Борба за Златибор

О ПАРКУ ПРИРОДЕ „ЗЛАТИБОР“
Предлог уредбе о проглашењу парка природе „Златибор“ обухвата и део територије Ужице и то део катастарске парцеле Мокра Гора. Градоначелник Ужица Тихомир Петковић рекао је да верује надлежном министарству и да сматра да неће бити проблема и штете грађанима Ужица.
– Пре неколико година део грађана је био против парка природе „Шарган – Мокра Гора“. Показало се да тај парк није донео ништа лоше грађанима нашег града, напротив, показало се веома корисним. Тако исто сматрам да и овај парк природе „Златибор“ само може донети добро свим грађанима. Наше службе су јуче (среда, 24. маја-прим.аут.), узеле да изврше анализе предлога уредбе, да би у року поднели примедби, ако их буде било. Међутим, за сада нема примедби – рекао је градоначелник Петковић.
Међутим, сасвим друга реакција је председника општине Чајетина Милана Стаматовића. Због бојазни да ће доношење уредбе о проглашењу Златибора као парка природе утицати на изградњу гондоле на Златибору, али и на развој ове планине и становништва, Стаматовић свим могућим расположивим средствима брани своју територију. Он је изјавио да је то „хитна одлука Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које води Зорана Михајловић, како би се општини одузело право на изградњу гондоле“. Ову одлуку је назвао сулудом и диктаторском, јер ће зауставити развој целог златиборског краја.

Одржана је седница Скупштине општине Чајетина, на којој је, како сазнајемо, заузет став, да се заштити Златибор од ове уредбе, којом се две трећине територије ставља у надлежност државе. У вези с тим, Стаматовић каже да су то „лепе жеље министарке Михајловић, да инвеститоре и локалну самоуправу стави под контролу једне партије и једног човека, СНС-а и Александра Вучића“.
– То сигурно неће моћи преко парка природе, по цену да ми прогласимо да ово буде Златиборска република. Нећемо дозволити да све оно што смо ми радили, да они упропасте, јер видимо да у Србији било чега су се дохватили, они су упропастили и нанели штету националним интересима. Нећемо им дозволити да они на овој територији доведу своје пријатеље блиске СНС-у и своје инвеститоре. Ми смо овде уложили свој труд и рад. Једну потпуно девастирану општину претворили смо у једну од најразвијенијих локалних самоуправа у Србији. Када смо овде дошли на власт 2001. године, општина Чајетина је била испод Црне траве. Полако и стрпљиво смо радили, показали смо да имамо добру намеру, да хоћемо да радимо у општем интересу. Инвеститори и грађани су то препознали, и подржали, а то се показало четири пута за редом, јер смо убедљиво добијали локалне изборе – рекао је Стаматовић.

Што се тиче граница будућег парка природе, председник општине Чајетина је прокоментарисао:
– Влада Србије хоће да стави под контролу оно што је приватно и народно, а оставила је могућност да они инвеститори, којима је поклонила ту земљу на државној имовини, могу да граде, јер ту нема парка природе. Тамо где су приватне парцеле хоће да прогласе парком природе и да онемогуће власнике садашњих парцела да граде на томе. Они ће бити принуђени да продају своје парцеле и оду за Београд, а овде ће Влада Србије касније променити ту своју уредбу, укинути те границе и одлуку, и тада ће моћи њихови инвеститори, који су блиски СНС, да граде како они хоће и по условима који њима одговорају. То је јасна стратегија и виде се њихове намере. Наша дужност и обавеза је да то спречимо и нећемо сигурно дозволити да то ураде. Служе се најцрњим Гебелесовим методама, да оно што је добро прикажу лошим, а да оно што они раде прикажу добрим, иако из зграде Владе Србије сатанизују народ једног дела Србије заједно са председником општине. То је брутално насиље једне партије. Сигурно нећемо дозволити да нас потцењују, омаловажавају и намећу своје мишљење.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је реаговала на неке од ранијих изјава председника општине Чајетина и на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре навела:
– Министарство грађевинарства, саoбраћаја и инфраструктуре одбацује оптужбе председника општине Чајетина Милана Стаматовића, да Влада Србије, наводно хитним поступком проглашења Златибора за природно добро, одузима право на изградњу гондоле. Истина је да се иницијатива проглашења Златибора за природно добро припрема више од годину дана. Оваква уредба доноси се због огромног броја нелегално саграђених објеката, који прете да униште једну од наших најлепших планина. Сличне одлуке постоје и за друге делове Србије.

