76% SPREMNI
Povodom odustajanja EU od kreditiranja izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Gorjanima, gradonačelnik Užica Tihomir Petković i član Gradskog veća zadužen za javna preduzeća Dragoljub Kostić održali su konferenciju za novinare na kojoj su rekli da Gradska uprava Užice još nije dobila zvaničnu informaciju od evropskih institucija i Vlade Srbije, da se odustalo od izgradnje ovog kolektora, i da će oni sve učiniti da se ovaj projekat nastavi sa drugim donatorima.
GUBLJENJE VREMENA
– Projekat izgradnje centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Gorjanima je veoma složen i zahtevan projekat koji je nosio i veliku finansijsku dobrobit za grad od 15,2 miliona evra, praktično donacija od Republike- rekao je Petković novinarima.
– Od prvog dana realizacije se nije pristupilo dovoljno ozbiljno ovom projektu, a u međuvremenu se krenulo sa nizom značajnih aktivnosti, pre svega sa rešavanjem imovinsko pravnih odnosa i eksproprijacije vezanih za kanalizacione linije, lokaciju glavnog kolketora i samog postrojenja. Posledica toga je kašnjenje u realizaciji projekta od preko godinu dana u momentu mog dolaska i dolaska mojih saradnika u Gradsku upravu, sredinom avgusta 2014. godine.
– Na prvim sastancima sa predstavnicima Vlade Srbije konsultantima i predstavnicima KFV banke koji su usledili odmah po preuzimanju vlasti, zauzet je zajednički stav da je zbog velikog kašnjenja uslov za završetak projekta prihvatanje od strane investitora KFV banke za 9 miliona evra i nadležnih evropskih institucija za 6 miliona evra i da se ta sredstva mogu iskoristititi, umesto, do kraja juna 2016. godine, do kraja 2017. godine. Mi smo već u oktobru prošle godine krenuli sa zahtevom kreditorima da se izjasne o produžetku rokova. Posle nekolikko meseci dobili smo saglasnost KFV banke da se rok izgradnje postrojenja može produžiti do kraja 2017. godine, a iako smo zamolili evropske institucije da dostave svoj stav po ovom pitanju, do kraja 2014. godine mi smo ga, posebno, preko nadležnog Ministarstva, dobili tek pre nekoliko dana. Stav o produžetku je bio ključan za dalji nastavak posla, ali odmah smo uz pomoć konsultanata i predstavnika ministarstva, gradsko rukovodstvo i JKP Vodovod krenuli ubrzano i eneregično da rešavamo probleme i pripremamo aktivnosti neophodne da bi se kolektor realizovao. Na jednoj strani to je bio niz sastanaka sa građanima i predstavnicima mesnih zajednica Gorjani i Krvavaca, sa željom da se obezbedi njihova saglasnost, a sa druge strane bilo je puno aktivnosti vezanih za obezbeđenje prilaznog puta lokaciji postrojenja, jer u momentu mog dolaska nije se znalo ni kuda će se prići postrojenju, ni kuda će se prići tokom izgradnje, njegovom eneregetskom napajanju, i izradi studije uticaja na životnu sredinu.
