SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ, PREDSEDNIK DSS
U velikoj sali Skupštine grada Užica tribinu je održala buduća predizborna koalicija DSS-a i Pokreta „Dveri“. Potpisnik ovih redova iskoristio je tu priliiku da razgovara sa predsednicom Demokrastske stranke Srbije Sandom Rašković – Ivić.
Na početku mi recite ono što članove, simpatizere i glasače DSS-a najviše zanima, a to je da li imate kontakt sa Vašim prethodnikom ne mestu predsednika DSS-a Vojislavom Koštunicom? Da li Vam daje neke ideje i savete i ima li uopšte kontakt sa Vama i DSS-om?
– Vojislav Koštunica je utemeljitelj DSS-a, nesporno veliki državnik o čijem će radu verovatno još pozitivniji sud od savremenika, dati istoričari. DSS nastavlja sa politikom koju je on utemeljio, politikom samostalne, samosvojne i slobodne Srbije kojoj je sopstveni nacionalni interes važniji od interesa Brisela, Vašingtona i NATO pakta.
Za šta se zalaže DSS?
– Najšire rečeno – za slobodnu, pravednu, ekonomski razvijenu, demokratsku Srbiju. Da bi se to ostvarilo mora da se promeni sadašnja spoljna i unutrašnja politika, što nije moguće bez promene vlasti. Srbija može da bude slobodna samo ako ostane van Evropske unije i NATO, ali i van drugih političkih i vojnih saveza država, ako politički i ekonomski sarađujući sa svim zemljama sveta, uvek vodeći računa o sopstvenim, a ne tuđim interesima. To u prvi plan stavlja potrebu jačanja saradnje sa nama prijateljskim zemljama, kao što je Rusija. Pravedna – znači pre svega vođenje politike smanjenja današnjih socijalnih razlika, obezbeđivanja jednakih uslova svima za školovanje, lečenje i zapošljavanje, ali i odlučne borbe protiv korupcije. Pravedna – znači i jednakost svakog građanina pred zakonom. Da bi postala ekonomski razvijena mora da se vodi ekonomska politika razvoja domaće privrede, a ne politika štednje. Samo ulaganjem u razvoj privrede može da se poveće zaposlenost i standard građana. Najzad, demokratska – znači jačanje danas razrušenih demokratskih institucija, slobodu medija i striktno poštovanje podele vlasti.
Zašto ste se odlučili za patriotski blok?
– Da bi se ostvarili ciljevi koje sam navela neophodna je promena vlasti, jer je to preduslov temeljne promene današnje politike. Okupljanjem patriotskih stranaka, pokreta, udruženja… koje su danas jedina stvarna opozicija, to može da se brže ostvari.
Kakva je za sada saradnja sa Pokretom „Dveri“?
– Veoma dobra. Organizujemo zajedničke akcije, postignut je dogovor o zajedničkom izlasku na pokrajinske izbore u Vojvodini, lokalni odbori vode razgovore o zajedničkom nastupu na lokanim izborima, propremamo zaključivanje koalicionog sporazuma na republičkom nivou…
Da li je tu bilo mesta za još nekoga? Na primer Narodni pokret „Obraz“ i SRS?
– Pored Demokratske stranke Srbije i Srpskog pokreta „Dveri“ patriotskom bloku su se priključile i manje stranke, udruženja, pokreti i on se i dalje širi. Srpska radikalna stranka je od prvog dana formiranja patriotskog bloka istakla nezainteresovanost za saradnju. S obzirom na to kakvu politiku SRS vodi i kakve „pitome“ stavove zauzima u odnosu na vlast, ta njena odluka nije nelogična.
Iz SRS kažu da neće saradnju sa Vama jer ste navodno kazali da je „se u Srebrenici dogodio genocid“? Recite mi nešto o tome.
– Potrebno im je neko objašnjenje, opravdanje… Nije dobro što ga nalaze na ovaj način. Inače, u Srebrenici jesu izvršeni zločini nad bošnjačkim stanovništvom, ali ne genocid, kao što su zločini izvršeni nad Srbima na istom tom području.
Šta mislite o aktuelnoj vlasti?
– Njena politika je suprotna državnim, nacionalnim i ekonomskim interesima Srbije i zato joj je Demokratska stranka Srbije najoštrija opozicija. Srljanje u Evropsku uniju, koja od 2008. godine zapada u sve veću ekonomsku i političku krizu, i to po cenu priznavanja tzv. nezavisnosti Kosova i prekida prijateljskih odnosa sa Rusijom, vođenje ekonomske politike štednje i rasprodaje strancima najvrednijih preduzeća, poljoprivrednog zemljišta i drugih prirodnih resursa, privredna kriza, pad zaposlenosti i standarda građana, širenje korupcije, urušavanje demokratskih institucija i uspostavljanje Srbije kao partijske države, gušenje slobode medija… Sve su to posledice pogrešne politike sadašnje vlasti.
