sa gostima i dalje obavljaju bez maski, rukavica… Kažu da se testiraju svakodnevno, ali, kao što znamo, borimo se protiv nepoznatog i nevidljivog neprijatelja. Valjda je borba i njima dosadila, kao što su i Amerikanci širom zemlje spremni da se na sopstveni rizik vrate normalnim aktivnostima.
Posle programa guvernera JB Pitckera “Obnovimo Ilinois”, juče smo dobili i program u 5 faza “Zaštitimo Čikago”, koji je predstavila gradonačelnica Lori Lajtfut. Već se nalazimo u drugoj fazi, koja podrazumeva fizičko distanciranje i obavezno nošenje maski izvan svojih domova. Treća faza podrazumevaće bezbedno otvaranje pojedinih biznisa, u fazama i uz poštovanje fizičkog distanciranja, biće dozvoljeni skupovi u grupama do 10, i obavezno testiranje za one koji imaju simptome zaraze.
Četvrta faza omogući će otvaranje dodatnih biznisa, uz poštovanje fizičke distance i visoko higijenskih uslova, otvaranje javnih objekata, a biće tranzicija u petu fazu, koja će podrazumevati povratak u normalan život, I rizične grupe će moći da se vrate na posao, a zainteresovani će imati opciju da se registruju za vakcinu na web portal Covid Coach.
Malo češće vozim gradom ovih dana, vožnja mi sada dođe kao provod iz snova na polupraznim autoputevima i čikaškim ulicama. Ipak, zastrašujuće je videti ispražnjene lokale, od kojih većina više nikada neće otvoriti svoja vrata, jer su dva meseca preduga i skoro nesavladiva prepreka za lokalne radnje, kafeterije, restorane, radnje za hemijsko čišćenje, butike, obućare, prodavnice telefona, kompjuterske servise… Zato će vreme za oporavak ekonomije i građana biti mnogo duže nego što nam to danas obećavaju političari. Znaju oni koliko je važna svaka izborna godina. Kada je godina obična, mirna i prosperitetna, birači su u stanju i da oproste i da zaborave gafove, promašaje, često i lupetanja. Ali, ako je godina kritična, ili kao ova pandemijska, glasači budalaštine ne praštaju, jer je godina istorijska, nezaboravna. Trebaće nam mnogo nade i snage, kako bismo povratili osećaj sigurnosti i verovali da smo bezbedni.
U novembru će na izborima dobiti posao onaj koji će nama stvoriti uslove da radimo. Za to ne postoji ni vakcina, ni magični tretman, ni čarobni štapić. Hoće li to biti Bajden, uz prilično bledunjav slogan “Povratak u normalnost” ili Tramp, u pokušaju da “Učini Ameriku sjajnom ponovo”, reći ćemo im 3. novembra.
Juče smo slavili i Dan pobede nad fašizmom i 75. godišnjicu od završetka 2. Svetskog rata. Ili što reče Čerčil –“ U ratu-rezolucija, u porazu-prkos, u pobedi -velikodušnost, u miru-dobra volja.” Tako i danas, i sutra kada će nam ionako biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
