PEVAČ BOJAN JEVTIĆ
Užički pevač Bojan Jevtić već godinama živi i stvara u Beogradu, ali koristi svaku priliku da dođe u svoj rodni grad. Rođen je u Užicu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Od 2004. godine neprekidno je na relaciji Užice – Beograd, mada više vremena provodi u Beogradu. Pre rada u muzici, Bojan je bio preduzetnik. Radio je u porodičnoj firmi svoga oca Milana Jevtića, poslastičarnici „Una“ i nekada u kultnom mestu „Teatar“, na spratu Narodnog pozorišta u Užicu. On, sam, vodio je poslove u palačinkarnici „Una“, među prvima u gradu. Međutim, više ga je privlačila muzika, valjda, kako kaže, genetski povukao na svog oca.
– U porodičnoj firmi sam bio do 2002. godine. Tada sam počeo da pevam u noćnom klubu „Ajriš pab“ na Zlatiboru. Dve godine kasnije sam se pojavio na festivalu “Pesme mediterana“ u Herceg Novom. Pevao sam moju prvu pesmu „Korak po korak“. I od tada kreće neko moje ozbiljnije bavljenje muzikom. U 2005. godini sam izdao moj prvi album u izdanju „Mjuzik star rekordsa“, pod nazivom „Do gole kože“. To su pesme koje su u to vreme obeležilo četiri do pet godina mog rada. Nakon toga, snimio sam tri singla i drugi CD „Tebi na dušu“ za „Siti rekords“ 2010. godine. Sve to vreme dok sam snimao, i izdavao singlove i albume, radio sam i sarađujem sa mojim sadašnjim kumovima iz današnjeg „Silver benda“. Taj bend je uz mene od 3. janura 2003. godine i iduće godine biće 15 godina. Deset godina smo proslavili i skupili lepo društvo. To planiramo i naredne godine, da ovde u gradu skupimo nama drage ljude i proslavimo 15 godina našeg zajedničkog rada – rekao je Bojan.
Prema rečima našeg sagovornika trenutno ima završene tri pesme, koje bi trebalo da izađu u javnost, jedna po jedna, od septembra. Pesme će pratiti spotovi. Novim CD-om, koji bi trebalo da izađe iduće godine, planira da zaokruži celu priču.
– To su neki kratkoročni planovi. Svaku pesmu će ispratiti dobar i kvalitetan spot. Jedna pesma je malo drugačija od ostalih i ranijih pesama. To je balada, koja se meni mnogo svidela, i jako je emotivna. Ostale su komercijalne. Komercijalne pesme danas piju vodu. Kod nas je došlo vreme sve da bude istant – sve to kratko traje. Iako je neka pesma dobra, kratko traje, izliže se i idemo dalje, a onda se snima nova, možda lošija i tako neprekidno u krug. Ali, bez obzira na to, i daljem tvrdim da pesma mora da bude kvalitetna i to je ključ svega. Međutim, došlo neko vreme da ispliva nešto što nije neki kvalitet, ali je dobro izreklamirana, pa postane popularna. Ovo vreme Instangrama i Fejsbuka učini neku pesmu popularnom i ako je još niko nije čuo. Sve je to marketing – kaže Bojan.
Sa prvim albumom je prezadovoljan, a sa drugim nije.
– Nisam zadovoljan kako je prošao moj drugi album, jer sam imao neki konflikt sa TV Pink, mada nikoga od tih ljudi nisam video. Bilo je nekih grešaka i do mene, jer nisam marketinški ispratio kako je trebalo. Sada se spremam mnogo ozbiljnije, više pažnje posvećujem marketingu, nego drugim stvarima. Ove tri pesme i sledeći album, mislim da je to nešto najbolje što sam uradio – rekao je užički pevač.
Već je rekao da je gen za muziku povukao od oca, za koga kaže da je bio fenomenalan muzičar, koji je radio sa pokojnom Silvanom, Tozovcem, Lepom Lukić…
– Moj otac je radio u vremenu kada je bavljenje muzikom bilo, gledano iz nekog mog ugla, mnogo lepše nego danas – rekao je Bojan.
Iako je paralelno sa osnovnom školom upisao klavir, završio je pet od šest godina osnovne muzičke škole.
– Mnogo sam voleo fudbal. Dok su svi igrali fudbal, ja sam morao da sedim i sviram klavir, a to mi se nije baš mnogo sviđalo. I zato sam napustio muzičku školu u petom razredu. Ali, eto, vratio sam se muzici na neki drugi način – otkriva Bojan deo svoje prošlosti.
Počeo je da peva profesionalno, kada je shvatio da ima dara.
– Do tada sam, sa društvom kada odem na neka veselja, uzimao mikrofon i pevao jednu do dve pesme. Shvatio sam da bih u nekoj perspektivi mogao da se bavim pevanjem, da mi to leži. Kada sam krenuo ozbiljno da se bavim pevanjem, 2002. godine išao sam na časove kod dobrog profesora Pajevića u Beogradu. To je trajalo oko godinu i po dana. Dakle, propevao sam sa mojih tridesetak godina – dodao je u šali Bojan.
