KATARINA OSTOJIĆ BAŠ ZNA DA UŽIVA
Kažu da pola stanovnika Srbije koristi internet i da je to pametniji i obrazovaniji deo nacije. Kakva li je tek polovina koja ne koristi internet i ne ostavlja komentare na našim vodećim sajtovima? Evo kako razmišlja „obrazovanija i pampetnija polovina“, sudeći po komentarima koje ostavljaju na najposećenijim srpskim sajtovima:
1. Rat je loš, al kapitalizam ubija. Socijalizam je 100 puta bolji nego kapitalizam. SAD, Britanija, Francuska, Nemačka su kapitalističke države a najviše su dužne na svetu.
2. Moj komentar je za neke bez smisla. Koristiti Gajevu latinicu, ili hrvatsko pismo, usred moje Srpske Šumadije je antisrpski i subverzija.
3. Gospodo iz ministarstva, poruka je jasna, ovaj štrajk može pokrenuti lavinu u celoj porobljenoj Srbiji, toga se vi bojite.
4. Isti sistem kapitalizma u Americi i kod nas ,,nema razlike ,,jedan primjer, amerikanci kupuju od Kineza sportske patike Nike po 12 dolara par, plus nešto poreza par dolara, a prodaju te iste patike poslije po 84 dolara, zarađuju 6 puta više, i kada prodaja ne ide dobro smanjuju cijenu za 50 posto i prodaju za 42 dolara i opet zarađuju, ne gube i to je „normalna američka ekonomska politika“ proizvođači Kinezi znaju prodajnu cijenu ali kupci ne znaju, Kinezi zadovoljni imaju mas produkciju, ameri zadovoljni imaju mas tržište a naivni kupci plaćaju ceh ,,postavlja se pitanje šta je lakse proizvoditi ili prodavati, gdje je fer plaj izmedu proizvođača i prodavaca i dali je to pod nekakvim normama i zakonom, mnogo teže je proizvesti nego prodati, i država bi trebala napraviti pravede normative i zakon da se zaštitie proizvođači i da se stimulišu više od prodaje, u protvnom izgubiće se proizvodnja, dosadašnji proizvođači će prestati i orijentisati će se na drugo.
5. Sačuvaj nas bože rata, bolesti i stranih investitora.
6. Znaci država nije sposobna da se obračuna sa monopolistima, što je očigledno kako može da se uporedi naša malina i Poljska, a plus što je rod desetkovan i što nema maline na tržištu i zbog toga mora cena da ide mnogo više, ali braca hladnjačari ne daju, dokle će u ovoj drzavi da mešetare pojedinci i da je država nemoćna.
7. Pa nisu mnogo bolji ni preprodavci na pijacama sa cenom od 300/320 din za kilogram.
8. Prodaji ti na pijaci pa da vidiš rashode i troškove, ne lupetaj kad pojma nemaš
9. Koje opozicione stranke? Zar one de facto postoje? Imale su priliku 5-og oktobra da narodu vrate slobodu, dostojan život i demokratiju, nisu uradili ništa osim proizvođenja afera, međusobnih svađa i podmetanja. doveli su dotle da smo prestali da im verujemo i glasamo za njih, otvorivši time vrata restituciji bivšeg režima koji nas je i uveo u propadanje. A sada ih gledamo usitnjene do atoma i sujetne, umesto da se ti liderčići (koji to nikada nisu ni bili, već jeftini bezidejni sebičnjaci ) sklone i prepuste mesto mladim i neuprljanim, pametnim, poštenim i školovanim ljudima, priželjkuju ponovnu vlast. Jedan se povukao u „splendid isolation“, drugi hoće da ga gledamo u „nekom drugom filmu“, treći pokušava da živi na priči o Đinđiću koga je tragičnim događajem na kratko nasledio,, četvrti izigrava „ličnost“, peti bi da na međunarodnom renomeu gradi lokalnu karijeru… Skupite se svi na gomilu, zamolite narod za oproštaj što ste, iskoristivši njegov pokušaj spasenja, uništili svaku nadu i povućite se sa političke scene. Pustite nove i neokaljane, osim propagandnog blaćenja uobičajenog u političkoj močvari Srbije, ako budu imali snage da animiraju glasače svojim programom, da uđu u političku arenu i suprotstave se trenutnim prodavcima magle na vlasti.
