U Regionalnoj privrednoj komori u Užicu danas je održan sastanak poljoprivrednika i privrednika sa državnim sekretarom Ministarstva za poljoprivredu Željkom Radoševićem, Nenadom Budimovićem, sekretarom Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije i ostalim predstavnicima Privredne komore Srbije.
– Spoljnotrgovinski bilans poljoprivredno-prehrambene proizvodnje je u plusu i iznosi 1.375.000.000 dolara u suficitu, što je za 2,8 posto više nego 2014. godine. Karakteristično je da smo mnogo manje uvezli poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u odnosu na 2014. godinu. Povećan je izvoz maline i sveže jabuke. Izveženo je 100.000 tona sveže i smrznute maline i oko 178.000 tona sveže jabuke. Jabuka je najviše izvežena u Rusku federaciju i to oko 168.000 tona ili 35.000 tona više nego 2014. godine, dok je malina izvožena na tržište Evropske unije – rekao je Nenad Budimović.
On kaže da je prošle godine iz Evropske unije uveženo negde oko 20.000 tona svežeg mesa i oko 180.000 komada svinja, zato što je bila povoljnija cena nego u srpskom stočarstvu, ali da se to odrazilo na naše stočare.
– Karakteristika je da je zbog zabrane prevoza preko zemalja Evropske unije i pada rublje u Rusku federacuju izvoz mesa sa 14.000 tona u 2014. godini pao na 10.000 tona u 2015. godini, tako da su naši klaničarai odustali od tog aranžmana. Treba raditi na tome da se otklanjaju te barijere da bi se prevozilo smrznuto svinjsko meso i što više treba raditi na finalizaciji suvomesnatih proizvoda – rekao je Budimović.
Kada je reč o nadzoru kvaliteta mesa i mesnih proizvoda, Budimović kaže da se proizvodnja odvija u oko 400.000 gazdinstava i nemoguće je nad svima vršiti nadzor, ali da svaki proizvođač mora da bude svestan da ono što proizvode i stavi u promet je apsolutno odgovoran. Kada proizvodi za svoje potrebe, to je druga stvar. Rekao je da je uvoz prehrambenih proizvoda pod kontrolom, ali da bi se on više zalagao za deklarisanje mesa i hrane.
– Pored alergena i ostalih parametara što stoje na ambalaži, treba da stoji i poreklo – dodao je Budimović.
Govoreći o malini, rekao je da izvoz maline prošle godine povećan za 15.000 tona u odnosu na 2014. godinu i raste procenat izvoza sveže maline na inostrano tržište. Dodao da je pozitivno što raste i procenat izvoza sveže maline u količini od 10.000 tona prošle u odnosu na 6.000 tona godinu dana ranije, s obzirom na više cene od smrzunute maline.
Posebno je istakao da treba voditi računa o NORO virusu, kada je u pitanju ova vrsta proizvodnje i da treba edukovati proizvođače, uz ocenu da je u ovom procesu bitna karika hladnjača, kako bi proizvedeno voće bilo bezbedno i pojedinačni slučajevi ne bi stavljali pod znak pitanje celokupan izvoz.
– Prošle godine bilo je iz nekih država povraćaja maline zbog NORO virusa, a može se odrediti sa kog lokaliteta, ali ne bih sada konkretno govorio o kome je reč. Bilo je nešto malo uvoza maline, čisto da bi se našla za preradu. Inače, malina iz užičkog kraja, s obzirom na kvalitet, neprikosnovena je (Arilje, Požega, Užice, Ivanjica) i šteta je što je nema više sveže u izvozu, jer dostiže i cenu od 50 evra u Belgiji i Holandiji – rekao je Budimović i dodao da se baš zbog kvaliteta maline treba zaštiti geografsko poreklo.
Savetnica Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, govorila je o programima koji će se koristiti iz fondova Evropske unije i subvencijama.