– Ubrzo se pokazalo da zbog promene tipa postrojenja, a to se desilo u maju 2014. godine, neophodno je raditi novu studiju uticaja velikih voda, da se morala uraditi zajedno sa prvom studijom uticaja na životnu sredinu i pre svega poslova vezanih za imovinsko pravne poslove i zaštitu životne sredine na lokaciji centralnog postrojenja i lokaciji centralnog kolektora. U kontaktima, dobili smo jasan zahtev konsultanata i predstavnika KFV banke i evropskih institucija da se grad Užice jasno odredi da li nastavlja sa realizacijom projekta ili ne. To je bilo u novembru mesecu prošle godine i dobili smo rok da se izjasnimo o tome. Mi smo održali sednicu Skupštine grada i jednoglasno, i pozicija i opozicija, doneli su odluku da se ide u nastavak realizacije ovog projekta i pored velikog kašnjenja, ali svesni dva uslova. Prvi uslov je da studija uticaja na životnu sredinu pokaže da nema negativnog uticaja na građane u okolini planirane lokacije i drugi uslov je bio da se dobije saglasnost kreditora da se produžava rok izgradnje do kraja 2017. godine. Za ovu odluku je glasala i opozicija, potpuno svesna da smo imali kašnjenje od 16 meseci. Pre ove Skupštine imali smo i prezentaciju idejnog rešenja u zgradi Gradske uprave uz prisustvo građana. Četiri godine nakon pokretanja projekta mi smo se dogovorili da dobijemo prezentaciju projekta. U februaru ove godine imali smo važan sastanak sa predstavnicima KFV banke, resornog ministarstava i konsultanata, na kojem su postavljena dva roka da bismo nastavili sa projektom. Prvi je je bio 31. marta i do toga roka smo trebali da obezbedimo uslove za geodetska snimanja, pre svega na lokaciji postrojenja. Taj rok smo na vreme ispunili uz prisustvo policije. Drugi rok je bio 12. jul ove godine i do tog roka trebala je da bude usvojena nova studija uticaja na životnu sredinu i da bude rešena većina imovinsko pravnih odnosa i eksproprijacije na lokaciji postrojenja i na lokaciji glavnog kolektora. Mi smo obezbedili uz pomoć firme koja je radila ovu studiju da se to blagovremeno dostavi nadležnom ministarstvu. Do 12. jula imali smo 76% spremnih rešenja za eksproprijaciju na lokaciji postrojenja i 70% rešenja na lokaciji glavnog kolektora. Da bismo došli do toga, s obzirom na protivljenje građana, prvo smo insistirali da ubrzamo donošenje odluke o javnom interesu i ta je odluka doneta 20. septembra, a zatim da krajem prošle godine tražimo od Ministarstva finansija da nam dostavi rešenja o pokretanju pripremnih radnji. Ispostavilo se da proglašenje javnog interesa nije dovoljno i da ne možemo da dođemo na imovinu vlasnika, vršimo geodetska snimanja i donošenje rešenja o preparcelaciji, a to je uslov za donešenje rešenja o eksproprijaciji. Za dva meseca smo iz ministarstva dobili 119 rešenja za građane koji su vlasnici zemlje koja je trebalo da bude eksproprisana. Posle toga je Uprava za urbanizam u najkraćem mogućem roku uradila preparcelaciju. Pošto smo videli da nešto nije u redu, nekoliko puta smo slali dopise konsultantima i potpredsednici vlade Zorani Mihajlović, ali do sastanka do sada nije došlo. Prvo je list „Danas“ došao do informacije da smo izgubili taj projekat, a onda i mi da je ministarstvo tražilo od KFV banke da se izjasni da li se ide u dalji projekat i da li je KFV banka konsultovala nadležnu evropsku instituciju. Oni rekli da zbog protivljenja građana, na žalost, najverovatnije, jer još nije sve zvanično, gubimo ovu investiciju.
– Duboko verujem da je glavni razlog neuspeha ovog projekta nedovoljno ozbiljan pristup u Gradskoj upravi i JKP Vodovod u periodu od 2010. do avgusta 2014. godine. Pre svega nerad u vezi sa rešenjem imovinsko pravnih odnosa i posebno nekvalitetan pristup delu građana Gorjana i Krvavaca. Gradsko rukovodstvo, nadležna ministarstva i konsultanti u tom periodu snose krivicu što su potcenili nekooperativnost dela građana. Kašnjenju u realizaciji projekta doprinela je i odluka nove projektantske firme da se izmeni tip postrojenja. Ta odluka je doneta tek u maju 2014. godine i zahtevala je izradu novog idejnog rešenja i nove studije uticaja na životnu sredinu i sve je to tražilo mesece rada. Na kraju, duboko verujem da je od traženja krivaca za propast ovog projekta, treba da krenemo sa novim idejama za realizaciju ovog projekta. Duboko sam uveren da pre ili kasnije centralno postrojenje za preradu otpadnih voda mora biti izgrađeno u Užicu, jer to zahtevaju propisi Evropske unije i da to može biti jedino iz fondova EU ili nekog drugog donatorskog izvora. U Vladu Srbije idem sa dve ideje, prvom da osmislimo regionalni projekat u kome će pored Užica biti Požega i Arilje iz IPA fondova. Drugi pokušaj bi bio da sami sopstvenim snagama izgradimo to postrojenje.
