Градоначелник и локална власт имају мало надлежности, иначе би чуда направили

ГРАДОНАЧЕЛНИК УЖИЦА ТИХОМИР ПЕТКОВИЋ ОДРЖАО ПОУЧНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА ШТАМПУ

ШТО ЈЕ ВИШЕ ПЛАЋЕНИХ ФУНКЦИОНЕРА, ТО СУ ИМ НАДЛЕЖНОСТИ МАЊЕ….
На конференцији за новинаре у среду, 13. јула, коју је држао градоначелник Тихомир Петковић било је речи о више тема.

Сеоски путеви и интерна саобраћајница у касарни
Градоначелник Тихомир Петковић је прво говорио о потписаном уговору између града и Министарства пољоприврде и заштите животне средине.
– Код конкурса Министарства пољопривреде и заштите животне средине, везаног за издвајање средстава за ревитализацију пољских и сеоских, односно атарских путева, град Ужице је добио око 7,7 милиона динара ове године. Обавеза града је да издвоји 8,6 милиона динара, без ПДВ, тако да је вредност обнове путева 16,3 милиона динара – рекао је Петковић и додао да се ови радови морају завршити до краја новембра ове године.
Градоначелник је објаснио да ће се овај новац искористити да би се ти путеви довели у ред, тако што се посипају јаловином уз све пратеће радове који иду уз то. Реч је око 30 путних праваца готово у свим сеоским месним заједницама, којим ће бити сређено око 60.000 метара квадратних пута.
– Ова средства смо користили и претходне године, а ове године смо једна од 67 локалних самоуправа, од укупно 160 које су аплицирале, и добили новац. Објективно када је у питању овај конкурс код Министарства пољопривреде град Ужице се истиче квалитетним пројектима, што је и услов за добијање ових средстава – рекао је Петковић.
Он је најавио да ових дана креће трендер који се ради у Миистарству привреде да се добију извођачи за изградњу водоводне и канализационе мреже на локацији касарне у Крчагову.
– Ради се о радовима који су вредни око 22 милиона динара и по 50 процената учествује град Ужице и Министарство привреде. Тих 11 милиона динара смо добили захваљујући добром пројекту којим смо аплицирали. Иначе, овај пројекат је практично наставак на пројекат који се завршава на локација касарне Крчагово, а то је пројекат на изградњи интерне саобраћајнице која је важна због изградње „Лидла“, дистрибутивног центра на тој локацији и због, надамо се наредних година, и изградње станова за војску, којима ћемо платити обавезе према Министарству одбране за куповину ове касарне. Изградња воводне и канализационе мреже финансира ЈКП „Водовод“ са око 8, 4 милиона динара. Поред тога што је део ове интерне саобраћајнице, водоводна и канализациона мрежа је важна и због завршетка Студентског дома. На Студентском дому ускоро ће кренути завршни радови, који коштају 1,3 милиона евра. Дакле, да сумирам, атарски путеви, интерна саобраћајница и радови за водовод и канализацију у касарни 4. пут Крчагово, град Ужице, односно „Водовод“ је од надлежних министарстава добио око 250.000 евра. То је доказ да и кад немамо довољно наших буџетских средстава да завршимо све оно што нам је неопходно, ако имамо квалитетне пројекте, може се доћи до додатног новца. Наш циљ управо јесте, и то је задатак који је најважнији за заменика градоначелника Немању Нешића, да оспособи нашу градску управу и сва јавна предузећа, установе и школе да радимо квалитетну пројектно-техничку документацију, којом ћемо аплицирати за додатна средства – рекао је Петковић и додао да су радови на интерној саобраћајници у касарани требали су да буду завршени до 30. јуна, али, како је рекао, накнадни радови за завршетак радова на Студентском дому захтевали су да се продужи овај рок за месец до два дана. Радови на канализационој и водоводној мрежи требало би да буду завршено до краја године.

Шта је са „Лидлом“?
– Део радова, интерна саобраћајница и канализациона и водоводна мрежа, у касарни је је повезан са „Лидлом“. Изградња „Лидла“ је требала да крене средином ове године. Међутим, оно што имамо као задњу информацију, они су одложили радове до почетка наредне године, али не само у Ужицу, већ свуда где до сада нису започели радове – рекао је Петковић.

