ČETVRTI PROTESTI U UŽICU
Na Sretenje, 15. februara 2019. godine, održani su četvrti protesti u Užicu „1 od 5 miliona“. Više stotina okupljenih Zoran Filipović je podsetio da je u Požegi večeras obeležena godišnjica protesta protiv lokalne vlasti. Tada je lokalno udruženje Inicijativa za Požegu organizovalo prvi protest, zbog odluke lokalne vlasti da za 12 miliona dinara kupi parcelu i nelegalni objekat čiji su suvlasnici suprug i dever predsednice požeške skupštine Zorice Mitrović. Kada su počeli 30. novembra protesti „1 od 5 miliona“ u Beogradu i u Srbiji, Požežani su se priključili tim protestima.
Prisutnima se ispred zgrade Skupštine grada obratio Užičanin Mladen Stanić, profesor srpskog jezika.
– Večeras smo ovde mi, narkomani i strani plaćenici, ponegde se provuče i da smo kreteni, kako bismo pokazali da mi, baš ovakvi, sa ili bez obzira na to kakvima nas vidi naš predsednik, predstavljamo razum ove zemlje, kritičku misao, odvažnost i sigurnost da stvari treba menjati! – počeo je Stanić i dodao da je na ovom istom mestu bio pre dvadesetak godina, ali na ramenima svoga oca, kada se smenjivao režim nalik ovom ili gotovo isti ovaj.
– Danas sam ovde, da za 20 godina moje dete ne bi bilo na ovakvim protestima, i ovde sam jer želim da ostanem u Srbiji… Ovo je Srbija u kojoj osuđenni kriminalac, po zanimanju folk pevačica, pravi selfije sa policijom koja sluša njene instrukcije. Ovo je Srbija u kojoj javni medijski servis u svom drugom dnevniku priča o novom Instagram profilu predsednika, ali ne i o realnoj situaciji u zemlji, ne i o stradalim radnicima, ne i o masovnoj nemaštini. Ovo je Srbija koja je dospela na listu delimično slobodnih zemalja. A ima li delimične slobode? To je valjda kao kad neko siluje nevinu osobu, a onda se kaže da ju je delimično razdevičio. Ovo je zemlja u kojoj možete da ubijete ženu na naplatnoj rampi i da za to ne snosite posledicu. Ovo je zemlja u kojoj od toga ko vam je otac zavisi da li ste krivi iako je krivica neosporna. Ovo je zemlja u kojoj je strah jedino što uspešno niče i održava trenutnu vlast. Plaše se oni koji ne misle isto, ali se možda još više plaše oni koji su svesni da samo zahvaljući ovakvoj vlasti mogu imati moć i funkciju, jer znanje i kvalifikaciju nemaju – rekao je Stanić.
On je podsetio na rijalitije, na Vulinovu tetku. Savamalu, na najniže plate i suficit u državi, i na mnoge druge stvari koje naš čovek brzo zaboravi.
– Kažu nam Latini da sve teče i da se ponavlja, ali to možemo da zaustavimo. Uostalom, u 21. veku sa užičkih slavina ne teče ispravna voda. Eto kako prkosimo logici! Dobili smo na kružnom toku i statuu Velike Srbije… a Užice nikad manje. Užice nikad nezadovoljnije i zatvorenije. Da li nam je od erskog humora ostalo samo mnogo umora? Meni se čini da jeste. Jedan grad ne čini jedna firma ili jedan čovek, zato to i dokažimo. Treba li nam disciplinovanje od strane nečijeg brata ili možemo sami da se urazumimo? To što vidimo vazduh koji udišemo jeste suficit. Ali takav nam višak ne treba!
To što imamo posao koji je plaćen tek toliko da nas uvredi jeste suficit, ali u tuđem džepu. Užice vode nestručni i poluobrazovani i zato ovde više nema vremena za ćutanje. Brod tone, a kapetan bi prvi da beži! Neće moći! Mladost ide iz ovog grada jer prilika gotovo da nema! Ako niste dete funkcionera ili ako niste član vladajuće stranke, ne pomažu vam puno znanje i kvalifikacije. Naprotiv, nema danas puno tolerancije za osvešćene. Za mlade se kaže da su apatični, da ih ne interesuje politika i da nemaju osećaj odgovornosti. Mogu reći da tu ima malo istine. Sasvim malo. Jer ti mladi u svom kratkom životu gotovo da nisu okusili stabilne političke prilike, nisu mogli da planiraju svoj život pouzdano, nailazili su na zabrane i osporavanja. Mnogo mladih nije imalo mogućnost nikada da napusti zemlju, mnogo mladih je svojim radom zaslužilo mnogo, a ništa nije dobilo…
Grupa građana Odbrambena liga Užica je u petak, 15. februara otvorila izložbu Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića u poslovnom prostoru nove zgrade ispod Prve osnovne škole. Na njoj je izloženo oko stotinak radova. Izložba će trajati najmanje sedam dana.
