početak NAJNOVIJE Cenzura cvrkuta na kibic pendžeru

Cenzura cvrkuta na kibic pendžeru

od Mila Filipović
288 pregleda

Nikad nam nije dosta činjenica. Za nas su, naime, činjenice – istine. Mi mislimo da smo o nečemu nešto saznali ako o tome prikupimo planinu činjenica. A zna se kako sa njima stvari stoje. Većina ih se međusobno ne slaže. Činjenice su, u stvari, najnestabilniji faktor našeg saznanja o svetu. Njegova jedina prava nepoznata veličina. Da nema stvarnosti, kako bi se o njoj duboko i tačno písalo!…” Borislav Pekić, “Besnilo”

Covid-19 u SAD – Dan šezdeset deveti

Iako nam je pandemija u potpunosti pokrila i pokorila život, baš kao pravi nevidljivi neprijatelj, juče je u Americi bila u senci čini se dramatičnijih događaja. Mineapolis gori u plamenu tokom protesta građana zbog brutalnog ubistva nenaoružanog Džordža Flojda, Afro-Amerikanca, koga je policajac 9 minuta gušio kolenom na vratu, da bi nesrećni čovek kasnije preminuo u bolnici. Masa se digla u protest, palili su i pljačkali radnje u neredima na ulicama, uz glavno pitanje zašto policajci, počinioci zločina nisu uhapšeni, već samo otpušteni s posla. Sinoć je policija ispaljivala gumene metke na izgrednike, zvaničnici su pozivali na mir i poslušnost, obećavajući da će počinioci biti privedeni pravdi, nakon opsežne istrage u koju su uključene i policija i FBI, i pošto prikupe sve neophodne činjenice o incidentu. Ovo je još jedan slučaj tipičnog američkog stereotipa, koji potvrđuje da smo mnogo daleko od rešavanja problema rasizma – policajac je opet bio beo, a nastradali crn.

U sred pandemijskog haosa, ili možda baš zbog njega, predsednik Tramp je juče objavio izvršnu odlluku, prema kojoj će socijalne mreže (Twiter, Facebook i druge) onemogućiti da ućutkuju korisnike ili obaraju njihove naloge, štiteći tako slobodu govora i slobodu ljudi, uz tvrdnju da, ako se radi o neutralnim platformama, one moraju i ostati neutralne, a ne delovati pod uticajem političkog aktivizma koji dolazi uglavnom sa leve strane. Posle ove uredbe socijalne mreže neće više moći da koriste štitove za cenzuru i zabranu i filterisanje objavljenih komentara, jer one nisu izdavači niti urednici, već samo kanali za protok informacija, nešto poput telefonskih kompanija, koje obezbeđuju telefonske linije. Na toj osnovi su nastale, na toj osnovi imaju i milionske korisnike, stekle su monopol kao slobodni javni forumi. Predsednik je, odgovarajući novinarima, otišao toliko daleko najavljujući čak i zatvaranje socijalnih mreža, ukoliko se njihova kontrola postavki otrgne kontroli. Uredba će uskoro prerasti u zakonsku odredbu, a državni tužilac će, u saradnji sa tužiocima svih pojedinačnih američkih država, raditi na usklađivanju zakonskih akata. Odlukom je predsednik pozvao Federalnu komisiju za komunikacije da revidira član 230. Zakona o komunikacijama i poštovanju iz 1996. godine, kojim se web stranicama obezbeđuje imunitet od odgovornosti za postavljanje sadržaja na njihove platforme. Očekivano je da će sada krenuti sudski procesi sa svih strana.

Tako smo, eto, u sred vanrednog stanja, postali svedoci svojevrsnog cenzurisanja cenzora, onih kojima se ništa što je blizu centru ili skrenulo malo u desno ne dopada, pa se obeležava zastavicama i traži kontrolu tačnosti informacija. Prvi su počeli sa selektivnom cenzurom, koja će im se sada olupati o glavu.

Nikada mi se nije dopadalo uplitanje države u privatne poslove, zabadanje u nos u poslovanje korporacija, u tanjire i spavaće sobe građana. Mada, u vreme kada su svi zidovi naoružani kamerama, teško je reći ko je u pravu, ko je u krivu, ko je cenzor, a ko cenzurisani, ko može biti arbitar za istinu i da li ćemo cvrkutati, pevati u bajboku ili namigivati sa kibic pendžera. Nadam se da nećemo dočekati da na pitanje “šta si uradio u životu” odgovorimo sa – “zar ne čitaš moje tvitove?”

Juče su nam javili i da je ove nedelje još 2 miliona Amerikanaca ostalo bez posla, sada ih je ukupno 40,9 miliona, mnogi još uvek nisu dobili beneficije za nezaposlene, a vreme neumitno prolazi, bez izgleda da se u normalu uskoro vratimo. American Airlines je otpustila 30 odsto zaposlenih u menadžmentu i administraciji, sa mnogih strana dolaze predlozi za četvorodnevnu radnu nedelju, države grcaju u strašnom deficitu, koji je u Njujorku dostigao 200 milijardi dolara. U Čikagu je inspekcija upravo utvrdila da linije gradskog voza L ne ispunjavaju ni elementarne higijenske uslove, koji su tokom pandemije na nekim linijama postali još i gori. Tamo gde su se biznisi otvorili, samo 1 odsto ispitanika ide u restorane, 0,4 posto u frizeraje i na masažu, a još manje ih je zainteresovano za hotele i putovanja.

Coronavirus je iz korena promenio svet, ali niko od nas još uvek ne zna kako će nam svet izgledati kada pandemija prođe. Hoćemo li se ikada vratiti životu koji poznajemo, kojim možda i nismo bili zadovoljni, ali smo ga voleli, živeli, popravljali i kvarili, boreći se sa vidljivim neprijateljima. Bio je jednostavan, ali smo ga često komplikovali, a onda je došla corona. I obeležila nam danas, a i sutra, kada će nam biti kako nam bude.

Mila Filipović, Čikago

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.