Umiruća američka vrsta
Već nekoliko godina u Americi se otvoreno govori i katastrofično najavljuje umiranje šoping centara, uz uznemirujuće fotografije onih koji su već zatvoreni, napušteni, pretvoreni u groblja modernog potrošačkog društva i ludila. Ako nisu stradali u ekonomskoj krizi 2008. godine, ispustiće dušu u 2017. – najavljuju analitičari i precizno nabrajaju u kojim će gradovima ili predgrađima katanac na brave staviti nepregledna šoping prostranstva. Znam da mi ne verujete, ali evo dokaza.
Novi talas zatvaranja tržnih centara počeo je već u januaru, a trgovci sa strahom najavljuju cunami, uzrokovan uglavnom brojnijim on-line šopingovanjem. Osim zatvaranja šoping centara, trend će uzrokovati i bankrotstvo za mnoge trgovinske lance i robne kuće, stavljajući u zaborav njihovo zlatno doba uvijeno u višeslojne potrošačke groznice. Među oslabljene gigante spadaju Macy’s, Kohl’s, Walmart, Sears … Pomenuti već nekoliko poslednjih godina pokušavaju da zatvaranjem radnji finansijski ožive, ali ih je on-line kupovina praktično dotukla. Macy’s će zatvoriti 100 robnih kuća, što je oko 15 procenata njihovog prodajnog prostora, Sears i Kmart oko 30 radnji do kraja aprila, a CVS, popularna američka farmacija, staviće katanac na svojih 70 lokala. U Americi je sasvim normalno da se u prvom kvartalu fiskalne godine najavljuju bankrotstva, zatvaranje lokala ili značajno smanjenje poslovnog prostora, naročito ako su na izmaku ugovori o iznajmljivanju.
Shopping Mall – a large building or series of connected buildings containing a variety of retail stores and typically also restaurants. synonyms: shopping center, (shopping) plaza, shopping complex, strip mall, mini-mall, galleria, megamall, marketplace
Uprkos zatvaranjima, Amerika i dalje ima najviše prodajnog prostora po glavi stanovnika, čak 23 i po kvadratne stope. Kanada je na drugom mestu sa 16, a iza toga Australija sa 11 kvadratnih stopa. Očigledno, ova nepregledna zemlja je i dalje zasićena prodavnicama, što i priliči “drugoj planeti”, kako je ja i dalje zovem, ali se i broj grobalja tržnih cenatara iz dana u dan povećava. Izvesno je da su navike potrošača-kupaca značajno promenjene, jednostavnije je kupovati iz udobnosti kreveta, dnevne sobe ili u vozu, na putu od kuće do posla; mnogi šoping centri su na pogrešnom mestu, pogrešne veličine ili konfiguracije. Pravilo je da kada Macy’s zatvori neku svoju robnu kuću, domino efekat pogodi kompletan tržni centar, u kome su i Zara, i Abercromby, i Gap, i Banana Republic, mada, statistike takođe kažu da se one najskuplje i dalje dobro drže, posebno “Neiman Marcus” (koju od milja zovemo Needless Markups) Bloomingdales, Sax Fifth Avenue…).