– Оваквом одлуком Влада Србије жели да сачува Златибор, како би и наредне генерације могле да уживају у једној од наших најлепших планина. Верујемо да је то жеља и свих грађана златиборског краја, али и читаве Србије. Након усвајања ове уредбе, градња на Златибору биће контролисана, а грађевинске дозволе издаваће ресорно министарство, у складу са јасно дефинисаним плановима заштите Златибора.
– Тврдње Стаматовића да тиме Влада Србије спречава градњу гондоле такође не стоје, јер је Министарство већ надлежно за издавање грађевинске дозволе, а Влада Србије је градњу гондоле прогласила за јавни интерес.
– Када је реч о изменама Закона о спречавању прања новца, Министарство је заинтересовано да више ниједан динар криминалаца, нарко-дилера или ратних злочинаца не уђе у грађевинске послове. Верујемо да је то интерес и читаве заједнице, те нико не треба да се плаши одлука које ће донети Влада Србије – наведено је на сајту Зораниног министарства.
Она је још изјавила да је Министарство ту уредбу завршило и да очекује да ће се следеће недеље разговарати о томе на Влади и нагласила да ће држава на тај начин контролисано дозвољавати градњу на Златибору.
Да подсетимо да је Министарство пољопривреде и заштите животне средине 2. марта ове године на свом сајту објавило да на основу Закона о заштити природе обавештава јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Парк природе „Златибор”. Наведено је да се „подручје ПП „Златибор” налази у југозападној Србији на територији општина Чајетина, Ужице, Нова Варош и Прибој. Укупна површина парка природе износи 41.923,26 хектара. Према структури површина катастарских општина по власништву у ПП „Златибор” приватном власништву припада око 56% површина, док државним и осталим облицима власништва припада око 44%. На подручју ПП „Златибор” утврђени су режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја ПП „Златибор” се сврстава у I категорију – међународног, националног, односно изузетног значаја”.
На сајту се још наводи да је услед присуства биљних и животињских врста од националног и међународног значаја, као и за заштиту приоритетних типова станишта, подручје Златибора је Уредбом о еколошкој мрежи уврштено у eколошки значајна подручја на простору Републике Србије под редним бр. 62 – „Златибор”, односно идентификовано је Емералд подручје (RS0000034), међународно значајно подручје за биљке (IPA) и одабрано подручје за дневне лептире (PBA 30). Предложено је да будућим парком природе управља јавно предузеће „Србијашуме”, Београд.

