УЖИЧКИ БЕНД „БРАТ“
Састали су се пре седам година, а бенд су основали и озбиљније почели да се баве свирком пре две године. За тако кратко време достигли су велику популарност у Ужицу, а учествовали су на Зајечарској гитаријади. То је био повод за разговор са Иваном Радовићем, вокалом бенда и Жарком Јовановићем, гитаристом „Брата“.
– Основали смо се на Сретење 2014. године, иако смо пре седам година почели са радом. Сви ми смо се познавали и раније из школе. Немања, Жарко и ја смо учили у истој основној школи. Нас тројица смо се те године договорили да правимо бенд или нећемо више свирати. Било је проблема да нађемо басисту и бубњара. Ипак, одлучили смо да почнемо да вежбамо обраде других бендова, а све остало ће доћи само по себи. И тако је и било. ИЛуку смо знали од раније и он је већ имао неке бендове иза себе. Аца смо упознали на лето 2014. године. Познавао сам га, али нисам знао да свира. Он је сада најмлађи у бенду и некако га доживљавамо као млађег брата – рекао је Иван.
Он је додао да су пре седам година кренули са хип-хопом, али су после отишли у друге воде.
– Проширили смо поставу и тако сада, поред нас двојице у бенду, још свирају Лука Јелисавчић, бубњар, Алаксандар Томић, бас и Немања Илић, друга гитара – рекао је Иван.
Жарко је објаснио да они свирају хард кор панк, који није баш популаран.
– То је више андерграунд музика, али је то ипак у неком нашем фазону и ми хоћемо да ту оставимо оригиналну црту. У Ужицу је раније био је један бенд „Хемерс“, који је свирао такву музику. Они су свирали од 2000. до 2003. године константно, а са нама су 2015. године свирали када смо правили прву свирку у Градском културном центру, тако да смо други хард кор бенд у Ужицу.
Обојица кажу да су баш изненађени како ужичка публика реагује на њих и ту врсту музике.
– Хард кор је начин живота, не само врста музике. Ваљда су људи препознали истину која излази из наше музике и друге ствари које са собом вуче, као и нашу позитивну енргију. Били смо изненађени како су људи позитивно реаговали. После те прве свирке следећа свака је била све боља – казао је Иван.
Прву свирку су имали у Градском културном центру у априлу прошле године. Тада су наступале и групе из Горњег Милановца и Чачка.
– После те свирке све је кренуло узлазном путању. Имали смо наступе у Чачку, Крагујевцу, на Златибору на „Хилс апу“, на Зајечарској гитаријади, а наступали смо на Фестивалу ужичких рок бендова, одржаном прошле године. Требало би и ове године да буде – рекао је Жарко.
Бављењем музиком су почели, како кажу, да би направили себи вентил, да се друже. Музика им дође као одмор од свакодневнице и колотечине, као опуштење и страст, прихватање ствари које их окружују, али само кроз музику.
– Пустили смо да ствари теку, нисмо хтели да нешто форсирамо, да би придобили публику, него чисто онако што осећамо. То што осећамо смо писали и стварали. Музику сами стварамо, текстове сами пишемо. Једну је песму написао Бане Николић, поручник у пензији. Он је издао своју збирку поезије и питали смо га да узмемо ту песму, да би направили једну ствар. Ту песму смо снимили, али у плану нам је да урадимо много бољи спот. Правили смо спотове и снимке. Жарко је монтирао снимке са свирки и свакодневног свирања. Снимили смо три песме за сада, а планирамо да завршимо албум до краја следеће године. Иначе, ти наши текстови су истинити догађаји који су се десили, приче о нашим другарима, о милим и немилим догађајима, који су нам се десили. Песме пишемо сви заједно. Неко дође са неким текстом и сви заједно седнемо, пречешљамо, анализирамо шта може да се дода, одузме. Неко смисли риф и сви учествујемо и у текстовима и у музици. То је одлика те хард кор музике, што у преводу значи жестока музика – рекао је Иван.
