76% СПРЕМНИ
Поводом одустајања ЕУ од кредитирања изградње постројења за прераду отпадних вода у Горјанима, градоначелник Ужица Тихомир Петковић и члан Градског већа задужен за јавна предузећа Драгољуб Костић одржали су конференцију за новинаре на којој су рекли да Градска управа Ужице још није добила званичну информацију од европских институција и Владе Србије, да се одустало од изградње овог колектора, и да ће они све учинити да се овај пројекат настави са другим донаторима.
ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА
– Пројекат изградње централног постројења за прераду отпадних вода у Горјанима је веома сложен и захтеван пројекат који је носио и велику финансијску добробит за град од 15,2 милиона евра, практично донација од Републике- рекао је Петковић новинарима.
– Од првог дана реализације се није приступило довољно озбиљно овом пројекту, а у међувремену се кренуло са низом значајних активности, пре свега са решавањем имовинско правних односа и експропријације везаних за канализационе линије, локацију главног колкетора и самог постројења. Последица тога је кашњење у реализацији пројекта од преко годину дана у моменту мог доласка и доласка мојих сарадника у Градску управу, средином августа 2014. године.
– На првим састанцима са представницима Владе Србије консултантима и представницима КФВ банке који су уследили одмах по преузимању власти, заузет је заједнички став да је због великог кашњења услов за завршетак пројекта прихватање од стране инвеститора КФВ банке за 9 милиона евра и надлежних европских институција за 6 милиона евра и да се та средства могу искориститити, уместо, до краја јуна 2016. године, до краја 2017. године. Ми смо већ у октобру прошле године кренули са захтевом кредиторима да се изјасне о продужетку рокова. После неколикко месеци добили смо сагласност КФВ банке да се рок изградње постројења може продужити до краја 2017. године, а иако смо замолили европске институције да доставе свој став по овом питању, до краја 2014. године ми смо га, посебно, преко надлежног Министарства, добили тек пре неколико дана. Став о продужетку је био кључан за даљи наставак посла, али одмах смо уз помоћ консултаната и представника министарства, градско руководство и ЈКП Водовод кренули убрзано и енерегично да решавамо проблеме и припремамо активности неопходне да би се колектор реализовао. На једној страни то је био низ састанака са грађанима и представницима месних заједница Горјани и Крваваца, са жељом да се обезбеди њихова сагласност, а са друге стране било је пуно активности везаних за обезбеђење прилазног пута локацији постројења, јер у моменту мог доласка није се знало ни куда ће се прићи постројењу, ни куда ће се прићи током изградње, његовом енерегетском напајању, и изради студије утицаја на животну средину.
– Убрзо се показало да због промене типа постројења, а то се десило у мају 2014. године, неопходно је радити нову студију утицаја великих вода, да се морала урадити заједно са првом студијом утицаја на животну средину и пре свега послова везаних за имовинско правне послове и заштиту животне средине на локацији централног постројења и локацији централног колектора. У контактима, добили смо јасан захтев консултаната и представника КФВ банке и европских институција да се град Ужице јасно одреди да ли наставља са реализацијом пројекта или не. То је било у новембру месецу прошле године и добили смо рок да се изјаснимо о томе. Ми смо одржали седницу Скупштине града и једногласно, и позиција и опозиција, донели су одлуку да се иде у наставак реализације овог пројекта и поред великог кашњења, али свесни два услова. Први услов је да студија утицаја на животну средину покаже да нема негативног утицаја на грађане у околини планиране локације и други услов је био да се добије сагласност кредитора да се продужава рок изградње до краја 2017. године. За ову одлуку је гласала и опозиција, потпуно свесна да смо имали кашњење од 16 месеци. Пре ове Скупштине имали смо и презентацију идејног решења у згради Градске управе уз присуство грађана. Четири године након покретања пројекта ми смо се договорили да добијемо презентацију пројекта. У фебруару ове године имали смо важан састанак са представницима КФВ банке, ресорног министарстава и консултаната, на којем су постављена два рока да бисмо наставили са пројектом. Први је је био 31. марта и до тога рока смо требали да обезбедимо услове за геодетска снимања, пре свега на локацији постројења. Тај рок смо на време испунили уз присуство полиције. Други рок је био 12. јул ове године и до тог рока требала је да буде усвојена нова студија утицаја на животну средину и да буде решена већина имовинско правних односа и експропријације на локацији постројења и на локацији главног колектора. Ми смо обезбедили уз помоћ фирме која је радила ову студију да се то благовремено достави надлежном министарству. До 12. јула имали смо 76% спремних решења за експропријацију на локацији постројења и 70% решења на локацији главног колектора. Да бисмо дошли до тога, с обзиром на противљење грађана, прво смо инсистирали да убрзамо доношење одлуке о јавном интересу и та је одлука донета 20. септембра, а затим да крајем прошле године тражимо од Министарства финансија да нам достави решења о покретању припремних радњи. Испоставило се да проглашење јавног интереса није довољно и да не можемо да дођемо на имовину власника, вршимо геодетска снимања и доношење решења о препарцелацији, а то је услов за донешење решења о експропријацији. За два месеца смо из министарства добили 119 решења за грађане који су власници земље која је требало да буде експроприсана. После тога је Управа за урбанизам у најкраћем могућем року урадила препарцелацију. Пошто смо видели да нешто није у реду, неколико пута смо слали дописе консултантима и потпредседници владе Зорани Михајловић, али до састанка до сада није дошло. Прво је лист „Данас“ дошао до информације да смо изгубили тај пројекат, а онда и ми да је министарство тражило од КФВ банке да се изјасни да ли се иде у даљи пројекат и да ли је КФВ банка консултовала надлежну европску институцију. Они рекли да због противљења грађана, на жалост, највероватније, јер још није све званично, губимо ову инвестицију.