10. Josip Broz je i bez investitora izgradio državu, otvarao fabrike. Kooperacija može-prodaja ne,subvencije ne, ima da svaki stranac potpiše da će poštovati sve zakone i ustav ove države.To sve države imaju.
11. Ali naši radnici i najmanje vrede! Jedno je što svi misle a drugo je koliko zaista njihov manuelni rad ima vrednosti. Iskreno Srbija je najpovoljnija zbog blizine a ne zbog ekspertnosti jer kao što su nam najgori mediji i novinari tako su nam je najgori i industrijski radnici. U suštini trebali bi svi da se vratimo na selo a naročito oni koji se sada bave medijima.
12. Što li me ovako nešto ne čudi ? Da, Novak je i CAR, i KRALJ i najvažnije on je NAŠ NOLE!!! A ovo „nešto“ je samo još jedno američko piskaralo o kome ćemo (možda) za par godina pronaći neki arhivski materijal i zaključićemo: “ Aaa, to je onaj koji je nešto pisao u ERI NOVAKA ĐOKOVIĆA“.
13. Smrt kapitalizmu. Živeo Socijalizam.
U Srbiji postoji 101 politička partija. Zašto? Šta rade i čime se bave, osim što su i oni svi zaseli na državne jasle i dobijaju novac iz budžeta. Glume demokratiju, višestranačje i politički život? Koliko njih dobija “pomoć iz inostranstva”, mada je to zabranjeno. Koliko partija ima povezane NVO, d.o.o., s.z.r. i na koje sve načine vršljaju po Srbiji? Koliko je partija koji političar promenio? Koliko njih je promenilo partiju tokom izbornog procesa, a koliko njih prilikom formiranja organa vlasti? Koliko njih će tek promeniti političku opciju, kada dođu neka nova pomeranja. Čemu služe političke partije u Srbiji, osim kao ispostave za prljave poslove Zapada – propadajuće Evropske unije, poludelih Sjedinjenih država, krvožedne Britanije, Izraela gladnog novca i tuđe zemlje i razularenog NATO pakta?
14. U komunizmu su radnicu dobijali viškove,u kapitalizmu radnici jesu višak.U komunizmu smo po mišljenje morali ići u Beograd,u kapitalizmu po mišljenje moramo ići u Brisel i Vašington.U komunizmu se radilo malo i još su radnike zvali herojima rada,u kapitalizmu se radi puno i još te zovu neradnikom, lenčugom, parazitom.U komunizmu, ako si hteo dobar posao ili stan nisi morao reći da si Bosanac,Hrvat ili Srbin,u kapitalizmu možeš govoriti šta god hoćeš,ionako nećeš dobiti ni dobar posao ni stan.U komunizmu je bilo besplatno obrazovanje,zdravstvo,sigurno radno mesto.U kapitalizmu uz male plate te loše i nekvalitetne proizvode koji se brzo kvare, nema ni besplatnog obrazovanja,zdravstva ni sigurnih radnih mesta. Iskreno, ja bih sada potpisao da se vratim u Socijalizam. Ovo sada je nametnut život, bez ikakve slobode, bez iks stvari koje čovek ne može priuštiti, a polomi se od posla. Ova gore poređenja dobro pokazuju o stanju – nekad i sad, a ima toga još dosta za navesti. Hoće li biti kakve promene?
15. Prodavati maline direktno na zapadna tržišta, gdje su prilično skupe. Država da nađe aranžman. Što više para ode proizvođaču to će biti bolje za sve nas. Država mora da stvori uslove u kojima se poljoprivreda veoma isplati. Ko god smeta u postizanju tog cilja treba da bude odstranjen iz lanca.
A i evo nekoliko vesti sa istih tih sajtova.
Protesti podrške radnicima danas u Beogradu i Novom Sadu
Pokret 7 zahteva pozvao je danas građane na protest podrške radnicima u štrajku koji se održava na Trgu Republike u Beogradu u 18 časova, a prethodno je istim povodom protest u Novom Sadu najavio i Studentski pokret Novog Sada.