– Osnovni uslovi da neko stekne pravo na korišćenje subvencija od ovih sredstava je da je svako domaćinstvo registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Evropska komisija planira budžet na sedmogodišnjem nivou i, shodno tome, ovaj budžet je planiran od 2014. do 2021. godine i iznosi 175 miliona evra. Za ovu godinu mi možemo konkurisati, a koliko možemo da iskoristimo i da li smo spremni, videćemo kada krene. Iz iskustva drugih zemalja, prva godina je problematična, jer mnogi proivođači podnesu zahteve koji nisu komplentni i pravovremeni. To nisu projekti kao što se dešava u državnoj upravi, kada se dodeljuju kompjuteri i slično, ovu su u stvari investicije koje se odnose na projekte dogradnje, instalacije, kupovine, ugradnje sistema, prilagođavanje ekološkoj sredini i slično – objasnila je savetnica u Udruženju.
Da bi se dobile subvencije, pripremljene su mere. Subvencije zavise od mera i minimum je 15.000 evra i maksimum 1,5 miliona evra, ali za 7 godina. Mere za podsticaj prerade i marketing minimum je 20.000 evra, za preradu mesa je milion evra, a za preradu mleka 2 miliona evra. Postoji još jedna mera za ruralni turizam, a ona podrazumeva sve što nije poljoprivredna proizvodnja, a odvija se u ruralnim sredinama i tu je minimum 10.000 evra, a maksimum 300.000 evra. Za svaku meru se može konkurisati više puta u toku od sedam godina i, na primer, jedno gazdinstvo za ruralni turizam može za sedam godina da dobije 400.000 evra sa povraćajem, a to podrazumeva određeni procenat i udeo u finansiranju koji iznosi od 50 do 70 procenata zavisno od mere.
Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, rekao je da je njihov budžet smanjen za jednu milijardu dinara, ali da je zato na poziciji subvencije, namenjenih našim proizvođačima, povećanje za 500 miliona dinara.
– Prošle godine smo imali probijanje agrarnog budžeta za skoro 10 milijardi dinara i sve obaveze nastale 2015. godine servisiraćemo u ovoj godini. Više neće biti probijanja budžeta, a sve je to izazvalo smanjenja, pre svega, direktnih plaćanje za biljnu poziciju. Objašnjenje je da je to najskuplja mera, jer je u poslednje dve godine odnele 38 milijardi dinara i efekti nisu postignuti, jer su prinosi ostali na nivou prinosa iz prethodnih godina. Veoma često imali smo primedbi da tzv. poljoprivrednici na bazi poljoprivrednog registra povlače subvenciju i koriste 12.000 dinara po hektaru, a da pri tom ne obrađuju zemljište – rekao je Radošević.
U ovoj 2016. godini, prema rečima Radoševića, ministarstvo će biti usmereno ka investicijama u poljoprivrednu proizvodnju i time, kako kaže, ojačati konkuretnost poljoprivrednih proizvođača.
– Rade se dva pravilnika i oni će uskoro biti poznati, a poljoprivrednici će moći da investiraju u mehanizaciju, da podignu rasni sastav i slično. Takođe, da bismo izašli u susret našim poljoprivrednim proizvođačima, pripremamo kreditnu liniju sa maksimalnom stopom kamate od 3 posto za sve namene, kako bi se došlo do povoljnih sredstava. Krediti su dinarski, nema valutne klauzole, servisiraće se na trogodišnjem nivou sa godinu dana grejs perioda. To doprinosi da naši poljoprivrednici ne dobijaju repromaterijal u zamenu za svoje proizvode, pod vrlo lošim paritetnim uslovima, a istovremeno će ih možda banke pratiti nekim dugoročnijim kreditima, u cilju potrebe za plasiranjem sredstava. Sve su to konkrektni iskoraci i sigurno će to prihvatiti naši poljoprivrednici. Mi smo morali da u jednom trenutku podvučemo crtu, jer smo prošle godine imali oko 30.000 novih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je bitno poremetilo naše planove – rekao je Radošević.
Na kraju je rekao da se raduje što su zasadi malina u ekspanziji i što je Srbija izbila na lidersku poziciju u svetu kada je u pitanju proizvodnja maline.
– To govori da su naši proizvođači maline našli interes, jer da nema interesa i profita sigurno je ne bi proizvodili – zaključio je Radošević.
Z. G.