Deo vlasti su nekada bili radikali koji su protiv ulaska u EU. Sada, kao naprednjaci, idu ka EU. Da li su zahvaljujući promeni politike dobili ovoliki broj glasova?
– Ne! Izborna obećanja su bila sasvim suprotna onome što danas čine. Veoma je teško objasniti fenomen da građani velikom većinom ocenjuju lošim ocenama rad Vlade i njenu politiku, da podršku ulasku u EU daje tek oko 50% građana, da ne prihvataju priznavanje nezavisnosti Kosova, ulazak u NATO, smanjenje penzija i plata, prodaju zemljišta strancima, uvođenje TV pretplate, partijsko zapošljavanje… a podržavaju predsednika Vlade koji je najodgovorniji što se u praksi čini sve suprotno volji građana.
Da li je bolja ova vlast ili DS-a?
– Može da se razmišlja samo o tome koja je gora.
Ukoliko ne bi ste imali dovoljno da formirate vladajuću većinu sa kim dolaze, a sa kim ne, u obzir postizborne koalicije?
– Koalicija je moguća samo sa onim strankama koje prihvataju da radimo zajednički na ostvarenju ciljeva navedenih u odgovoru na Vaše prvo pitanje.
Imali ste probleme sa vlastima Ukrajine jer ste mimo njih posetili Krim? Kakva je situacija sa tim slučajem i da li bi ste sada učinili isto?
– Naravno da bih, jer Krim je deo Rusije. A vlasti Ukrajine neka rade svoj posao: svrstale su me u dobro društvo Emira Kusturice, Žerara Depardjea, Olivera Stona, Stivena Sigala…
Kako bi ste rešili problem sa otcepljenjem Kosova i Metohije?
– Proces puzajućeg priznavanja nezavisnosti, započet u vreme vlade Demokratske stranke, a koji je sadašnja Vlada ubrzala – mora da se zaustavi. Dakle, poništavanjem Briselskog sporazuma i prekidom razgovora u Briselu, vraćanjem pregovora pod okrilje UN i po principu da „ništa nije dogovoreno, dok se sve ne dogovori“, uključujući pitanje statusa.
Da li se slažete sa politikom Aleksandra Vučića kada su migranti u pitanju? Da li su ovo uglavnom „ekonomske izbeglice“, jer da su ratne, mogli bi da idu i u Kinu i Rusiju, a ako baš žele u EU tu su i Slovenija, Rumunija, Bugarska i Hrvatska koje su bliže. Ni tamo nema rata.
– Izbegličku krizu moraju da reše oni koji su krizu izazvali i na mestima na kojima je nastala, zemljama Bliskog i Srednjeg istoka. Ona je posledica pre svega američke ekspanzionističke politike koja je prouzrokavala ratni haos, nastanak i širenje terorističke Islamske države, ali i podrške EU takvoj politici. Srbija treba da kao tranzitna zemlja omogući prolaz izbeglicama i migrantima, po principu „koliko dnevno izađe, toliko da uđe“ i ne sme da pristane na zahteve EU da i Srbija obezbedi trajni prihvat dela izbeglica.
Kako ste zadovoljni saradnjom sa užičkim odborom DSS-a i predsednikom Branko Gavrilovićem?
– Užički odbor je nakon odlaska gradonačelnika Tihomira Petkovića ostao stabilan. Vode ga mlađi ljudi, ali su u odboru i iskusni, provereni stranački kadrovi. Zadovoljna sam radom Branka Gavrilovića, ali od ljudi u stranci uvek očekujem još bolje rezultate.
Kakve rezultate DSS-a na lokalnim izborima u Užicu očekujete?
– Demokratska stranka Srbije beleži tradicionalno dobre rezultate u Užicu i na prethodnim lokalnim izborima osvojila je 10%. Očekujem da zajedno sa Srpskim pokretom „Dveri“ zabeležimo jak dvocifren rezultat. Stranka će vrlo brzo predstaviti program razvoja Užica do 2020. godine i sigurna sam da će birači prepoznati da je taj program šansa za bolji život svih Užičana.
Milan Đokić (tekst objavljen u Užičkoj nedelji br. 923)
