početak NAJNOVIJE Karantin, paranoja, tiranija

Karantin, paranoja, tiranija

od Mila Filipović
773 pregleda

COVID-19 u SAD – Dan trideset peti
Juče je cena nafte bila – 37 dolara za barel, najniža u savremenoj istoriji. Dakle nafta juče nije vredela, bila je bezvredna, u društvu u kome nema potrošnje. Njeno skladištenje je skuplje od cene za koju se može prodati, pa će sada vama plaćati da je odnesete, nekud, bilo gde, dođavola. Kao kada bi vam na benzijskoj pumpi platili da napunite rezervoar. Naravno, neće se desiti, jer je ovo samo privremeni odgovor finansijskog tržišta na dešavanja na tržištu naftnih derivata (kažu da će cena koliko sutra biti bar $25 dolara za barel), ali šta je sledeće?
Da li je tržište nafte i derivata samo uvod za ono što nas na svim poljima čeka, kada se vratimo u kakvu takvu normalu? Hoće li biti bolje ako ponovo sednemo u automobile i krenemo na posao? Na koji posao?
Ponedeljak je počeo najavama međunarodne istrage pravog uzroka i mesta odakle je pandemija krenula. Optužbama Amerike pridružila se i Australija, sa ozbiljnim zahtevima za opširnu istragu i utvrđivanje činjenica. Ako se dokaže da je Kina svesno sakrivala podatke i uzroke pandemije, za to će morati da odgovara pred međunarodnom zajednicom i plati debelu cenu. Kinezi, sa druge strane, i dalje odbacuju optužbe i pomisao da je zaraza krenula iz njihove moderne bio-laboratorije u Vuhanu, tvrdeći da imaju veoma stroge protokole i visok nivo propisane zaštite. Analitičari tvrde da bi, da je Kina na vreme obavestila svetsku javnost, u pandemiji umrlo samo 5 odsto do sada preminulih pacijenata. Advokati već sada spominju cifru odštete od 10 miliona dolara za svakog preminulog Amerikanca, koju će tražiti u sudskim procesima sa Kinom, ukoliko im se dokaže krivica. Kina će, sada je sasvim izvesno, biti i kost u grlu u narednim predsedničkim izborima, a do 3. novembra Tramp i Bajden će pokušavati da uvere birače koji je slabiji, a koji jači prema Kini, koristeći umešnost trgovca i veštinu diplomate. Ne znam samo šta će biti ako Kina, recimo, prva pronađe vakcinu?
Guverneri svih država u ponedeljak su od Kriznog štaba dobili detaljne liste laboratorija na svojim teritorijama, sa adresama, telefonima i kapacitetima, garantovane su dovoljne količine testova, a dobili su i nove informacije o 72 leka protiv coronavirusa, koja su u različitim fazama kliničkih ispitivanja. Kažu da će guverner Njujorka, Endrju Kuomo, koji je otvoreno kritikovao predsednika Trampa i postupke savezne vlade, danas biti na razgovoru u Beloj kući.
U međuvremenu u mnogim američkim državama nastavljaju se protesti nezadovoljnih građana, uglavnom vlasnika malih i srednjih kompanija, koji žele da se vrate na posao, a od guvernera i lokanih vlasti zahtevaju promenu oštrih mera zabrane, prema kojima, recimo, u nekim gradovima ne mogu da se kupe cveće, semena za baštu ili farbe, dok su prodavnice alkohola i saloni automobila uredno otvorene. Zabranu pecanja i golfa da i ne pominjemo. U isto vreme, u nekim gradovima, kao recimo u Denveru, već se dešavaju i antiprotesti, naročito zdravstvenih radnika, koji jesu na prvim linijama fronta u borbi protiv zaraze, uvereni da fizičko distanciranje i plan za ostanak kod kuće može usporiti, mada ne i suzbiti pandemiju. Demonstrira se u Pensilvaniji, Kaliforniji, Arizoni, Tenesiju, Merilendu, a prema mišljenju nekih analitičara, čak se i predsednik Tramp, podržavajući proteste u svojim tvitovima, bespotrebno upušta u odobravanje ilegalnih akcija građana. Za sada je 7 država produžilo primenu restriktivnih mera do polovine maja, mnogi guverneri se premišljaju da li ce 1. maj biti datum otvaranja, a stručnjaci podsećaju da će odluka biti vođena podacima sa terena, a ne datumima iz glava guvernera. U nekim državama takođe u igri je građanska poslušnost u njenoj najgoroj formi – komšije prijavljuju komšije, dronovi uvezeni iz Kine prate kretanje građana, zastrašivanje poprima čudne razmere.

Predsednik Tramp je juče na Tviteru objavio da će uskoro potpisati izvršnu uredbu kojom privremeno obustavlja imigraciju u SAD, u nameri da zaštiti Ameriku od širenja coronavirusa, kao i tržište rada. Zvaničnici iz Bele kuće kažu da je naredba već pripremljena i da bi mogla da bude potpisana već danas, a njome će biti suspendovane sve migracije u zemlju, kako bi se sprečilo prenošenje zaraze ulaskom stranaca u zemlju. Ostaje nejasno da li će predsednik uredbom napraviti i neke izuzetke, pa bi, recimo, imigranti mogli da uđu u zemlju ako su negativno testirani na virus ili ne pokazuju simptome bolesti, ali se svi nadaju da naredba neće biti dugo u primeni. Kao i mnogo puta do sada, i ova predsednikova Tviter najava iznenadila je zvaničnike u Nacionalnoj bezbednosti, koji nisu davali izjave za štampu, niti objašnjavali suštinu nove predsednikove odluke. Odluka će zaustaviti stotine hiljada ljudi koji su u regularnim procedurama već dobili useljeničke vize ili su u procesu za dobijanje zelene karte, među kojima je najveći broj članova porodica američkih građana. Uredbom ce u Stejt Departmanu i Imigracionom servisu biti naređeno da automatski zaustave izdavanje novih imigracionih viza, čime će recimo mnogi verenici, supružnici i deca američkih državljana biti u neizvesnoj situaciji. Stejt Department je prošle godine izdao 460.000 imigracionih viza, a Imigracioni servis je procesirao 580.000 zelenih karti. Predsednik ima legalno pravo da donese ovakvu uredbu u kriznoj situaciji, a uredba će, ako se primeni, biti prvi put upotrebljena u američkoj istoriji.

Kažu da je Facebook već počeo da cenzuriše i ukida objave pojedinaca ili grupa koji pozivaju na demonstracije, a ova socijalna mreža se uveliko bavi i pravljenjem mapa svih američkih okruga i regija, sa detaljnim brojem zaraženih, obolelih i onih koji su antitelima izgradili imunitet na virus. Tako nam i treba, kada ionako bolje od nas znaju šta volimo, šta radimo, šta mislimo, šta planiramo, kuda idemo i sa čime se borimo, kakva su nam tela, a kakva antitela. Odavno smo se odrekli privatnosti, pa se sada zaista ne možemo ni pozivati na nju, ponovo na kratkom proputovanju od socijalizacije na distanci, do socijalnog distanciranja.
U ponedeljak su, prema informacijama iz Ministarstva finansija, krenuli i čekovi poreskim obveznicima koji nemaju direktne bankovne depozite. Za one kojih ih imaju, upućena je informacija da će sredstva na račune leći u sredu ili do kraja ove nedelje, i ponovili da sredstva neće dobiti pojedinci koji zarađuju više od $99.000 godišnje ($198.000 za par), deca koja su starija od 17 godina, a žive sa svojim roditeljima, 21 milion onih koji nemaju validan socijalni broj, oni koji duguju za izdržavanje svoje dece, kao i oni koji duguju bankama ili drugim poveriocima (banke imaju diskreciono pravo da odmah oduzmu uplaćena sredstva, a neke će to uredno i činiti). Logično je da se u ovako opsežnom programu finansijske pomoći savezne države građanima potkradu i značajne greške (uplate su upućene i pokojnicima, neke su otišle na pogrešne adrese ili nepostojeće bankovne račune), ali neke su baš ubacile trn u oko Amerikancima. Jedan od najbogatijih američkih privatnih univerziteta, Harvard, koji raspolaže zadužbinom od 40 milijardi dolara, upravo je iz saveznih sredstava dobio 9 miliona dolara, a lanac brze hrane Shake Shack će svojih 10 miliona kredita koji je dobio vratiti državi, jer je uspeo da ulaganjima investitora uveća kapital. Kažu odgovorni, greške će brzo biti ispravljene.
U ponedeljak su nastavili da nas ubeđuju da je dogovor između Demokrata i Republikanaca o dodatnoj pomoći malim i srednjim preduzećima skoro na pomolu. Demokrate su se odrekle nekih svojih prohteva, koji nemaju veze sa pandemijom, insistirajući da se sredstva odvoje i za bolnice, zdravstvene ustanove u siromašnim erijama, kao i za značajniju finansijsku pomoć siromašnima. Problem je jedino u tome što će odredba, za koju očekuju da je Senat usvoji do srede, o dodatnih 250 milijardi dolara finansijske pomoći, biti identična onoj koju je líder većine u Senatu, Mič MekKonel, predložio pre tačno 2 nedelje, shvatajući važnost da se reaguje hitno, ali su Demokrate iz dobro poznatih razloga sa odlukom odugovlačile. Još jedan dokaz da se, dok pandemija hara i Amerikom i svetom, oni igraju politike, potvrđujući da je i tokom zaraze politika neizlečiva. Kao da svi boluju od amnezije – govore jedno, rade drugo, žive nešto potpuno treće.
U međuvremenu američka ekonomija i dalje trpi posledice – veliki lanac luksuznih robnih kuća “Neiman Marcus” ove nedelje će podneti dokumenta za bankrotstvo, uskoro će im se pridružiti JC Penny i neke druge velike trgovine. U Americi je juće bilo 785.000 zaraženih i 42.100 preminulih, a najnoviji, revidirani model razvoja pandemije iz Univerziteta u Vašingtonu predviđa 60.308 mrtvih, značajno manje od procene koju su imali pre 2 nedelje. U Ilinoisu je u proteklih sedam dana umrlo 555 ljudi, najviše od početka pandemije, a broj mrtvih u Čikagu se popeo na 538. Sutra će nam ionako biti kako nam bude.

Mila Filipović, Čikago

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.