OPSTRUKCIJE PROJEKTA
Dragoljub Kostić, član Gradskog veća zadužen za javna preduzeća koji je radio 2010. u JKP Vodovod i dugo je u ovoj komunalnoj oblasti, rekao je da je bio upoznat sa svim aktivnostima u vezi izgradnje centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda.
– Te 2010. godine je u Užice došla engleska firma koja je bila specijalizovana za vodotehniku i odvođenje otpadnih voda i ona je uradila jednu opširnu studiju što se tiče grada Užica, vodosnabdevanja i kanalisanja otpadnih voda i u okviru te studije pričalo se i o postrojenju za preradu otpadnih voda. Već tada se osetilo nezadovoljstvo građana Krvavaca i Gorjana, ali, nažalost, ta lokacija je odabrana mnogo godina ranije. Dobiti 15,2 miliona evra je velika stvar, ali još veća stvar dobiti čistu reku, što je san mnogih evropskih gradova. Dobiti samo pare, ne znači i završiti posao. Ovo je velika opomena za sve nas da pare nisu uvek problem. Mi smo ovde imali pare, ali nismo odradili druge poslove koje smo trebali da odradimo. Pre četiri godine Skupština grada je prihvataila donaciju, ali nije stvar da samo nešto dobijete već i da znate da upotrebite. Ja sam kao član tima u Vodovodu upozoravao od početka da se radi o jednom vrlo ozbiljnom projektu koji je izazov, pre svega u našoj posvećenosti da ova investicija ne dođe u problem. Na nadzornom odboru Vodovoda sam rekao da moramo biti oprezni, naročito Vodovod kao investitor, jer za svaki projekat morate da imate rešene imovinsko pravne odnose, a ovde se ušlo u investiciju sa nerešenim imovinsko pravnim odnosima i sa očekivanjem da će to lako da se završi. To je bila ta zamka na koju smo se upecali. U 2012. su počele neke aktivnosti, ali 2013. i 2014. godine su bili idealni uslovi kada je to trebalo da se rešava, a nije. Ja ne osećam nikakvu odgovornost, a nisam ni neiskusan, tako da je svaka moja diskusija na nadzornom odboru snimljena i mogu svima da dam na uvid šta sam govorio i 2011. i 2012. i 2013. godine i dopise koje sam morao da zavodim zvanično preko pošte Vodovoda da bi upozoravao na probleme koji će se pojaviti. Možemo da organizujemo i okrugli sto sa svim funkcionerima grada od 2010. godine do sada i da utvrdimo da li je moje delovanje bilo konstruktivno, dobronamerno i upozoravajuće ili destruktivno, kako neki tvrde. Ja u Gorjanima nikoga nisam poznavao, niti sam ikada imao neku imovinu da bi ovaj projekat opstruisao, kako to neki tvrde, i zalažem se da se ispita odgovornost svih koji su doveli do ove situacije i da se vidi ko je šta radio. Priča koja kruži gradom je da sam ja želeo da sprečim neke koji su hteli olako da završe neki posao. Znate, kada nekom direktoru kažete da je tu 15,2 miliona evra, on ne da da se tu priđe. On misli da tu ima nekih para itd. I dajte da vidimo ko je išao na putovanja u Nemačku, ko je gledao te kolektore. Ja sam u Atini bio nezavisno od ove priče sa KFV bankom. Druga stvar koju sam potencirao je šta to znači da je Vodovod investitor? Investitor je neko ko ima ugovor sa izvođačem radova. Dogodi se recimo da se pojavi višak radova od 2 miliona evra. Postavljam pitanje ko to plaća. Pa, investitor plaća. Zato je moj zahtev bio da se osiguramo sa svih strana.