Од четири бенда који су учествовали на мини ужичкој гитаријади, бенд „Брат“ је победио и тако стекао право на учешће на Зајечарској гитаријади.
– Нисмо хтели да се пријавимо за такмичење и нас су звали да свирамо у ревијалном делу. Нисмо имали неку жељу, мислили смо да нисмо дорасли томе. Онда је бубњар рекао зашто не би се и ми пријавили за такмичарски део, можда прођемо. Пријавили смо се и једногласном одлуком жирија победили. У Зајечару нас је дочекала организација на високом нивоу, имали смо плаћени превоз, трошкове боравка за три дана. Имали смо све што нам је требало – описао је Иван одлазак на гитаријаду у Зајечару.
– Била је јака конкуренција и нисмо се надали неком резултату. Ишли смо, па шта буде. Међутим, гласали су за нас, ми смо ушли у финале и на крају били високо котирани. Самим тим боравком у Зајечару упознали смо доста људи и остварили контакте, који ће нам значити за даљи рад. Били смо опуштени и дружили се са свима. Када су прогласили победнике Хаџи продане душе, било нам је заиста драго. Супер смо се дружили и славили са њима до јутра – додао је Жарко.
Иначе, хард кор, како су рекли, буквално значи пријатељство, једиинство и поштовање међу собом.
– Доста смо научили баш од те старије екипе „Хемерса“. Они су нас, док смо били млађи, фасцинирали својим дружењем. Никоме не мислиш лоше, помажеш пријатељима другима, поштујеш то. Нема насиља, нема дроге, постоји само позитивно, иако је ово жестока музика – рекао је Иван.
Жарко је рекао да немају неке идоле, али да има доста бендова у тој музици. Најпознатији су њујоршки бендови, попут Агностик фронт (Agnostic Front) и Медбол (Madball), који су зачетници целог овог правца.
– Има доста бендова и у Србији, сцена је јака. У Србији има и фестивал хард кора и ове године је одржан шести по реду. У последњих десет година ова музика добија све више присталица – казао је Жарко.
Од музике још слушају рок, хеви метал, хип хоп, блуз и џез, али и квалитетну народну музику. Како каже цене оно право. Не пропуштају учешће на хуманитарним концертима.
Они кажу да им је посебно драго што је Бојан звани Француз покренуо Фестивал рока, да би се видело колико има бендова у Ужицу.
– У Ужици има око 15 бендова, који активно свирају рок музику. Квалитет су показале Хаџи продане душе, а ту је и бенд Исток, који је заиста добар и који је победио на Чачанској гитаријади. То показује колико имамо јаку музичку сцену, али је мало медијски пропраћена. Једно време је било затишје. Ми смо улетели у то затишје, па се осећамо као да смо погурали ту сцену. Људи су почели поново да долазе на концерте. Надам се да ће да бити још јаче. Једини проблем је у фонду музичара. Један бубњар свира са нама, са „Смајлером“, са 357, а други опет са „Смајлерима“, са нама и са бендом из Ваљева. Некако, клинци не желе да свирају, као што смо ми желели. Ово није комерцијална музика и због тога смо у минусу, али не жалимо, јер ово волимо. Могли смо да свирамо рок, хеви метал и популарније жанрове, али, ово нам је легло, јер свирамо и певамо о томе како смо одрасли, под којим условима. Доста људи нам је рекло да имамо оригиналну црту у свему томе, што нам много значи, да не копирамо никога. Оригиналност је најважније што се тиче музике. Песма „Имамо ли проблем?!“ нас је обележила, а и песма „Претворена у крик“, коју смо узели од нашег друга, добила је доста похвала. Са њима смо наступали на Зајечарској гитаријади и добили смо лепих коментара од других музичара, са радија 202, који су преносили Гитаријаду. Имао сам ситуацију да ми после мини гитаријаде једна девојка каже да јој свиђа како свирамо, иако не слуша ову врсту музику. То значи да је допрло до публике.
Имамо једну групицу наше публике, која нас прати увек. Поздрављамо их – рекао је Жарко и похвалио сарадњу са чачанским бендом.
Звездана Глигоријевић
