ХилсАп: Дани добрих вибрација
Заживео је и рок на Златибору!
-Музички фестивал Хилсап одржан претходних дана на Златибору је испунио очекивања, једногласна је оцена организатора и публике. Три дана доброг звука представљали су право освежење у културној понуди Златибора и група младих која је стала иза организације фестивала због тога заслужује све похвале.
Србија је постала земља музичких фестивала, што са једне стране може бити отежавајућа околност за саме извођаче, али у исто време публици даје прилику да види више њих на једном месту. Сам избор музичара за мене је био прилично изненађење, али, на срећу, оно што смо видели и чули на Златибору, показало је да нисам имао разлога за бригу. Од прве вечери видело се да ће фестивал проћи у знаку квалитетне живе свирке, јер су сви бендови који су изашли пред публику, пре свега, показали изузетно свирачко умеће. Организатори су ове године дали шансу и неафирмисаним извођачима. Међу њима су се нашли и „Никад Спремни“ и Марко Јанковић са својим бендом, који су на прави начин одбранила част ужичког рокенрола. На њих су се надовезали Освајачи (први пут сам их гледао у Ужицу пре 23 године) који су наишли на одличан пријем и код млађе публике, која је хорски отпевала све њихове старе хитове. За мене потпуно откровење прве вечери био је бенд Ничим Изазван који је, са бине, просто емитовао неограничену количину добрих вибрација. Звезде вечери, САРС су показали да одлично звуче уживо и представљају праву концертну атракцију.
Друго вече фестивала, било је прави музички празник. Прво је група Врело, у топлу златиборску ноћ, донела освежавајући талас ведрине, да би Ритам нереда својом енергијом припремио терен за звезде вечери, заиста јединствене и невероватне Партибрејкерсе. Од првог тона до краја наступа златиборско Тић поље се претворило у својеврстан музички храм са „Брејкерсима“ на олтару. Тих мало јаче од сат времена све је било рокенрол! Цанетов специфични глас, ванвременске песме и магични Антонов плес на гитари, провели су нас кроз јединствено наслеђе панка и блуза и одвели дубоко до извора на којима је ова музика настајала, рађала се и постала крик читавих генерација. Партибрејкерс су били и остали један од најбољих бендова које смо икад имали, и данас, 33 године од настанка, својим постојањем сведоче да је, упркос свему, могуће бити искрен, поштен и, на крају крајева, сачувати своју душу.
Последње вече фестивала су обележили Ју група и Праљави инспектор Блажа, који је био право освежење. Одличан бенд који има иза себе и оригиналан наступ, подсетили су на његове почетке, када је представљао праву клупску атракцију у Београду.
Поред свега овога, ноћни програм фестивала су затварали ди џејеви. О техно музици стварно не знам много, па не бих могао да судим о квалитету њихових наступа, али сам видео да публика одлично реагује на музику коју су пуштали са својих ди џеј пултова.
Сама организација фестивала је била одлична, бар ја нисам приметио никакве веће пропусте. ХилсАп је свакако показао да има места таквим садржајима на Златибору и да постоји публика за њих. ХилсАп дефинитвно има будућност, надамо се да ће организатори на прави начин умети да искористе шансу коју су сами себи створили.
Бојан Савић
