ЧЕТВРТИ ПРОТЕСТИ У УЖИЦУ
На Сретење, 15. фебруара 2019. године, одржани су четврти протести у Ужицу „1 од 5 милиона“. Више стотина окупљених Зоран Филиповић је подсетио да је у Пожеги вечерас обележена годишњица протеста против локалне власти. Тада је локално удружење Иницијатива за Пожегу организовало први протест, због одлуке локалне власти да за 12 милиона динара купи парцелу и нелегални објекат чији су сувласници супруг и девер председнице пожешке скупштине Зорице Митровић. Када су почели 30. новембра протести „1 од 5 милиона“ у Београду и у Србији, Пожежани су се прикључили тим протестима.
Присутнима се испред зграде Скупштине града обратио Ужичанин Младен Станић, професор српског језика.
– Вечерас смо овде ми, наркомани и страни плаћеници, понегде се провуче и да смо кретени, како бисмо показали да ми, баш овакви, са или без обзира на то каквима нас види наш председник, представљамо разум ове земље, критичку мисао, одважност и сигурност да ствари треба мењати! – почео је Станић и додао да је на овом истом месту био пре двадесетак година, али на раменима свога оца, када се смењивао режим налик овом или готово исти овај.
– Данас сам овде, да за 20 година моје дете не би било на оваквим протестима, и овде сам јер желим да останем у Србији… Ово је Србија у којој осуђенни криминалац, по занимању фолк певачица, прави селфије са полицијом која слуша њене инструкције. Ово је Србија у којој јавни медијски сервис у свом другом дневнику прича о новом Инстаграм профилу председника, али не и о реалној ситуацији у земљи, не и о страдалим радницима, не и о масовној немаштини. Ово је Србија која је доспела на листу делимично слободних земаља. А има ли делимичне слободе? То је ваљда као кад неко силује невину особу, а онда се каже да ју је делимично раздевичио. Ово је земља у којој можете да убијете жену на наплатној рампи и да за то не сносите последицу. Ово је земља у којој од тога ко вам је отац зависи да ли сте криви иако је кривица неоспорна. Ово је земља у којој је страх једино што успешно ниче и одржава тренутну власт. Плаше се они који не мисле исто, али се можда још више плаше они који су свесни да само захваљући оваквој власти могу имати моћ и функцију, јер знање и квалификацију немају – рекао је Станић.
Он је подсетио на ријалитије, на Вулинову тетку. Савамалу, на најниже плате и суфицит у држави, и на многе друге ствари које наш човек брзо заборави.
– Кажу нам Латини да све тече и да се понавља, али то можемо да зауставимо. Уосталом, у 21. веку са ужичких славина не тече исправна вода. Ето како пркосимо логици! Добили смо на кружном току и статуу Велике Србије… а Ужице никад мање. Ужице никад незадовољније и затвореније. Да ли нам је од ерског хумора остало само много умора? Мени се чини да јесте. Један град не чини једна фирма или један човек, зато то и докажимо. Треба ли нам дисциплиновање од стране нечијег брата или можемо сами да се уразумимо? То што видимо ваздух који удишемо јесте суфицит. Али такав нам вишак не треба!
То што имамо посао који је плаћен тек толико да нас увреди јесте суфицит, али у туђем џепу. Ужице воде нестручни и полуобразовани и зато овде више нема времена за ћутање. Брод тоне, а капетан би први да бежи! Неће моћи! Младост иде из овог града јер прилика готово да нема! Ако нисте дете функционера или ако нисте члан владајуће странке, не помажу вам пуно знање и квалификације. Напротив, нема данас пуно толеранције за освешћене. За младе се каже да су апатични, да их не интересује политика и да немају осећај одговорности. Могу рећи да ту има мало истине. Сасвим мало. Јер ти млади у свом кратком животу готово да нису окусили стабилне политичке прилике, нису могли да планирају свој живот поуздано, наилазили су на забране и оспоравања. Много младих није имало могућност никада да напусти земљу, много младих је својим радом заслужило много, а ништа није добило…
Група грађана Одбрамбена лига Ужица је у петак, 15. фебруара отворила изложбу Предрага Кораксића Коракса и Душана Петричића у пословном простору нове зграде испод Прве основне школе. На њој је изложено око стотинак радова. Изложба ће трајати најмање седам дана.
