“ЗЛАТИБОРАЦ“ ЗВАНИЧНО СПОНЗОР ОЛИМПИЈАЦА ЗА ТОКИО 2020
Божидар Маљковић, председник Олимпијског комитета Србије, и Душан Кнежевић, директор компаније “Златиборац”, данас су, 28. новембра 2017, на Златибору свечано потписали Уговор о спонзорству, чиме је ова компанија постала део спонзорског пула, који у овoм олимпијском циклусу носи назив “Један тим – један циљ! Токио 2020”.
Сарадња “Златиборца” и Олимпијског комитета Србије започета је у претходном олимпијском циклусу “Рио 2016”, када су производи компаније постали званична храна Олимпијског комитета Србије. Српски олимпијци су са 8 освојених медаља (највише колективни спортови) остварили најбоље резултате од осамостаљења државе (две златне, четири сребрне и две бронзане) и најбољи резултат од игара у Сеулу од 1988. године, када су наши спортисти наступали под заставом СФРЈ.
– Кажу да је Србија најпознатија по најквалитетној храни, али и врхунском спорту. Данас смо на једном месту окупили произвођача врхунске хране и кућу врхунског спорта – најавила је ПР компаније „Златиборац“.
Душан Кнежевић, директор „Златиборца“, истакао је да је ово наставак успешне сарадње са Олимпијским комитетом Србије.
– Као лидер у производњи врхунских традиционалних сухомеснастих деликатеса, “Златиборац” наставља своју сарадњу са олимпијцима Србије и у новом олимпијском циклусу, подржавајући на тај начин све вредности које су оличене у појму олимпијских игара и врхунског спорта. “Златиборац”, као званична храна Олимпијског тима Србије жели да доприносе унапређењу имиџа српског спорта и Србије у свету, али и развоју младих и перспективних спортиста. Наша храна и наши спортисти најбоље промовишу традицију и вредности своје земље ван њених граница, само на различитим теренима и утакмицама, спортисти на спортским, ми на тржишним – рекао је са поносом Душан Кнежевић и истакао да је, поред настојања да својим потрошачима обезбеди традиционални бренд са најбољим карактеристикама, „Златиборац“ познат као друштвено-одговорна компанија у смислу давања доприноса развоја у свим сферама области живота.
– Храна даје снагу, снага енергију, а енергија резултате и то је био наш мотив и жеља, да снагом „Златиборац“ бренда, дамо допринос добрим резултатима и освајању што више медаља нашег олимпијског тима. Верујем да ће наши олимпијци дати све од себе да на најбољи начин представе Србију и да даље остану понос наше нације, узор младима и најбољи амбасадори наше земље – додао је Кнежевић.
Официјална водитељка подсетила је да је пре 107 година, на четвртом спрату београдског хотела „Москва“, где су се налазиле просторије листа „Ново време“, окупило више од 30 чланова српске војске на челу са Светоликом Ђукићем, који се сматра пионирем олимпијског спорта у тадашњој Краљевини Србији. Наша олимпијска организација примљена је у чланство Међународног олимпијског комитета 1912. године на конгресу у Стокхолму. Исте године су у шведској престоници наступили су српски спортисти под заставом Србије. До тада је постојало 17 националних олимпијских комитета.
Божидар Маљковић је рекао да су поносни што је једна српска компанија, у овим економским изазовним временима, пронашла интерес да улаже у припреме најбољих српских спортиста.
– Сигуран сам да ћемо сви заједно у Токију 2020. године имати много разлога да се радујемо. Паре које се дају комитету најчистије је улагање у спорт. То значи да 76 посто новца који ми добијемо иде директно спортистима, а 20 посто на потребе и прављење манифестација, попут бирања спортисте године. Новац се директно дистрибуира у програме наших спортиста и тренера. Од 103 људи у Риу ми смо направили феномен – 54 спортиста је узело медаље. Ми смо једина земља у свету која има јак колективан спорт, али морамо мало да се окренемо индивидуалним спортовима. Имамо страховитих бисера, имамо дечака у тенису који није изгубио ниједну утакмицу, попут дечака из Новог Пазара, затим одличног младића у Суботици дизача тегова, каратисте, рваче… Оваквом врстом помоћи и спонзорства “Златиборац” помаже држави Србији и прави бенефит. Такве фирме нам недостају – рекао је Маљковић и подсетио колико њему Златибор значи:
– На Златибор долазим дуги низ година. Пре 42 године смо Мики Павићевић, Братислав Ђорђевић (Сашин отац), др Владан Параносић и ја основали камп. Уз све проблеме, ратове, глад и немаштину, направили смо камп, који је сада најстарији на свету. Златибор има и „ружу ветрова“, и добру воду и храну, али само једну ману, а то је архитектура. По принципу „сам свој мајстор“ мало је упропашћена ова лепа планина, јер добро знам каква је била раније. Одавно гајим љубав према Златибору, а после сам је пренео на ћерку Марину и унуку – сетио се златиборских дана Маљковић и додао да нема ниједног нашег великог играча који није прошао кроз тај камп.
Маљковић је рекао да Србија не може да се подичи великодушношћу српских богаташа, али да се увек нађу добри људи који желе да помогну.
Душан Кнежевић је рекао да и сама компанија доста улаже у младост.
– У нашој компанији запослено је око 500 људи, а просек старости је 25 година, и то довољно говори у ком правцу ми размишљамо и идемо. Зато са Олимпијским комитетом негујемо праве вредности. Сигурно ћемо наставити да подржавамо младе и спорт. Ми ћемо финансијски и кроз своје производе дати допринос манифестацијама и спортистима на теренима и где год буде могуће, а и на нашим тржиштима ћемо промовисати Олимпијски комитет Србије и наше спортисте. Десет година извозимо у регион, а у последњих осам година извозимо у земље царинског савеза (Русија, Белорусија, Азербејџан, Казахстан), а кренули смо да извозимо у Шведску, нешто смо радили са Ираком и на путу су озбиљни преговори са Уједињеним арапским емиратима – рекао је Кнежевић.
Златиборац негује традицију која је отпочела пре један и по век у породици Стојановић на Златибору. Погодна клима села Мачкат на 750 м надморске висине и чувене „руже ветрова“ део су заслуга за укусе деликатеса „Златиборца“. „Златиборац“ је једна од ретких компанија, не само у Србији, него и у свету, којој је пошло за руком да традиционални начин производње и сушења меса на буковом дрвету угради у савремени производни процес. Данас је ова компанија најбољи српски бренд у својој категорији. Аутентични српски производи нашли су своје место на 11 извозних тржишта.
З. Г.