Petković je rekao da nije normalno da u avgustu prošle godine, kada je on došao na vlast niko nije znao kako će se prići lokaciji na kojoj treba da se gradi kolektor, „nego se pričalo o nekom mostiću čija nosivost je tonu i dvesta kilograma, da preko njega prelaze cisterne i kamioni“.
– Nemam ništa protiv pokretanja odgovornosti, ali sam smatrao da je najbolje da sačekamo sastanak u Vladi koji nam je nagovešten i da dođemo do jasnih smernica šta dalje. Ono što je važno je da se 2012. godine i 2013. godine ne izdvaja u budžetu grada novac za eksproprijaciju, budžetom za 2014. godinu izdvaja se 20 miliona, pa se rebalansom smanjuje na 5 miliona, jer je jasno da taj novac ne može biti iskorišćen. U jednom delu vlasti od 2010. godine je nešto urađeno, a u drugom delu do 2014. vrlo malo. Troškove za ovaj projekat je do sada snosio JKP Vodovod koji je finansirao jednu i drugu studiju, a grad je dao novac za geodetsko snimanje u iznosu od nekoliko stotina hiljada dinara. Zbog ovog projekta cena vode porasla je od 2010. godine tri puta.
– Mi smo dobili neformalno informaciju pre sedam dana i još neformalnije od nekih savetnika u Vladi Srbije čuli još pre par meseci da je ova donacija izgubljena, a od prvog momenta sam imao predloge od ljudi iz Vlade da mi mi treba da izađemo iz ovog posla i da to nije realno. Insistirao sam na nastavku ovog posla i to je izazvalo pozitivnu reakciju iz KFV banke, ali na žalost od ovih drugih ne. Oko politike i šta je ko obećavao meštanima Gorjana ima različitih priča. Ja sam čuo da predstavnici prethodne koalicije jesu obećavali da to dole neće biti građeno, a predstavnici stranke kojoj ja pripadam nisam siguran da su to obećavali, jer su maltene proterani kada su rekli meštanima da se to mora graditi.
Ne mogu da se složim da smo od avgusta prošle godine gubili vreme na ovom projektu, jer smo radili nešto što je bilo neminovno da se uradi i da ukoliko evropske institucije produže rok, ne bi došli u poziciju da budemo krivi što to nismo uradili.
Kostić je rekao da ništa nije neuobičajeno da se svaka sednica nadzornog odbora Vodovoda snima i to već godinama unazad.
– Uzeo sam te snimke i narezao, a to sam uradio zato što sam video da od početka projekat ide vrlo, vrlo traljavo i da su šanse da se izgube pare za ovaj projekat još na početku bile realne. Krajem 2013. godine, kada se pravio budžet za 2014. godinu sam pred odbornicima 19 minuta govorio predočavajući opasnosti koje mogu da se dese i insistirajući da što više para uđe u budžet za potrebe ovog projekta.
Petković je rekao na kraju da je u poslednjih mesec, dva, kada je uvideo gde sve ovo ide, neformalno razgovarao sa funkcionerima iz Požege koji smatraju da imaju adekvatnu lokaciju i da će pokušati da iznese predlog na Vladi da se ide u izgradnju regionalnog kolektora za Užice, Požegu i Arilje.
– Ne očekujem da će grad Užice platititi cenu zbog ovog propusta i da narednih godina neće moći da konkuriše za sredstva. Mislim da svi snose odgovornost u postupku za dobijanje ovog projekta, a ne samo rukovodstvo grada Užica od 2010. do 2014. godine, jer postavlja se pitanje, kada radite tako veliki projekat, ako ste kreditor, zašto ako projekat ide tako sporo, na vreme ne reagujete? Zašto predstavnik Vlade Srbije ne reagauje na vreme? Ako ste konsultant i sve to znate, zašto ne podižete ceo slučaj na viši nivo? Svi su se bili pozdravili sa ovim projektom u momentu kada sam ja došao na funkciju gradonačelnika i meni je politički bilo najlakše da udarim po onima koji su za to krivi, ali sam smatrao da su sve ove aktivnosti koje su preduzete u zadnjih godinu dana, dobra investicija za budućnost.
LJ.K.