Шта предузети против загађивача Ђетиње?
С обзиром да се на друштвеним мрежама поново појавили снимци Ђетиње у белој боји, градоначелник Ужица је објаснио да је то појава последица прања цевовода и филтера у Фабрици воде, који се изливају у Волујачки поток, а самим тим и у ток Ђетиње.
– На иницијативу санитарног инспектора на препоруку Завода за јавно здравље, као предуслова за редовно снабдевање здравом пијаћом водом, урађено је испирање цевовода и испирање филтера. То се редовно ради сваке године и тада се појављује белило у Волујачком потоку, које се преноси у Ђетињу. То је потпуно безопасно и за рибљи свет и за људе, тако да нема разлога за панику – рекао је Петковић.

Река Ђетиња је ове године више пута мењала различите боје, али није се утврдила ничија одговорност.
– Оно што ми покушавао је да успоставимо систем којим ћемо благовремено утврдити ко су виновници оваквих појава. Имамо проблеме, с обзиром да су наше надлежности веома скормне. Говорим о граду Ужицу, о Комуналној полицији. Како ми је речено, и верујем да је тако, Комунална полиција и републички еколошки инспектор могу да реагују тек у моменту када дође до угинућа риба. Ако нема угинућа риба, а има појаве вештачких боја или других примеса у води, они не могу да реагују. Нама је то било чудно, с обзиром да је моја дужност и градске управе да дамо пуну информацију људима о чему се ради. Уколико дође до угинућа рибе онда се тражи од надлежног суда дозвола да се уђе код одређенх потенцијалних виновника и тек тада се може ангажовати полиција. Верујте, веома нам је незгодно да ми нађемо најбољи начин како да обавештавамо јавност о чему се ради и како да реагујемо. Због тога сам написао допис у име градске управе и у име свих наших служби, пре свега Комуналне полиције, уколико је неопходна измена прописа, а то пре свега треба да процени Републичка еколошка инспекција, да смо ми спремни да кренемо за ту измену, јер нам се чини нелогичним да нема реакције, а мало мало видимо појаву неких вештачких боја у Ђетињи, а нема реакције уколико нема угинуће рибе – рекао је градоначелник.

Аеродром Поникве
– Имали смо више контаката са специјалним саветником премијера Немањом Стевановићем, који је код премијера задужен за реализацију овог пројекта, а очекујемо састанак са надлежнима из Министарства финансија да се одлучи ко расписује тендер и коме се преноси обећани новац од два милиона евра. Ми смо се укључили пуном снагом у све то. Приступна зграда на Пониквама је већ завршена у великом обиму, само још је остало да се реши питање воде и то оног дела који се односи на опасност од пожара. Око месец дана већ постављамо стубове за ограду, а реч је о делу стубова који смо добили од аеродрома „Никола Тесла“. Наредних дана очекујемо да добијемо још стубова, а за недостајући део можемо да уђемо у набавку и постављање тих стубова тек када добијемо новац. Дакле, чекамо договор, новац и расписивање тендера, а то би требало да буде за месец или два – рекао је Петковић.

Фабрика водe
Градоначелник је, када је реч о реконструкцији и доградњи Фабрике воде на Церовића брду, рекао да му је постало више тешко да објашњава шта се све појављује као додатни проблем.
– Додатни проблеми су углавном везани за грађевинске дозволе, где нам је прво речено да је довољно грађевинска дозвола за прву фазу. Ми смо то давно завршили. Сада су нам рекли да је потребна за другу фазу и сада се активно тим бавимо. Ми смо експроприсали земљиште и што се тиче нас, ту смо урадили све. Међутим, задњих 15 дана били смо два пута у министарству и мислили смо да су то завршни разговори, али се испоставило сада да је пројектант требао да изврши неке ситне измене. Тада нам је речено да то неће бити услов за дозволу, а пре три дана нам је речено да ће ипак бити услов. Ми ћемо завршити то за три дана и надам се да више нећемо имати проблема. Такође, још се испоставило да је у министарству накнадно утврђено да одлука Владе по издвајању новца не садржи део који се односи на део извођачког пројекта. Тамо има четири до пет пројеката, који су неопходни да се ураде. Пројекат за грађевинску дозволу је онај део где ми завршавамо као град и наше инситуције, а овај извођачки пројекат за радове, практично могу да ураде само две фирме у Србији. Једна је „Јарослав Черни“, а друга је „Еко водопројект“. Те фирме имају велике лиценце, а испоставило се изгледа да велике лиценце за извођење радова имају три фирме, и трећа је „Јединство“. Нови став министарства ће се наћи на наредној седници Владе Србије и та одлука иде на измену, где ће од оних 360 милиона динара, осим за извођење радова, да се употреби и за плаћање извођачког пројекта. То у ствари смањује потенцијални број извођача радова, јер ове две фирме, које имају велику лиценцу за израду извођачког пројекта, изгледа ће бити део тог заједничког наступа са извођачким фирмама и то ће бити услов да би могао да се уради тај пројекат. Практично то значи да ће највише моћи да буду те две фирме, односно два понуђача. У задњих годину дана сваки пут се јавља нешто ново. Не бих да китикујем никога, ово је озбиљан пројекат и није лако ни овима у министарству, али очигледно да и минстри, који долазе имају проблем са обећањима око почетка радова, јер им неко каже биће тада, а тај неко из његовог тима осмисли нови проблем. Ми и људи из министарства смо добили добили наредбу од потпредседнице Владе да се то мора урадити наредних дана. Ми смо урадили то претходних дана, мислим да ће и они – рекао је Петковић.

