LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA
Neprimereni sadržaji su deci dostupni svuda, počev od TV programa koji promoviše agresiju u crtanim filmovima i serijama, do svakodnevnih vesti kojima nas neselektovano i brutalno bombarduju, a sve je siromašnije za afirmaciju pravih vrednosti i poučnu priču.
Internet i društvene mreže gutaju pažnju, crpu radnu i životnu energiju dece i mladih.
Skaredne naslovne strane tabloida, sa još besprizornijim porukama i komentarima nikad nisu bile dostupnije
Vrednosni sistem na kome počiva zdravo i temeljno obrazovanje izgubili su na značaju i aktuelnosti i zamenjeni su instant vrednostima, pa premalo vremena i motiva ostaje da se deca kreativno angažuju i iskoriste mnogobrojne potencijale koje poseduju.
U takvoj atmosferi, roditeljima,vaspitačima i predavačima ostaje da se suoče sa posledicama koje su u ovakvim okolnostima neminovne i brojne. U kontekstu vršnjačkih odnosa zbog osiromašene, a izuzetno verbalno nasilne komunikacije, u kojoj preovladavaju pogrešni modeli i obrasci ponašanja, sve češće dolazi i do fizičkog nasilja. Ona istinita i svevremena izreka: ,,Lepa reč i gvozdena vrata otvara”, zaboravljena je.
Ove nedelje koje su nas, sasvim neočekivano, primorale da budemo što više zajedno, mogu se iskoristiti da bi se, bar donekle, usvojile i naučile neke stvari i ponašanja koja će trajno biti dragocena deci, roditeljima. Evo, nudimo vam priču o tome koliko je važno govoriti lepo, koliko je mudro koristiti raznovrsne reči u svakodnevnom razgovoru i šta se sve može dočarati i naslikati rečima iz knjiga zaboravljenih na policama, pokrivenih prašinom zaborava.
Svi stručnjaci se slažu da se deca pravim vrednostima uče i tako što čitaju, što se određuju prema karakterima likova, što vrše selekciju, prave razliku između dobra i zla, shvataju kako se postaje bolji čovek …
S druge strane, statistike o tome koliko naša deca čitaju pomalo su zastrašujuće. Očigledan nedostatak interesovanja za čitanje najčešće se pravda tehnološkom revolucijom koja je, u mnoštvu postignuća, na žalost donela i do odvajanja dece i roditelja, od čarobnih trenutaka kada se vreme uspori i pretoči u priču.
Govor je u neku ruku ogledalo našeg duhovnog i telesnog bića, u njemu se oslikava život u zajednici sa drugim ljudima, u njemu se prepoznaje sveprisutna ugroženost jezika, tako očigledna na svakom koraku.
A, u stvari, sve je jednostavno ako se samo setimo da su deca stanovnici čarobnih i maštom prebogatih predela. Ti predeli su u njihovim glavama, u njihovim igrama, u njihovim pitanjima, ali i u njihovom ćutanju. Razumljivo je da roditelji uglavnom nemaju vremena, možda ni volje, da se bave istraživanjima tih čarobnosti. Ipak, sada nemamo izgovor da ta zaključana vrata njihove mašte ne otvorimo širom. Vreme je za knjige. Vreme je za čitanje. Vreme je za izbor…Da bi se to desilo, morate da odaberete knjige primerene uzrastu deteta. Informacije o tome možete naći na mnogim sajtovima. Potražite ih zajedno sa svojim mališanima.
Brižljivo birajte priče, basne, knjge i poeziju…Tu se nalaze jednostavni recepti, ali i beskrajne mogućnosti da deca stasavaju i uče se na pravim vrednostima. Nije nevažno ni to što na taj način razvijaju smisao za bogat i lep jezik kojim će govoriti ili pisati.
Pomozite im tako što ćete sa njima pričati o onome što čitaju, sučelite mišljenja, savetuju psiholozi, tvrdeći da je to način da razviju slobodu izražavanja mišljenja i odbranu svojih stavova. Neka to nauče od vas. Time im otvarate i vrata slobode…
Napravite dobro atmosferu, uspostavite harmoniju zvukova, prostora i reči…Ali i ćutanja. Sve to zajedno jeste savršen spoj za postizanje sklada i uspostavljanje sasvim novih osećanja i odnosa u porodici.
Dajete tako malo, dobijate tako mnogo. Atmosfera koja usmerava pažnju podstiče vašu decu da razmišljaju, stvara čarobne zajedničke trenutke. U tim trenucima deca uče ono najvažnije – da ćute dok drugi govori. Uče da slušaju. Jednog dana, kad odrastu, moći će možda da budu dobi govornici, ali mnogo važnije, biće kuturni i tolerantni sagovorniici.
A ovaj trenutni osećaj teskobe, ograničenja i osujećenosti pokušajte da pretvorite u svojevrsno putovanje u svet mašte, gde deci i jeste mesto. Kad ste već na tom putu, iskoristite ga da pronađete nekadašnje dete u sebi. Biće vam lakše da pregurate ove teške dane.
Dušica Pavićević
