22. МЕЂУНАРОДНА КОЛОНИЈА „ЗЛАКУСА 2017. УЖИЦЕ“
Од 8. до 17. августа одржаће се 22. Међународна уметничка колонија керамике „Злакуса 2017“. Ове године ће се цео догађај одвијати у домаћинству и радионици Милана Савића, лончара-грнчара из Злакусе.
– На овогодишњој уметничкој колонији учествоваће 12 уметника из осам земаља и то из Турске, Египта, Мексика, Шпанија, Хрватске, Грчке, Србије и по први пут из Туниса. Први дан је отварање колоније, а затим следи демонстрација рада старог грнчарског заната мајстора грначара из Злакусе уметницима, који по први пут виде овај начин израде грнчарских, односно керамичких предмета. Након тога, уметници покушавају да науче тај начин рада на точку и наредних десет дана крећу да стварају своја уметничка дела. Дакле, основа је стари лончарски занат, а уметници праве модерне скулптуре и облике. На крају десетог дана, а то ће бити 17. августа, моћи ће да пеку предмете на отвореној ватри, да испеку своје прве радове у аутентичној техници Злакусе. Уметници који одлазе, могу понети по један рад у своје земље – рекла је академски сликар и керамичар Софија Бунарџић, творац „Керамика Злакуса“ и додала да ће такође имати прилику да страним гостима прикажу лепоте нашег краја.
За ових 21 годину постојања колоније учествовало је 330 уметника из 32 земље. И нови уметници, као и ови сви претходни, о посебној грнчарској техници Злакуса, учиће од старих мајстора.
– Прво ће деда Милан показати како ради, а онда и његов унук, који се исто бави лончарством. После се и ја укључујем. Тако уметнике учимо том систему прављења, јер чак иако су керамичари, они се нису бавили овим начином израде предмета. Уметници никада нису радили овакво печење, зидање у круг и потпалу ватре. Њима се то чини страшно тешко, али када крену да раде, све направе добро и јако им се допада – рекла је Софија.
Она је објаснила да сви ови уметници немају услове да се у својим земљама баве израдом предмета као у Злакуси, јер, пре свега, немају ову глину.
– Али, уметница од прошле године из Израела купила је и понела један велики точак и својом глином пробала да истим системом рада направи предмете. Послала нам је фотографије и сви су одушевљени техником рада из Злакусе. Тако је и уметница из Колорада, својом глином почела је да ради ову технику. Обе увек кажу у својим земљама да је то техника из Злакусе и тако промовишу Злакусу и Ужице.
Међународна колонија отвара Ужице према свету и из тог разлога Град Ужице и Министарство културе подржавају ову манифестација. Град је подржао са 400.000 динара, а Министарство културе са 350.000 динара.
– Мени је част што сам остала у кругу од 20 колонија које финансира Министарство културе. Да је милион динара, било би боље, довели би више уметника. Путне трошкове плаћају земље и факултети одакле долазе уметници. Ево, ове године из Турске нам долази пет уметника и њихове трошкове пута плаћа њихов факултет и плус им признаје боравак овде као стручно усавршавање на њиховим академијама и добијају бодове – рекла је аутор колоније.
Петар Благојевић, члан Градског већа, подсетио је да Међународна колонија Злакуса представља један од значајнијих културних догађаја у граду, који се одржава сваке године.
– Ова манифестација представља јединствени спој традиционалног занатства лончарства и савремених тенденција у уметности – рекао је Благојевић.
И прошле године, као и ове године, поставило се питање галерије за предмете који већ 22 године настају у Злакуси. Благојевић је рекао да се размишља о простору у Градском културном центру, где је била стрељана и куглана, коме је потребна комплетна адаптација.
– Оно што је ново да смо дошли до закључка да се ту могу израдити три етаже по основу приватно-јавног партнерства. Тренутно разрађујемо модел и током ове године ћемо расписати набавку и добити извођача радова, који ће извршити рушење и изградњу новог објекта чиме ће једна етажа припасти Граду Ужицу и бити део ГКЦ-а. Град Ужице није финансијски у могућности да сам финансира изградњу новог објекта и на основу тог приватно-јавног партнерства Град ће без улагања добити нови простор на основу земљишта које се налази на јако доброј локацији за комерцијалне намене, а те две етаже, чији би улаз био од Слануше, био би одвојен од ГКЦ-а. Мислим да је то добар модел и очекујемо јавни оглас – објаснио је Благојевић.
Један део од преко хиљаду предмета који су настали у протеклих 21 годину, смештени су на више локација.
– Већи део се налази у мом атељеу и у два простора у ГКЦ-у, као магацинском простору. Један део је стално изложен од 2010. године као стална изложба у Потпећкој пећини, тако да људи, који обилазе пећину, мисле да је већина радова пронађена у тој пећини. Надам се да ће та једна етажа, која ће остати ГКЦ-у, бити намењена за галерију. Још увек имам жељу и стрпљења да сачувам све те радове. План је да од тих радова изаберемо по два најбоља и ставимо их у сталну поставку. Мењали бисмо их на пола године. Као што сам већ рекла, уметници су дужни да направе по четири рада по основу боравка у Злакуси и шта им је све плаћено. Ми уметницима од новца од града и државе плаћамо смештај и исхрану, глину…,. а већина гостију направи преко десет предмета. Они имају право да понесу по један рад и представе у својој земљи – рекла је Софија.
З. Г.