Безбедност
Прошло је годину дана од рањавања новинара Милана Ђокића у холу зграде Скупштине града. На питање шта је од тада до данас урађено по питању безбедности запослених и свих оних који долазе у ту зграду, градоначелник је рекао:
– После тог немилог догађаја, ми смо повећали безбедност, тако што смо примили још једног радника обезбеђења, који практично има озбиљнију функцију у надгледању људи који улазе и који евентуално могу да направе проблем. Имамо новца толико колико имамо, не бисмо да трошимо новац, ако не морамо. Надамо се да за сада функционише како треба и да ће тако бити наредних месеци и година.
– Што се тиче безбедност грађана, живимо у турбулентним временима, сваки дан, на жалост, главне вести су убиства, тешко је обезбедити пуну безбедност. Ми из градске управе чинимо што је до нас, али мало је до нас када је у питању безбедност грађана. Више је до других институција, а те институције и ми имамо ограничен број запослених. Када су биле прославе матура, чули смо се са надређеним у МУП-у и замолили их да повећају контроле на тим неким ударним локацијама, на плажи и у центру града. Људи су рекли да ће учинити све што могу и верујем да јесу, али да имају проблем са бројем запослених – рекао је Петковић.

ПЛАВО-БЕЛИ ПОСТЕР ЈЕ, СРЕЋОМ, У НАШОЈ НАДЛЕЖНОСТИ, ПА СМО МОГЛИ ДА ГА КУПИМО…

Сусрет са грађанима
С обзиром да је мандатар за састав Владе Србије Александар Вучић, одредио дан и време за разговор са грађанима, новинари су питали градоначелника о његовим састанцима са грађанима.
– Обраћају ми се веома често. Дуго времена, месецима, примао сам понедељком по 20 њих, али у задња два месеца нисам их примао због обавеза. Ипак, опет свакодневно разговарам са 4 до 5 њих. Претпостављам да ће код премијера ићи они који не могу да реше пробелеме код нас, а верујте да има оправданих разлога зашто не могу да их реше. То су углавном грађани са проблемом старим по 15 или 20 година и који своје проблеме решавају најчешће редовним судским путем. Они мисле да градоначелник или премијер треба да их реше. Наравно, наша је обавеза да примамо грађане, да покушамо да помогнемо колико можемо. Иначе, 90 или више процената грађана који долазе код мене долазе са молбом или захтевом за посао. На жалост, ми ту углавном не можемо конкретно да им помогнемо. Оно што се трудимо, а свесни смо да је незапосленост највећи проблем, да заједно са привредом учинимо да буде што више посла. Очекујем ту помака, пре свега због нове фабрике „Првог партизана“ на Белој земљи – рекао је Петковић.
Он је рекао да око 200 грађана чека пријем код њега, од којих бар 180 тражи посао или себи, или деци, или неком свом.
– Није задатак градначелника и неприродно је да се градоначелник бави конкретним запошљавањима, јер ако би то радио, онда би ишла она следећа критика, а то је да радим са политичког нивоа у корист своје странке и у своју корист. Два су главна профила. Једно су млади људи који долазе и кажу да су завршили факултет, а има их који су завршили и по два факултета, а без посла су, па се питају да ли је могуће да у свом Ужицу нема радних места за њих. Други профил су старији Ужичани, око 50 или 55 година, који долазе због посла своје деце. Тешко је дати одговор којим ће они бити задовољни. Покушавам, као тренутни градоначелник, да искажем бар неку врсту разумевања, да људи, када оду од мене, иако нису добили конкретну помоћ или конкретан одговор, да барем кажу „овај човек је био пристојан и покушава да нешто да уради“. Ипак, 90 посто је оних који немају завршени факултет и долазе са идејом да им се помогне да раде у Наменској. Многи од њих кажу да се прича да сам ја тај, градоначелник, који тамо одобрава те неке спискове запослених, да из СНС долазе спискови. Ја покушавам да им објасним да то причају углавном они који њима кажу, има посла, да би им они радо помогли, али само ако градоначелник одобри. Таквих је много и у јавном сектору. То је ситуација када неко неће или не може да помогне, а нема снаге да каже том човеку, да не може да му помогне, него упути људи на градоначелника. Дакле, кажем оно што сам рекао малопре, да се трудимо да урадимо оно што је наш део задатка, а то је да ужичка привреда не буде испод нивао запослености. Не дај Боже да се понови ситуација, када сам пре две године дошао на ову функцију. Био је велики проблем у Ваљаоници бакра да Ваљаоница престане да ради, а то је значило још 1.150 незапосених. Нема тог генијалног изума где ћемо ми довести инвеститора да покрије тај број запослених. Ми се мучимо, данима се бавимо како довести инвеститора, нудимо локације да дође неко да запосли 50 или 100 људи, али не иде лако. Између осталог, због тога што они који из иностраства долазе у Србију, најчешће долазе због новца и субвенција које добијају. Тај новац је много већи уколико дође у неразвијено подручје, него код нас. Градови и општине, који су у првој зони развијености као што је Ужице, субвеционише се 30 процената, док су најмање развијеним субвеционише 60 до 70 процената. И то је оправдано, јер има девластираних подручја које људи једноставно напуштају. Интерес државе је да и у тим подручјима има живота – објаснио је градоначелник.