Zato ne treba da nas čudi što danas svi uče nemački i svoju budućnost vide dalje odavde – rekao je Stanić i poručio:
– Mnogo je nas koji verujemo u promenu i želimo da ona što pre dođe! Mnogo je nas koji možemo da uz svoje prijatelje stvaramo bolje vreme za sebe, pošteno i dostojanstveno, svojim radom. Budući profesori, inženjeri, pekari, bravari, lekari, frizeri, ekonomisti, izađite i pokažite da nas ima više i da znamo da promene dolaze! Mladi u ovom gradu imaju problem! Ali mladi se sa problemima i bore! Užički studenti pre koju godinu umalo da ostanu bez stipendija, ali zahvaljujući svojoj odlučnosti i oštroj reakciji studenti su se izborili za ono što zaslužuju. Tužno je što su uopšte morali da se bore! Ne znam da li su doskorašnji studenti: Stefanović, Siniša Mali, Toma Nikolić i mnogobrojni drugi članovi SNS-a imali stipendije, ali znam da nam se ovi loši đaci danas svete i rugaju! Možda nisu bili loši… možda nisu bili ni đaci, ali do diploma i funkcija su svakako stigli. Dragi moji Užičani, budućnost Srbije nije u autobusima, koji idu na oproštajnu turneju Budućnost Srbije. Budućnost Srbije ne može imati 70 godina u proseku. Zamolio bih večeras vlast, kao mlada osoba koja ceni svoje starije sugrađane, da ostavi penzionere da dostojanstveno žive i da ih ne izvrgava ruglu. Možda je kasno za ovakvu molbu, jer nema mnogo dostojanstva sa smanjenim penzijama i sistemom zdravstva koji je nikad korumpiraniji, ali vredi pokušati. Uzori nas mladih danas su na spisku univerzitetskih profesora, koji su podržali skup „1 od 5 miliona“. Naši uzori ste dans svi vi koji ste ovde! Naši uzori su naši prijatelji koji su vredni i časni, naše porodice, naša zemlja koja nas prihvata, a ne gura nas svakoga dana od sebe. Srbijo, dođi na protest, ovde su oni kojima je do tebe stalo! Razumimo i one koji misle drugačije, razumimo i one kojima taj sendvič znači puno, jer prorok za kojim idu uvek obećava mnogo, obećava veliku završnicu. I do nje će doći! … Ovo jeste reakcija na zlo i poziv za otrežnjenje. Ovo jeste nužnost svakog ko je odgovoran. Lako je biti general posle bitke, ali nije uvek lako preduzeti odgovornost. Mi to i večeras činimo.
Nekadašnji novinar „Večernjih novosti“ Srđan Škoro počeo je govor stihovima Ljubivoja Ršumovića: „Domovina se brani lepotom. I čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“, a zatim zaključio da vlast nema ni časti ni znanja, a ponajmanje vaspitanja.
– Kad Vučić kaže da poštuje Ustav – svi se smeju, kad govori o pristojnosti – pristojnim ljudima se diže kosa na glavi, a kad govori o sprovedenim reformama i ugledu koji uživa u svetu, zahvaljujući njemu, iole pametni ljudi padaju u očajanje. Dok pominje povećanu zaposlenost – nezaposleni se sve bliže primiču kontejnerima. Kad poziva na dijalog, koji je prethodno svuda ukinuo, misleći ljudi postaju depresivni – rekao je Škoro i pitao da li su ljudi u Srbiji više osiromašili materijalno ili duhom.
Lokalne političare nazvao je kabadahijama koji po uzoru na svog šefa sprovode svakodnevno nasilje i uteruju strah.
– Bili ste prva slobodna teritorija u tada okupiranoj Evropi. Želim vam da se prvi oslobodite naprednjačke pošasti. I da vašim primerom krene cela Srbija – rekao je Škoro, a zatim završio stihovima:
„Bio jednom jedan Vučić. Taj je jeo šta je hteo, aerodrom ceo i penzija jedan deo. Jezik pogan, pogled zao, on za Ustav nije znao, dok ga narod jednog dana nije šetnjom izbrisao“.
Potom se krenuli u šetnju – zgrada Skupštine grada, glavnom ulicom, ulicom Strahinjića Bana, iznad trga, preko Slanuše i opet do zgrade Skupštine grada. Sledeći protesti su zakazani za 22. februar u 19 sati.
Zvezdana Gligorijević