– Дубоко верујем да је главни разлог неуспеха овог пројекта недовољно озбиљан приступ у Градској управи и ЈКП Водовод у периоду од 2010. до августа 2014. године. Пре свега нерад у вези са решењем имовинско правних односа и посебно неквалитетан приступ делу грађана Горјана и Крваваца. Градско руководство, надлежна министарства и консултанти у том периоду сносе кривицу што су потценили некооперативност дела грађана. Кашњењу у реализацији пројекта допринела је и одлука нове пројектантске фирме да се измени тип постројења. Та одлука је донета тек у мају 2014. године и захтевала је израду новог идејног решења и нове студије утицаја на животну средину и све је то тражило месеце рада. На крају, дубоко верујем да је од тражења криваца за пропаст овог пројекта, треба да кренемо са новим идејама за реализацију овог пројекта. Дубоко сам уверен да пре или касније централно постројење за прераду отпадних вода мора бити изграђено у Ужицу, јер то захтевају прописи Европске уније и да то може бити једино из фондова ЕУ или неког другог донаторског извора. У Владу Србије идем са две идеје, првом да осмислимо регионални пројекат у коме ће поред Ужица бити Пожега и Ариље из ИПА фондова. Други покушај би био да сами сопственим снагама изградимо то постројење.
ОПСТРУКЦИЈЕ ПРОЈЕКТА
Драгољуб Костић, члан Градског већа задужен за јавна предузећа који је радио 2010. у ЈКП Водовод и дуго је у овој комуналној области, рекао је да је био упознат са свим активностима у вези изградње централног постројења за прераду отпадних вода.
– Те 2010. године је у Ужице дошла енглеска фирма која је била специјализована за водотехнику и одвођење отпадних вода и она је урадила једну опширну студију што се тиче града Ужица, водоснабдевања и каналисања отпадних вода и у оквиру те студије причало се и о постројењу за прераду отпадних вода. Већ тада се осетило незадовољство грађана Крваваца и Горјана, али, нажалост, та локација је одабрана много година раније. Добити 15,2 милиона евра је велика ствар, али још већа ствар добити чисту реку, што је сан многих европских градова. Добити само паре, не значи и завршити посао. Ово је велика опомена за све нас да паре нису увек проблем. Ми смо овде имали паре, али нисмо одрадили друге послове које смо требали да одрадимо. Пре четири године Скупштина града је прихватаила донацију, али није ствар да само нешто добијете већ и да знате да употребите. Ја сам као члан тима у Водоводу упозоравао од почетка да се ради о једном врло озбиљном пројекту који је изазов, пре свега у нашој посвећености да ова инвестиција не дође у проблем. На надзорном одбору Водовода сам рекао да морамо бити опрезни, нарочито Водовод као инвеститор, јер за сваки пројекат морате да имате решене имовинско правне односе, а овде се ушло у инвестицију са нерешеним имовинско правним односима и са очекивањем да ће то лако да се заврши. То је била та замка на коју смо се упецали. У 2012. су почеле неке активности, али 2013. и 2014. године су били идеални услови када је то требало да се решава, а није. Ја не осећам никакву одговорност, а нисам ни неискусан, тако да је свака моја дискусија на надзорном одбору снимљена и могу свима да дам на увид шта сам говорио и 2011. и 2012. и 2013. године и дописе које сам морао да заводим званично преко поште Водовода да би упозоравао на проблеме који ће се појавити. Можемо да организујемо и округли сто са свим функционерима града од 2010. године до сада и да утврдимо да ли је моје деловање било конструктивно, добронамерно и упозоравајуће или деструктивно, како неки тврде. Ја у Горјанима никога нисам познавао, нити сам икада имао неку имовину да би овај пројекат опструисао, како то неки тврде, и залажем се да се испита одговорност свих који су довели до ове ситуације и да се види ко је шта радио. Прича која кружи градом је да сам ја желео да спречим неке који су хтели олако да заврше неки посао. Знате, када неком директору кажете да је ту 15,2 милиона евра, он не да да се ту приђе. Он мисли да ту има неких пара итд. И дајте да видимо ко је ишао на путовања у Немачку, ко је гледао те колекторе. Ја сам у Атини био независно од ове приче са КФВ банком. Друга ствар коју сам потенцирао је шта то значи да је Водовод инвеститор? Инвеститор је неко ко има уговор са извођачем радова. Догоди се рецимо да се појави вишак радова од 2 милиона евра. Постављам питање ко то плаћа. Па, инвеститор плаћа. Зато је мој захтев био да се осигурамо са свих страна.