„Iako deluje da su problemi sa kojima se ljudi suočavaju različiti (od niskih ili neisplaćenih zarada, preko normalizacije prakse da se potpisuju ugovori na određeno, do psihičkog i fizičkog maltretiranja), sve je deo jednog istog procesa – urušavanja radnih prava zarad sticanja profita, kako političara na vlasti i domaćih tajkuna, tako i stranih „investitora“. Dok nam poručuju da treba da treba da „menjamo mentalitet“ i da smo lenji, nastoje da uguše proteste odlaganjem pregovora i pritiscima kako bi radnici popustili, ali i da nam još jednom podvuku da treba da budemo srećni ako uopšte imamo posao i da će uvek naći načina da nas još više ucene jer nas je previše bez posla“, navodi se u saopštenju.
Oni dodaju da vlast, nesposobna da obezbedi radna mesta politikom koju vodi, želi da nas ubedi da je život pun poniženja jedini moguć, te ih pozivaju da se zamene sa radnicima, da umesto odela, putovanja, udobnih fotelja i ogromnih plata jer niti išta bolje znaju o vodjenju države niti su vredniji od bilo kog običnog čoveka.
Studentski pokret Novi Sad najavio je takođe za u 18 časova protest na Trgu Slobode u Novom Sadu kao znak podrške radnicima koji već duže vreme štrajkuju nezadovoljni svojim položajem.
Ova organizacija poziva sve nezadovoljne ljude da se u nedelju u mirno okupe na Trgu Slobode ispred Gradske kuće i iskažu svoje nezadovoljstvo „očajnim stanjem u kojem se naše društvo i zemlja nalaze, da prvenstveno izrazimo solidarnost i pružimo podršku radnicima Zastave, Goše, Gorenja, malinarima i socijalnim radnicima, takođe i novinarima, poljoprivrednicima, medicinarima, prosvetarima i svim drugim ljudima koji ovih dana bivaju primorani da se pobune radi boljeg života i stanja u društvu, jer su dovedeni dotle da im je ugrožena gola egzistencija i da im je štrajk i izlazak na ulicu jedino rešenje“.
Zbog pretnji Vučićevoj ćerki na Fajsbuku 8 meseci zatvora
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio na osam meseci zatvora Milovana Raonića (29) iz Sivca kod Kule jer je u decembru prošle godine preko Fejbuk profila ugrozio sigurnost tadašnjeg premijera a sada predsednika Srbije Aleksandra Vučića pretnjom da će napasti njegovu ćerku.
Radnici na Slaviji i Ruzveltovoj na kratko obustavili radove
Radnici firme Ratko Mitrović-Niskogradnja koji su proteklih nekoliko dana na plus 50 stepeni postavljali asfalt na centralnim beogradskim ulicama od marta nemaju overene zdravstvene knjižice.
To, kao i višemesečno neplaćanje prevoza i zarada za februar i maj, primoralo je njih 200 da juče prepodne od 7 do 9 časova prestanu da rade na rekonstrukciji Ruzveltove ulice, Mije Kovačevića, ali i na Slaviji i Vreocima kod Lazarevca.
– Ljudi su stali spontano, bez ikakve organizacije. Svaki dan slušaju obećanja – biće sutra, biće u sredu, biće u petak. Rade na velikim vrućinama, postavljaju asfalt, bez plata, overenih zdravstvenih knjižica – kaže za Danas predsednik sindikata u ovom preduzeću Mile Čolić.
Poslodavac, vlasnik MBA Miljaković Branko Miljković koji je kompaniju Ratko Mitrović-Niskogradnja privatizovao 2011. je, kako kaže Čolić, jednom od radnika rekao da će plata biti „popodne, najkasnije ujutru“.
Ukoliko plate sutra ne dobiju zaposleni će ponovo obustaviti rad dok im se ne ispune svi zahtevi, do tada traže od države da reaguje.
Milica Dabović uputila mami DIRLJIVU poruku: Izdrži, izdržala si i gore…
Milica Dabović proteklih meseci bila je tema medija iz više razloga – prvo zbog svađe, a potom i tuče sa bivšim dečkom Simonom, veze sa novim partnerom Vukom, a onda i trudnoće.
Samo Indijci manje plaćeni od Srba
Radnici u autoindustriji u Kragujevcu zarađuju 2,25 dolara na sat, Kini pet dolara, Mađarskoj šest, Češkoj 9,85, a Slovačkoj 12,5 dolara
Sa platom manjom od 300 evra radnik fabrike FCA u Kragujevcu je najjeftiniji u Evropi, a među najjeftinijim i u svetu.
