piše: prof. dr Bilja Grujičić
Da znate, dragi moji, da to nije mala stvar! Kad se zacrveni u novčaniku, kao slučajno zagubljena, znači. Kad odbroji na traci u teretani, znači. Kad označi kilogram na jezičku vage, dok vam mesar meri tanko sečenu pršutu i još u bezbroj drugih situacija (sa spanaćem nije tako). A hiljadarka u broju novina u svakoj zemlji, pa i ovoj našoj, nešto znači. O tome ću pustiti Urednika da otvori dušu, ionako on na svoja pleća prima sve one, koji, što bi rekli, znaju buvu potkovati, dlaku na četvoro rascepiti, žednog preko vode prevesti i kurjaku zvono obesiti. Nama ostavlja finiji deo posla.
Ako ste spremile luč, drage moje, (onu što se pravi od masne stare borovine), a niste prešle na hepo-kocke, ako još uvek mesite slavske kolače u odnosima badem, orasi, lešnik, puter, ako ne verujete da retrogradni Merkur može mnogo da pokvari u vašim životima (ionako sutra prolazi) , onda je ovo tekst za vas.
“ Žena može izabrati, izvršiti, postati sve što hoće, ali trebalo bi da to hoće.“, davno je rekla Simon de Bovoar. Tako da i kad ne znaju ko je Simon de Bovoar, današnje žene žive uveliko po njenom uzoru. Trude se da rade posao koji vole, čak i kada ih život jako tresne o pod, ne gube nadu. Održava ih to što najčešće strasno vole ono što rade, a najveći deo života provode radeći. Takođe veruju da je to jako važan posao. Zaključak: Pronađite ono što zaista volite da radite. Kao i uvek, kad su u pitanju stvari srca, znaćete kada to nađete. Poslovično oprezni Švacarci, najpre to u francima preračunaju, a naše žene, ovdašnje, ni broj koraka u kuhinji ne mogu da prebroje. Ako je to dekupaž, u redu je. Ako vam se više dopadaju pletenine, one su periodično moderne i uvek aktuelne. Ako uživate u tome ko s kim kad i gde, i to je u redu. Ne morate naglas priznati. Ali vreme je da malo udovoljite sebi, makar u vreme sumiranja rezultata.
Ne mogu vam ništa savetovati, drage moje. Nisam ja Draga Saveta, a i ne verujem da svaka biljka uspeva na istom mestu. No, mislim da život boje naši odnosi sa drugim ljudima. Oni su začin. Kvadrati parketa, pokoji zlatni zub, čine da se osećamo sigurnije, ali ne i ispunjenije. Bezosećajnost nove virtuelne generacije, koja zazire od emocija, bliskosti, bola, od tih ekskluzivno ljudskih osobina, savetuje udaljavanje od drugih. Ali, ne, čovek je samo u društvu čovek, pardon žena. Dakle u frizerskom salonu, u kuhinji sa prijateljicom, u teretani, dok sa decom vrši translacije, dok peva u horu, ili igra na času salse, uz gulaš, dok se veseli u kafani, ili se osami sa njim. Znam, reći ćete da nisu ni svaka društva to za šta se preporučuju, ali ima za svakog, na ovoj Božijoj vetrometini, po neko odgovarajući. Zato, uživajte, drage moje, sreća je tu, samo je treba zgrabiti i ne ispuštati!
Volim vas i ovog puta, i srećna nam hiljadarka! Voli vas vaša Bilja