Петковић је рекао да није нормално да у августу прошле године, када је он дошао на власт нико није знао како ће се прићи локацији на којој треба да се гради колектор, „него се причало о неком мостићу чија носивост је тону и двеста килограма, да преко њега прелазе цистерне и камиони“.
– Немам ништа против покретања одговорности, али сам сматрао да је најбоље да сачекамо састанак у Влади који нам је наговештен и да дођемо до јасних смерница шта даље. Оно што је важно је да се 2012. године и 2013. године не издваја у буџету града новац за експропријацију, буџетом за 2014. годину издваја се 20 милиона, па се ребалансом смањује на 5 милиона, јер је јасно да тај новац не може бити искоришћен. У једном делу власти од 2010. године је нешто урађено, а у другом делу до 2014. врло мало. Трошкове за овај пројекат је до сада сносио ЈКП Водовод који је финансирао једну и другу студију, а град је дао новац за геодетско снимање у износу од неколико стотина хиљада динара. Због овог пројекта цена воде порасла је од 2010. године три пута.
– Ми смо добили неформално информацију пре седам дана и још неформалније од неких саветника у Влади Србије чули још пре пар месеци да је ова донација изгубљена, а од првог момента сам имао предлоге од људи из Владе да ми ми треба да изађемо из овог посла и да то није реално. Инсистирао сам на наставку овог посла и то је изазвало позитивну реакцију из КФВ банке, али на жалост од ових других не. Око политике и шта је ко обећавао мештанима Горјана има различитих прича. Ја сам чуо да представници претходне коалиције јесу обећавали да то доле неће бити грађено, а представници странке којој ја припадам нисам сигуран да су то обећавали, јер су малтене протерани када су рекли мештанима да се то мора градити.
Не могу да се сложим да смо од августа прошле године губили време на овом пројекту, јер смо радили нешто што је било неминовно да се уради и да уколико европске институције продуже рок, не би дошли у позицију да будемо криви што то нисмо урадили.
Костић је рекао да ништа није неуобичајено да се свака седница надзорног одбора Водовода снима и то већ годинама уназад.
– Узео сам те снимке и нарезао, а то сам урадио зато што сам видео да од почетка пројекат иде врло, врло траљаво и да су шансе да се изгубе паре за овај пројекат још на почетку биле реалне. Крајем 2013. године, када се правио буџет за 2014. годину сам пред одборницима 19 минута говорио предочавајући опасности које могу да се десе и инсистирајући да што више пара уђе у буџет за потребе овог пројекта.
Петковић је рекао на крају да је у последњих месец, два, када је увидео где све ово иде, неформално разговарао са функционерима из Пожеге који сматрају да имају адекватну локацију и да ће покушати да изнесе предлог на Влади да се иде у изградњу регионалног колектора за Ужице, Пожегу и Ариље.
– Не очекујем да ће град Ужице платитити цену због овог пропуста и да наредних година неће моћи да конкурише за средства. Мислим да сви сносе одговорност у поступку за добијање овог пројекта, а не само руководство града Ужица од 2010. до 2014. године, јер поставља се питање, када радите тако велики пројекат, ако сте кредитор, зашто ако пројекат иде тако споро, на време не реагујете? Зашто представник Владе Србије не реагаује на време? Ако сте консултант и све то знате, зашто не подижете цео случај на виши ниво? Сви су се били поздравили са овим пројектом у моменту када сам ја дошао на функцију градоначелника и мени је политички било најлакше да ударим по онима који су за то криви, али сам сматрао да су све ове активности које су предузете у задњих годину дана, добра инвестиција за будућност.
Љ.К.