Зато не треба да нас чуди што данас сви уче немачки и своју будућност виде даље одавде – рекао је Станић и поручио:
– Много је нас који верујемо у промену и желимо да она што пре дође! Много је нас који можемо да уз своје пријатеље стварамо боље време за себе, поштено и достојанствено, својим радом. Будући професори, инжењери, пекари, бравари, лекари, фризери, економисти, изађите и покажите да нас има више и да знамо да промене долазе! Млади у овом граду имају проблем! Али млади се са проблемима и боре! Ужички студенти пре коју годину умало да остану без стипендија, али захваљујући својој одлучности и оштрој реакцији студенти су се изборили за оно што заслужују. Тужно је што су уопште морали да се боре! Не знам да ли су доскорашњи студенти: Стефановић, Синиша Мали, Тома Николић и многобројни други чланови СНС-а имали стипендије, али знам да нам се ови лоши ђаци данас свете и ругају! Можда нису били лоши… можда нису били ни ђаци, али до диплома и функција су свакако стигли. Драги моји Ужичани, будућност Србије није у аутобусима, који иду на опроштајну турнеју Будућност Србије. Будућност Србије не може имати 70 година у просеку. Замолио бих вечерас власт, као млада особа која цени своје старије суграђане, да остави пензионере да достојанствено живе и да их не извргава руглу. Можда је касно за овакву молбу, јер нема много достојанства са смањеним пензијама и системом здравства који је никад корумпиранији, али вреди покушати. Узори нас младих данас су на списку универзитетских професора, који су подржали скуп „1 од 5 милиона“. Наши узори сте данс сви ви који сте овде! Наши узори су наши пријатељи који су вредни и часни, наше породице, наша земља која нас прихвата, а не гура нас свакога дана од себе. Србијо, дођи на протест, овде су они којима је до тебе стало! Разумимо и оне који мисле другачије, разумимо и оне којима тај сендвич значи пуно, јер пророк за којим иду увек обећава много, обећава велику завршницу. И до ње ће доћи! … Ово јесте реакција на зло и позив за отрежњење. Ово јесте нужност сваког ко је одговоран. Лако је бити генерал после битке, али није увек лако предузети одговорност. Ми то и вечерас чинимо.
Некадашњи новинар „Вечерњих новости“ Срђан Шкоро почео је говор стиховима Љубивоја Ршумовића: „Домовина се брани лепотом. И чашћу и знањем, домовина се брани животом и лепим васпитањем“, а затим закључио да власт нема ни части ни знања, а понајмање васпитања.
– Кад Вучић каже да поштује Устав – сви се смеју, кад говори о пристојности – пристојним људима се диже коса на глави, а кад говори о спроведеним реформама и угледу који ужива у свету, захваљујући њему, иоле паметни људи падају у очајање. Док помиње повећану запосленост – незапослени се све ближе примичу контејнерима. Кад позива на дијалог, који је претходно свуда укинуо, мислећи људи постају депресивни – рекао је Шкоро и питао да ли су људи у Србији више осиромашили материјално или духом.
Локалне политичаре назвао је кабадахијама који по узору на свог шефа спроводе свакодневно насиље и утерују страх.
– Били сте прва слободна територија у тада окупираној Европи. Желим вам да се први ослободите напредњачке пошасти. И да вашим примером крене цела Србија – рекао је Шкоро, а затим завршио стиховима:
„Био једном један Вучић. Тај је јео шта је хтео, аеродром цео и пензија један део. Језик поган, поглед зао, он за Устав није знао, док га народ једног дана није шетњом избрисао“.
Потом се кренули у шетњу – зграда Скупштине града, главном улицом, улицом Страхињића Бана, изнад трга, преко Слануше и опет до зграде Скупштине града. Следећи протести су заказани за 22. фебруар у 19 сати.
Звездана Глигоријевић