Zašto je Radonjić ljut
Radonjić je za četiri godine, koliko je u Crvenoj zvezdi, preciznije od 15. aprila 2013. do 30. juna 2017, dobio 800.000 evra. Duguje mu se još 170.000 evra sa premijama, odnosno četiri mesečne plate i nagrada za titule – istakao je izvor Kurira blizak klubu, koji je želeo da ostane anoniman. – Radonjić je u Zvezdi radio za 25.000 evra mesečno. Ta plata ga je često bolela, jer nije mogao da se pomiri s činjenicom da je Grof Božović u fudbalskom klubu imao mesečnu platu od 50.000 evra. Dakle, duplo više – dodao je naš izvor.
Preminuo radnik iz M. Blagojevića
Radnik fabrike „Milan Blagojević – namenska”, M. I. (1962), teško povređen prilikom požara tehnološkog otpada koji se desio pre dva u fabrici u Lučanima, preminuo je danas u Vojnomedicinskoj akademiji, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin izrazio je najdublje saučešće porodici preminulog radnika. Saučešće porodici izjavio je i načelik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.
Sve manje beba u Srbiji
Najmanji broj rođene dece od 1900. – Svaka treća žena od 30 do 34 godine nije rađala
U Srbiji je prošle godine rođeno najmanje beba od 1900. godine – više dece rođeno je za vreme balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, upozoravaju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. U matične knjige rođenih upisana su svega 64.734 novorođenčeta – oko hiljadu manje nego 2015. godine i čak 6.263 manje nego 2006. godine.
PRIVATNI AVION I VILA OD DVA MILIONA! Ovako izgleda luksuzni život Kaje Ostojić!
Katarina Ostojić baš zna da uživa. Nakon nekoliko dana provedenioh u Beogradu, Kaja je sebi dala oduška, pa se zajedno sa prijateljicom uputila na svetske destinacije. Od Italije, preko Francuske, pa sve do Ibice. Kako saznajemo, ona je tokom jučerašnjeg dana zajedno sa prijateljicom iz Rusije otputovala za Španiju i to privatnim avionom.
Maline sedam puta skuplje u radnji nego u otkupu
I dok u Srbiji traje rat između malinara i hladnjačara, zbog niske otkupne cene maline, u beogradskim supermarketima kilogram tog voća juče je koštao čak sedam puta više nego što trenutno dobijaju proizvođači.
Pisali Vučiću
Ovde smo da predamo pismo predsedniku države Aleksandru Vučiću da zaštiti Srbiju, jer mi smo Srbija, rekao je Zoran Marković, predsednik Štrajkačkog odbora kompanije Fiat Krajsler automobili (FCA) na protestnom skupu ispred Skupštine grada Kragujevca.
Nastavlja se štrajk u Goši
„Dalje moramo da krenemo. Evo ja ću sa još nekoliko kolega od sutra da krenem u štrajk glađu, a moje kolege će od utorka da krenu sa blokadom pružnog prelaza u trajanju od 7 do 12 časova. Pa ako ni to ne urodi plodom, onda će oni da blokiraju saobraćaj od 7 do 15 sati svakog dana“, rekao je Vujičić. On napominje da radnici „samo traže plate koje su zaradili, a koje im je neko uzeo“. „Nemoguće da država nije znala pet godina šta se dešava u našoj firmi, to mogu da pričaju deci maloj, a nama radnicima ne“, zaključio je Vujičić.
Jeremić pljuje Srbiju, jer misli samo na sebe
Predsednik Srbije je kritikovao autorski tekst Vuka Jeremića u američkim medijima uoči posete srpske delegacije SAD, u trenutku sve veće zategnutosti u odnosima između Amerikanaca i Rusa, u situaciji u kojoj smo, kako je rekao, sve više pritisnuti i u kojoj nam je sve teže da delamo.
– Neki ljudi imaju posao i obavezu da svoju zemlju brane. Ja to doživljavam kao svoju najvažniju obavezu, da uvek štitim interese svoje zemlje i svoga naroda. Neki drugi imaju interes da razmišljaju o sebi, o svojoj političkoj budućnosti, karijeri- rekao je Vučić i dodao da „dotičnog gospodina nimalo nije briga za zemlju, kad tako radi“.
Beograđani pružili podršku radnicima „Fijata“, „Goše“ i „Gorenja“
Stotinak ljudi okupilo se oko 18 sati na Trgu republike kako bi pružili podršku radnicima fabrika Fijat, Goša, Gorenje i malinarima.