Jedan na šest šoping molova u Americi (sada bi odlično došla ona naša “Bog te molovao”) u narednoj dekadi će nestati. Posete su im već smanjene za 50 odsto između 2010. i 2013. godine, pa nije retkost da sada, kao najveći reklamni pano, nađete poruku – “I kupovina je fizička aktivnost”, potpisanu rukom neke beznačajne lekarske asocijacije, ili nemuštim rukopisom bespomoćnih trgovaca, u nastojanju da navuku kupce, makar šetnjom kroz tu nepreglednu potrošačku fiskulturnu salu. Jer, istina je, nisu samo trgovine u pitanju, mnogo je tu restorana, poslastičarnica, kafeterija, igraonica, a u pitanju je strašan uticaj na okolnu zajednicu, koja dobrim delom od funkcionisanja tržnih cenatara i živi, da ne pominjemo hiljade postojećih radnih mesta. Prazni molovi su kao crne rupe u koje nestaju radna mesta i već unapred budžetirani porezi. Te rupe ostaju da zvrje napuštene i prazne, uprkos nastojanjima vlasnika nekretnine da se prostor iznajmi kao skladište za trgovce on-line, ili negde prostor čak preuredi u apartmane za iznajmljivanje, bolnice, crkve ili kulturne centre. Posledice zatvaranja šoping centara su višegodišnje i dalekosežne, a analitičari se bore da definišu i eventualno preduprede uzroke slabijeg bacanja para na krpice. Sada Ameri više novca daju na elektroniku i putovanja, a, ako već i kupuju krpice po punoj ceni, onda to radije čine on-line.
Skoro pola veka ovde su šoping molovi bili Meka za potrošačku kulturu, slavljeni su u filmovima, klanjalo im se kao božanstvima. Ta ljubavna priča počela je 1956. godine sa prvim zatvorenim šoping centrom koji je izgrađen u Skotsdejlu, predgrađu Mineapolisa. Nova pravila prodaje počela su u tom uzbudljivom ekonomskom vremenu eksplozivnog rasta na svim nivoima. Predsednik Ajzenhauer je tada gradio međudržavne autoputeve, populacija je postala vidno mobilnija, širila se urbana kultura, gradila su se predgrađa, a nova naselja spajana sa velikim gradovima. Posle je sve postalo potrošačka histerija i istorija. Do 2005. izgrađeno je 1500 šoping molova, uključujući i jedan od najvećih u svetu – The Mall of America, u kome je i zabavni park, pa čak i kapela za venčanja. Njega tokom godine posete milioni turista iz celog sveta.
Bila je to zlatna era šopingovanja, sve dok nas nije udarilo Novo Zlatno Doba internet kupovine na dohvat otiska prsta i zavilo trgovinske lance u crno. Od 2006. godine nije napravljen ni jedan jedini šoping mol u Americi zatvorenog tipa, a analitičari predviđaju da će u narednih 10 godina polovina postojećih biti zatvorena; odatle će zjapiti finansijske ruine postmodernog doba.
Sada se pojavom umirućih šoping centara bave ne samo ekonomisti, već i sociolozi, pronalazeći kao jedan od važnih razloga među tinejdžerima i njihovim stavom da “odlazak u mall više nije cool”. Često ih je i sramota da se tamo nalaze ili okupljaju, što je osamdesetih bio snažan socijalni trend, dok su sa svih strana udarali u bubnjeve da “svako može da kupuje, ali samo pravi umetnik ume da šopinguje.”
Uprkos talasu zatvaranja, evidentno je da oko 300 šoping molova na području Amerike i dalje pravi profit, a u njima su, naravno, najskuplje robne kuće, sa najskupljim proizvodima, koji u svakom vremenu imaju svoje kupce. Jer, žene, naročito bogate, vole ono što kupuju, ali mrze dve trećine onoga što imaju u ormaru, pa kupovini nikad kraja.
Ne znam da li će se ovaj trend preliti na Evropu, a posebno na Srbiju, u kojoj je, vidim, u modi otvaranje šoping molova. Ne znam ko i šta tamo kupuje, ali se plašim da će, kao i u slučaju sa plastičnim kesama, i molovi konačno izaći iz mode.
Muškarci bi se tome posebno radovali. Ovde se s pravom misli da šoping molovi imaju klupe da bi muškarci radoholičari, dok sede i čekaju žene kupoholičarke, mogli na njima da ostave ugaslu želju za životom. Ali, kao i u onom vicu “J…š kvalitetu života bez pive”, ni njima nikada neće biti jasno zašto za žene života bez kupovine skoro da i nema!
Mila Filipović, Čikago (Užička nedelja 958)