Прети ли банкрот граду?
– Град Ужице је доста у бољој позицији од других локалних самоуправа, када је у питању запосленост. Међутим, чињеница је да нам прети једна велика опасност. Видећемо шта можемо да урадимо, чинимо све што је у нашој моћи, заједно са осталим локалним самоуправама, да то некако спречимо или ублажимо, а то је најављена измена закона о финансирању локалних самоуправа. Највише ће бити погођене локалне самоуправе које имају запосленост изнад просека, јер је намера оних који доносе те прописе да снизе онај проценат на зараде са 80 на 50 посто или можда и мање, видећемо кроз коначну верзију. То, као и снижавање неких других прихода везаних за таксе и фирмарине, према нашој првој анализи, град би остао без 400 милиона динара на годишњем нивоу, али се сада говори о цифри од око 500 милиона динара мање у градском буџету. То би практично значило банкрот града. Пре неколико година био сам део тима који је увео таксе и фирмарине које наплаћујемо од најјачих привредних субјеката и финансијски најмоћнијих фирми, а мислим на банке, НИС, Дунав осигурање, којима није проблем да плате пар хиљада евра годишње у буџет града, јер добро зарађују. И сада под притиском некога, претпостављам из Европе или ММФ-а, хоће да нам одузму ту могућност – рекао је Петковић.

Нико неће од привредника у Градско веће
У Градско веће још није изабран члан који би био надлежан за привреду. О томе Петковић каже:
– Члан Градског већа задужен за привреду биће изабран на следећој седници Скуштине града, која објективно неће бити пре августа или ће се одржати почетком септембра, јер нема потребе а и тешко је организовати Скупштину, јер су одборници на одморима. Оно што имамо проблем је да када причам са привредницима сви кажу што нема једног нашег у већу. Ми смо решили да коначно испоштујемо њихов захтев. Е сада ко? Било би природно да то буду најјачи привредници који имају свој значај, који имају свој ауторитет код других привредника и људи који неће злоупотребити ту функцију из свог личног интереса и који нам могу изаћи у сусрет. Није то пресудно, али такви људи би сигурно рекли да им не треба плата, да имају довољно новца. Међутим, када смо кренули да питамо те људе, сви кажу одлична идеја, врло радо ћемо помоћи, само немој мене. Тако, ето, десетак најјачих привредника је на фин начин одбило. Дали су предлоге да то буде неко од млађих успешних приврдника са добрим знањем језика. Али, ни то није лако и са њима смо разговарали. Ми ћемо наћи неког од најбољих од могућих решења.
На питање колико има плаћених функционера и чланова Градског већа, градоначелник је рекао да су плаћене функције градоначелник, заменик градоначелника и пет чланова већа, с тим ако се човек који буде изабран за привреду одрекне плате, онда ће бити 4 члана већа. А полуплаћених, односно полупрофесионалних функција је шест и, како је рекао Петковић, они примају одређени проценат од републичког личног дохотка, а то је отприлике од 35.000 до 37.000 динара. За пуну плаћену функцију издваја се око 90.000 динара нето.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments