У Регионалној привредној комори у Ужицу данас је одржан састанак пољопривредника и привредника са државним секретаром Министарства за пољопривреду Жељком Радошевићем, Ненадом Будимовићем, секретаром Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије и осталим представницима Привредне коморе Србије.
– Спољнотрговински биланс пољопривредно-прехрамбене производње је у плусу и износи 1.375.000.000 долара у суфициту, што је за 2,8 посто више него 2014. године. Карактеристично је да смо много мање увезли пољопривредно-прехрамбених производа у односу на 2014. годину. Повећан је извоз малине и свеже јабуке. Извежено је 100.000 тона свеже и смрзнуте малине и око 178.000 тона свеже јабуке. Јабука је највише извежена у Руску федерацију и то око 168.000 тона или 35.000 тона више него 2014. године, док је малина извожена на тржиште Европске уније – рекао је Ненад Будимовић.
Он каже да је прошле године из Европске уније увежено негде око 20.000 тона свежег меса и око 180.000 комада свиња, зато што је била повољнија цена него у српском сточарству, али да се то одразило на наше сточаре.
– Карактеристика је да је због забране превоза преко земаља Европске уније и пада рубље у Руску федерацују извоз меса са 14.000 тона у 2014. години пао на 10.000 тона у 2015. години, тако да су наши кланичараи одустали од тог аранжмана. Треба радити на томе да се отклањају те баријере да би се превозило смрзнуто свињско месо и што више треба радити на финализацији сувомеснатих производа – рекао је Будимовић.
Када је реч о надзору квалитета меса и месних производа, Будимовић каже да се производња одвија у око 400.000 газдинстава и немогуће је над свима вршити надзор, али да сваки произвођач мора да буде свестан да оно што производе и стави у промет је апсолутно одговоран. Када производи за своје потребе, то је друга ствар. Рекао је да је увоз прехрамбених производа под контролом, али да би се он више залагао за декларисање меса и хране.
– Поред алергена и осталих параметара што стоје на амбалажи, треба да стоји и порекло – додао је Будимoвић.
Говорећи о малини, рекао је да извоз малине прошле године повећан за 15.000 тона у односу на 2014. годину и расте проценат извоза свеже малине на инострано тржиште. Додао да је позитивно што расте и проценат извоза свеже малине у количини од 10.000 тона прошле у односу на 6.000 тона годину дана раније, с обзиром на више цене од смрзунуте малине.
Посебно је истакао да треба водити рачуна о НОРО вирусу, када је у питању ова врста производње и да треба едуковати произвођаче, уз оцену да је у овом процесу битна карика хладњача, како би произведено воће било безбедно и појединачни случајеви не би стављали под знак питање целокупан извоз.
– Прошле године било је из неких држава повраћаја малине због НОРО вируса, а може се одредити са ког локалитета, али не бих сада конкретно говорио о коме је реч. Било је нешто мало увоза малине, чисто да би се нашла за прераду. Иначе, малина из ужичког краја, с обзиром на квалитет, неприкосновена је (Ариље, Пожега, Ужице, Ивањица) и штета је што је нема више свеже у извозу, јер достиже и цену од 50 евра у Белгији и Холандији – рекао је Будимовић и додао да се баш због квалитета малине треба заштити географско порекло.
Саветница Удружења за пољопривреду у Привредној комори Србије, говорила је о програмима који ће се користити из фондова Европске уније и субвенцијама.
– Основни услови да неко стекне право на коришћење субвенција од ових средстава је да је свако домаћинство регистровано у Регистру пољопривредних газдинстава. Европска комисија планира буџет на седмогодишњем нивоу и, сходно томе, овај буџет је планиран од 2014. до 2021. године и износи 175 милиона евра. За ову годину ми можемо конкурисати, а колико можемо да искористимо и да ли смо спремни, видећемо када крене. Из искуства других земаља, прва година је проблематична, јер многи проивођачи поднесу захтеве који нису комплентни и правовремени. То нису пројекти као што се дешава у државној управи, када се додељују компјутери и слично, ову су у ствари инвестиције које се односе на пројекте доградње, инсталације, куповине, уградње система, прилагођавање еколошкој средини и слично – објаснила је саветница у Удружењу.
Да би се добиле субвенције, припремљене су мере. Субвенције зависе од мера и минимум је 15.000 евра и максимум 1,5 милиона евра, али за 7 година. Мере за подстицај прераде и маркетинг минимум је 20.000 евра, за прераду меса је милион евра, а за прераду млека 2 милиона евра. Постоји још једна мера за рурални туризам, а она подразумева све што није пољопривредна производња, а одвија се у руралним срединама и ту је минимум 10.000 евра, а максимум 300.000 евра. За сваку меру се може конкурисати више пута у току од седам година и, на пример, једно газдинство за рурални туризам може за седам година да добије 400.000 евра са повраћајем, а то подразумева одређени проценат и удео у финансирању који износи од 50 до 70 процената зависно од мере.
Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, рекао је да је њихов буџет смањен за једну милијарду динара, али да је зато на позицији субвенције, намењених нашим произвођачима, повећање за 500 милиона динара.
– Прошле године смо имали пробијање аграрног буџета за скоро 10 милијарди динара и све обавезе настале 2015. године сервисираћемо у овој години. Више неће бити пробијања буџета, а све је то изазвало смањења, пре свега, директних плаћање за биљну позицију. Објашњење је да је то најскупља мера, јер је у последње две године однеле 38 милијарди динара и ефекти нису постигнути, јер су приноси остали на нивоу приноса из претходних година. Веома често имали смо примедби да тзв. пољопривредници на бази пољопривредног регистра повлаче субвенцију и користе 12.000 динара по хектару, а да при том не обрађују земљиште – рекао је Радошевић.
У овој 2016. години, према речима Радошевића, министарство ће бити усмерено ка инвестицијама у пољопривредну производњу и тиме, како каже, ојачати конкуретност пољопривредних произвођача.
– Раде се два правилника и они ће ускоро бити познати, а пољопривредници ће моћи да инвестирају у механизацију, да подигну расни састав и слично. Такође, да бисмо изашли у сусрет нашим пољопривредним произвођачима, припремамо кредитну линију са максималном стопом камате од 3 посто за све намене, како би се дошло до повољних средстава. Кредити су динарски, нема валутне клаузоле, сервисираће се на трогодишњем нивоу са годину дана грејс периода. То доприноси да наши пољопривредници не добијају репроматеријал у замену за своје производе, под врло лошим паритетним условима, а истовремено ће их можда банке пратити неким дугорочнијим кредитима, у циљу потребе за пласирањем средстава. Све су то конкректни искораци и сигурно ће то прихватити наши пољопривредници. Ми смо морали да у једном тренутку подвучемо црту, јер смо прошле године имали око 30.000 нових регистрованих пољопривредних газдинстава, што је битно пореметило наше планове – рекао је Радошевић.
На крају је рекао да се радује што су засади малина у експанзији и што је Србија избила на лидерску позицију у свету када је у питању производња малине.
– То говори да су наши произвођачи малине нашли интерес, јер да нема интереса и профита сигурно је не би производили – закључио је Радошевић.
З. Г.