Поступак заштите природног подручја покренут је дана 14. јануара 2016. године, када је Завод за заштиту природе Србије доставио студију заштите Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као надлежном органу.
Након тога на истом сајту 9. маја ове године објављен је јавни увид о предлогу уредбе и студије заштите о проглашењу парка природе „Златибор“, као и предлог уредбе. Ту је мало више појашњено које део општина и града се одузима из њихове надлежности. Наведено је да се Парк природе „Златибор” налази на територији општина Чајетина, Ужице, Нова Варош и Прибој и обухвата: на територији општине Чајетина, катастарку општину Стубло и делове катастарских општина Алин поток, Бранешци, Гостиље, Доброселица, Дренова, Јабланица, Љубиш, Семегњево, Чајетина и Шљивовица; на територији општине Ужице обухвата део катастарске општине Мокра Гора; на територији општине Нова Варош обухвата делове катастарских општина Бела река, Драглица, Негбина и Сеништа; на територији општине Прибој обухвата делове катастарских општина Бања, Кратово и Рача.
Јавни увид о предлогу ове уредбе трајаће 20 дана, од 10. маја до 29. маја ове године, у времену од 9 до 14 часова у просторијама Завода за заштиту природе, Нови Београд, др Ивана Рибара 91, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Нови Београд, Омладинских бригада 1, соба 657. Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 29. мајом 2017. године, доставити у писаној форми примедбе на емејл адресe: lidija.stevanovic@eko.minpolj.gov.rs и aleksandra.doslic@eko.minpolj.gov.rs , или поштом са назнаком „предлог уредбе о проглашењу Парка природе „Златибор – јавна расправа, на адресу Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Омладинских бригада 1, 11070 Нови Београд. Јавна расправа ће бити накнадно заказана, а извештај о извршеном јавном увиду биће на сајту овог министарства.
Ужичка недеља ће објавити само један део предлога уредбе и то члан 2.
– Парк природе „Златибор” има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре, испресецан клисурама и кањонским долинама бројних река. На простору Златиборске висоравни евидентирано је 37 објеката геонаслеђа и то: 17 геоморфолошких, 9 спелеолошких, 3 архитектонско-петролошка и 8 геолошких објеката. Једно од највреднијих подручја Парк природе „Златибор” је кањонска долина реке Увац, са бројним долинским меандрима, чије су воде према постојећим индикаторима у првој класи квалитета.
– Специфичност флоре и вегетације условљена је утицајем серпентинске геолошке подлоге, те се на овом подручју налазе станишта бројних ретких и угрожених биљних врста (од укупно 1.044, 226 које имају национални и међународни значај, 34 врсте су у категорији строго заштићених, а 112 таксона у категорији заштићених врста). На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије, налази се 80 таксона, а на целокупном простора констатовано је 76 ендемичних таксона.
– У Парку природе „Златибор”, доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора, које су сврстане у приоритетна Natura 2000 станишта. Такође, присутне су строго заштићене врсте – муника и заштићене врсте клокочика, дрен, хајдучка опута и бреза.
– На овом подручју су од рибљих врста присутне младица, поточна пастрмка и бркица, а посебно је значајна врста вијуница, јер представља строго заштићену врсту. Забележено је присуство укупно 18 врста водоземаца и гмизаваца, што чини 38,30% од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије.
– Због великог богатства и разноврсности, подручје Парка природе „Златибор”, увршћено је у одабрана подручја за дневне лептире (PBA-Prime Butterfly Areas) и представља станиште значајним популацијама циљних врста лептира. Забележено је присуство око 154 врсте птица, што подручје Парка природе „Златибор” сврстава у попис подручја за птице од изузетног националног значаја (IBAnac-68), што чини 42% од свих до сада регистрованих врста у Србији, од чега 127 врста су строго заштићене, док је 27 врста заштићено. Забележено је око 38 врста сисара, што тренутно чини 40% врста, које су до сада на било који начин регистроване на територији Србије.
– Посебну лепоту и препознатљивост Парка природе „Златибор”, даје традиционалан начин живота у старовлашком типу насеља, са дводелном брвнаром, као основним грађевинским обликом. Основну вредност представљају и утврђена непокретна културна добра: Црква брвнара у Доњој Јабланици, Црква брвнара у Доброселци и Манастирски комплекс Увац, као и неколико евидентираних добара.
Прича око овога још није завршена, мада је досадашња пракса ове власти показала како је Влада Србије одлучила – тако ће и бити. Само се надамо да ће ужичка власт бар изнети примедбу на карту, која је објављена на сајту Министарства пољопривреде, јер на њој пише назив Града – Титово Ужице и тражити да се промени у Ужице.