Bojan se seća prvih svirki sa „Silver bendom“ u „Ajriš pabu“ na Zlatiboru, brojnih nastupa u užičkim lokalima, diskotekama i klubovima, imao je privatnu varijantu u Minhenu, sa bendom je svirao u Sloveniji više puta, nastupao u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori, a tu je i niz manifestacija, nastup na trgu u Užicu, u hali u Velikom parku …
– U hali u Velikom parku smo nastupali kao predgrupa Željku Samardžiću i Severini. Bilo je dosta nastupa sa Željkom Samradžićem nevezanih za ovaj kraj. Zimus, na „Mjuzik kviku“ na Kopaoniku, nastupali smo sa Acom Lukasom i Cecom. To je super iskustvo. Pored toga, dosta smo svirali na seminarima, svadbama, proslavama firmi, diskotekama, klubovima… Tvrdim da neko ko se ozbiljno bavi bilo kakvim poslom, može da ima posla, bez obzira na krizu u zemlji – kaže naš sagovornik i dodaje da u narednih najmanje dve sedmice ima svirke na Zlatiboru i Beogradu.
S obzirom da je sarađivao sa Željkom Samardžićem i Acom Lukasom, Bojan kaže da mu je mnogo lepše iskustvo sa Lukasom. Za Severinu kaže da je žena koja ima harizmu i da iz nje izbija energija na bini i publika joj veruje.
– Aco Lukas je super lik, opušten totalno. Sa Željkom Samardžićem imam dosta anegdota, a pamtim jednu iz Zagreba, kada smo bežali sa jedne svirke. On je završio svoj blok pesama i ja sam ostao sa mojim bendom da otpevam još jedan blok. Bila je zima, decembar, pred katolički Božić. Željko je izašao napolje i video da je neko na njegovom kombiju napisao srpsko g…. On je digao frku da moramo da bežimo. Na pola našeg bloka prekinuli smo svirku, spakovali instrumenta i pobegli, a nismo ni znali šta se dešava. Ujutru, kada smo ustali taj menadžer je došao i pitam ga šta je to bilo, a on ladno kaže:“Ništa, matori digao frku bez razloga“, tako da smo bežali sa svirke bez razloga – rekao je Bojan.
On nije pristalica bilo kog rijalitija, niti je na nekom učestvovao.
– Za te mlađe od 18 do 20 godina to je možda neko rešenje, ali ja sam malo u starijim godinama i ne vidim sebe tu. Sebe više vidim da izađem na binu da razveselim narod, sa kojim uspostavim taj neki energetski kontakt i da bude lepo i njima. Osnovna stvar je da ti publika veruje – prokomentarisao je Bojan.
Kada peva u Užicu ima neki poseban osećaj, ali kaže da se i to polako menja.
– Ranije svakog utorka, četvrtka i petka, kada sam gostovao u klubovima i diskotekama u Užicu, na moje nastupe dolazilo je dosta ljudi sa kojima sam se družio i viđao. Ali, putevi su nam se razdvojili, pa se sa nekim ne vidim i na tim svirkama. S druge strane, promenile su se generacije. Sada uđem u diskoteku i ne znam nikoga, pogotovu u poslednje vreme, jer sam se oženio i malo povukao ručnu sa tim izlascima. Sve sam ređe i ređe ovde, a sve imam više obaveza na strani, uglavnom u Beogradu. Zato, kada dođem u Užice rado se vidim sa tim nekim dragim ljudima i uvek bude lepo – rekao je Bojan i nada se da će, bar, kad bude leto javno nastupiti u gradu.
Bojan ne krije da mu je u karijeri malo pomogao i otac, ali ne mnogo koliko bi mogao, da je ranije počeo da se bavi muzikom. Svog oca izuzetno voli i poštuje.
– Moj otac je čovek koga volim i imao je odličnu karijeru. Muzikom sam počeo da se bavim kada je već on odavno izašao iz toga. Muzičkom scenom su zavladali neki novi ljudi. Međutim, njegovo iskustvo i neki njegovi retki ljudi, koji su bili u tom momentu, puno su mi pomogli u Beogradu da krenem i da muziku shvatim na pravi način. Moj otac nije bio ni na festivalu u Budvi, samo da ne bi rekli da mi je on pomogao, jer je bio u izuzetno dobrim odnosima sa direktorom festivala. Nisam otišao u Beograd da bih od nečega pobegao i od očeve senke, već ako čovek hoće ozbiljno da se bavi muzikom to ne može u Užicu, može samo u Beogradu – objasnio je Bojan.
Naš sagovornik je istakao da je sarađivao sa dosta ozbiljnim ljudima sa naše muzičke sene. Između ostalih, u nekim počecima sa Kambom, bivšim gitaristom „Divljeg kestena“, koji je uradio dosta pesama za Bojanov prvi album, a sa kojim je postao dobar prijatelj. Tu je i Marina Tucaković, Dragan Brajović Braja, Bane Opačić, a u poslednje vreme sa Jašarevićem, za koga Bojan kaže da je jedan od najboljih u Srbiji u snimanju spotova. Za nove tri pesme izvršni producent je Aleksandar Kobac, u čijem studiju snima sve pesme i CD.
Zvezdana Gligorijević