Kao što se može primetiti, većina tekstova i komentara odnose se na aktuelne, ničim izazvane, radničke štrajkove, uz obavezni garnirung od golih pevaljki, starleta, crne hronike i sličnih, kako se danas kaže – klikabilnih i viralnih mamaca za dokonu Srbadiju… Šta reći o štrajkovima, pogotovu ovom u Fijatu? I to iskreno, bez demagogije, koja se već decenijama na tone prosipa po srpskim medijima. Svi, tobož, (ne računajući Informer) javno podržavaju radnike, a suštinski, sve baš briga za bližnjeg svog, svako se isključivo pita „a gde sam tu ja“. Teško pitanje, zaista teško. Upadljivo je da se svi koji štrajkuju ili protestuju bore da reše svoj parcijalni problem, da izboksuju veću platu, višu otkupnu cenu, veće privilegije i to traže, bog sveti zna zašto, isključivo od države. I svi insistiraju na tome da je po sredi isključivo socijalno pitanje, a ne političko. Tačnije, hoće da kažu da ne dovode u pitanje „legalno izabrano rukovodstvo“ već žele da poboljšaju svoj ekonomski status. A da li je to tako moguće? Naravno da nije. Ekonomija je, od pamtiveka, u uskoj sprezi sa politikom, pogotovu u zemljama kao što je Srbija, gde je i dalje dominantna državna imovina. Činjenica je i da su skoro svi koji danas štrajkuju praktično glasači vladajuće stranke, i bio bi red, bez obzira što je naš narod prilično površan i lakomislen (a i neobrazovan), da napokon ukapiraju da o svom ekonomskom statusu odlučuju i na izborima. I još nešto baš bode oči – svi zahtevi insistiraju na još većem uplitanju države u tržišne odnose, a mi smo i propali upravo zato što se država previše mešala.
Sa druge strane, oni pismeniji, koji su počeli da podržavaju radnike, pokušavajući da njihovu borbu za socijalni status prebace na teren politike, nastupaju sa ortodoksne boljševičke pozicije – fabrike radnicima. Dakle, oni radničke zahteve za povećanjem plata pokušavaju da reše tako što će državu vratiti u rani socijalizam i fabrike dati radnicima na upravljanje?! Naravno, to su apsolutno arhaični stavovi, čak pogubniji od radničkih zahteva, a, sudeći po komentarima na sajtovima, što me najviše i brine, to je većinsko mišljenje nacije. Moram da kažem, iako znam da to većina ne voli da čuje, kada neka nacija tako razmišlja, od nje neće biti ništa. Da se ne lažemo, u pitanju je ideološka zaslepljenost u kombinaciji sa neobrazovanošću i bandoglavošću, pa tako ti isti tvrde da su strane i domaće gazde krive što se u Srbiji rodilo najmanje dece u poslednjih skoro dvesta godina, manje čak i u vreme Balkanskih ratova, iako i vrapci znaju da demografsku strukturu upravo kvare više obrazovani i bolje plaćeni građani. Naravno, činjenica je da loša ekonomska situacija utiče da se rađa manje dece, ali, zar danas živimo lošije nego za vreme Balkanskih ratova?
Mene lično, što više čitam sve te silne komentare i razmišljam o pat poziciji u koju smo sami sebe doveli, potpuno obeshrabruje situacija u kojoj se nalazimo. I ne vidim izlaz. Zanimljivo, čak i većina naših ljudi iz inostranstva, iako žive u potpuno drugačijem okruženju, ni za milimetar nisu odmakli od svojih konzervativnih stavova. Sve se to u suštini može svesti u jednu rečenicu– Kosovo je srce, a socijalizam duša Srbije. A glava? Glava većini i nije potrebna, umesto glave imaju Vođu, što je mnogo bezbrižnije rešenje… Nema te sile koja će to sveto trojstvo da razbije.
Toni Stanković (Užička nedelja 964, jul 2017.)
Napomena: komentari i tekstovi skinuti su sa sajtova Blica, Politike, Danasa i NSPM-a. Za potrebe ovog teksta, bio sam prinuđen da, prvi put, na momenat, odem i na sajt Informera. Tek su tamo komentari kompletan odron mozga, ali, kako se iz aviona vidi da ih, stotine, pišu sa jednog mesta, nisam hteo da na te stupidarije gubim vreme.
