– Novinari se, na žalost, uglavnom ne hvataju takvih tema u danima pandemije, pa zato mislim da je neophodna ozbiljna dezinfekcija novinarstva, na globalnom nivou –
Covid-19 u SAD – Dan četrdeset deveti
U jeku pandemije, juče zamalo da medijska tema dana bude puštanje vode u WC-u u kući nekog od sudija Vrhovnog suda. Pandemija je uslovila da i Vrhovni sud Amerike, prvi put u istoriji, suđenje prenosi telefonski, dok su sudije na conference call, a zvuk je pokazao da neko od sudija nije isključio mikrofon na telefonu. Jao sreće novinarima! Raspričali se, izanalizirali, da li je sudija kozervativan ili liberalan, koliko dugo je boravio na dotičnom mestu, kako će se stvari ubuduće odvijati! Stvarno! Zar nemamo preča posla ili neka važnija pitanja, recimo? Je li nam svima voda ušla u uši, pa ne čujemo ni buku koju sami bespotrebno pravimo?
Evo, recimo, slučaj frizerke u Dalasu (Teksas). Otvorila žena svoj salon, uprkos merama zabrane, primenila sve mere zaštite, nije nikoga terala da u njega uđe i zatraži uslugu, ali su je policajci uhapsili, a sudija odredio kaznu – ili da se izvini zbog sebičnosti, ili 7 dana u zatvoru i 7000 dolara kazne. Nije želela da se izvini. Ne znam da li su novinari pitali od kada je to sebičnost kriminal. Nisu se pitali ni za duple standarde i ogavnu hipokriziju onih koji odluke donose, ali ih, hvala na pitanju, na sebi ne primenjuju. Gradonačelnik Njujorka, recimo, koji je išao u svoju teretanu, jer bez vežbanja ne može da živi, i u šetnju u Bruklin, u vreme kada je svojim sugrađanima zabranio kretanje. Ili kao što je guverner Ilinoisa, JB Pricker, dok nam je na dnevnoj bazi držao mantru da ostanemo u svojim kućama, svoju ženu i kćerku avionom poslao na Floridu, da mogu da jašu konje i uživaju u lepšem vremenu. Nije ih zanimalo ni kada je brat njujorškog guvernera, novinar CNN-a Chris Cuomo, dok je navodno bio u karantinu zaražen virusom, viđen na gradilištu svoje nove kuće, sa ženom i decom, bez maske i rukavica, na pitanje bicikliste koji ga je prepoznao – zašto nije u karantinu, odgovorio da to nije njegova briga. I pre i posle toga se isti pojavljivao na dnevnim brifinzima svog brata, a i vodio svoje emisije, opet iz podruma. Šta je sa gradonačelnicom jednog grada u Teksasu, koja je baš morala da sredi nokte u salonu, koji je zbog nje otvoren, ili sa gradonačelniom Čikaga i njenom frizurom, ili brojnim političarkama iz Kalifornije koje su u toku odredbe “ostani kod kuće” uredno imale svoje botox tretmane? Pa zar nije i Neil Ferguson lično, epidemiolog iz Londona, koji je svojim modelima o razvoju pandemije, svet i uveo u totalno zatvaranje, kršio odredbe, sastajući se sa svojom ljubavnicom, u vreme dok je bio zaražen virusom?
Nećete videti ni mnogo tekstova o traženju odgovornosti za njujorškog guvernera zbog velikog broja smrtnih slučajeva u staračkim domovima i ustanovama za negu starih i bolesnih. A upravo je on doneo uredbu kojom se čak i pozitivno testirani moraju primati u staračke domove, umesto da ih, recimo, uputi u neku od specijalno izgrađenih poljskih bolnica, koje su zvrjale prazne, ili na vojni brod Comfort, specijalno zbog toga usidren u njujoršku luku. U epicentru pandemije, Njujorku, čak polovina od 25.500 preminulih je umrlo baš u staračkim domovima. Stari i bolesni valjda nikome ne trebaju. Novinari se, na žalost, uglavnom ne hvataju takvih tema u danima pandemije, pa zato mislim da je neophodna ozbiljna dezinfekcija novinarstva, na globalnom nivou.
Logično je da nam se u danima pandemije menja ponašanje, karakter, ne prepoznajemo sebe. Po prirodi stvari, ne volimo da nam se naređuje, da nam neko drugi govori šta bi trebalo da radimo, fitilji nam postaju kraći. “Ljudsko ponašanje potiče iz tri važna izvora – želje, emocije i znanja” – rekao je Platon. A mi sve manje znamo, emocije su nam skoro mrtve, a imamo samo jednu želju – da opet bude kao pre. Ne pitamo za cenu.
Prema svim pokazateljima, hrana, piće i oružje i dalje su najtraženija roba i najviše se kupuju, garderoba i obuća se ne kupuju uopšte, a prodaja se neće stabilizovati ni tokom 2021. godine, dok su autodelovi, građevinski materijal, telefoni i kancelarisjki material negde u sredini prodaje i potražnje. Do kraja nedelje čućemo nove izveštaje o broju nezaposlenih, ali tržište novca je cele ove nedelje u zelenom – market nikada ne reflektuje ono što je danas, vec ono što investitori veruju da će se desiti sutra. Evidentno znaju nešto što nama nije ni na kraj pameti.
Svima je jasno da je virus smrtonosan, ali smrtonosno je i siromaštvo, koje će neizostavno zahvatiti velike slojeve američkog drustva, ako se ekonomija uskoro ne podigne sa kolena. Kako neki analitičari kažu, Amerika je izgradila parašut u toku slobodnog pada, i sada joj se valja uzdići. I dalje bez razrešenih dilema – rapidno testiranje ili ne, serumski testovi, kada i koliko, adekvatne terapije, pojačana higijena, postojanje fizičke distance.
Odnosi Amerike i Kine su zaglibili u polje frustriranosti i razočarenja, očigledno je u toku prestrojavanje i ozbiljna bitka za dominaciju, ali je čini se već počela sa prevelikim brojem žrtava. Demokrate traže da predsednik Tramp i članovi njegove administracije konačno podele sa Kongresom važne dokaze o ulozi Kine u širenju pandemije, koje navodno imaju, a predsednik se brani da jos nije vreme za to, jer je u toku komplikovana diplomatska igra.
Gosti Bele kuće juče su bile medicinske sestre, a predsednik je 6. maj proglasio njihovim danom. Umorne, sa doktorima na prvim linijama fronta, nemi su svedoci pošasti.
Neko će reći Tramp se predaje pred neprijateljem da bi otvorio ekonomiju, drugi tvrde da novinari nepotrebno spinuju, treći govore da nam elite ne dopuštaju da ih pitamo o odlukama u doba Corone. Buka, buka je u modi. Tako je bilo danas, a sutra će nam biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
