početak NAJNOVIJE Ko i kada će doneti odluku?

Ko i kada će doneti odluku?

od Mila Filipović
322 pregleda

COVID-19 – Dan dvadeset deveti
Juče nam je čitavog dana obećavan povratak u novu normalnost, otvaranje Amerike, koje se može desiti već 1. maja, ali nam još niko sa sigurnošću ne može reći – ko će doneti konačnu odluku, i čija će biti važnija – predsednikova ili guvernerska? Prema nekim tumačenjima Ustava, predsednik Tramp nema ovlašćenja da državama naredi ukidanje vanrednog stanja i ukloni odredbe o “ostanku kod kuće”, ali predsednik misli da može, da je njegova moć totalitarna u ovom slučaju i da to što je nije primenio na početku pandemije, izbegavajući unisono zatvaranje cele zemlje, ne znači da je ne može doneti sada, kada kažu da se pandemiji nazire kraj, i otvori Ameriku. Pri tom nam niko ne pominje do kada će pandemija u stvari trajati, a kao da se svi pretvaraju da virus više nije toliko zarazan, ili da nam ne može baš toliko nauditi.


Može li se vratiti u normalu pre nego što imamo masovna testiranja i dostupne testove na antitela? Ima li šanse da nastavimo zivot tamo gde smo pre mesec dana zastali, ako nema pravilne dijagnostike i dobre terapije za virus? Kako ćemo u vozove, liftove, javne toalete, zajedničke holove, kancelarije? Ko će nam obećati da, kada se otvorimo, možemo i nastaviti da budemo otvoreni, ne živeći u strahu od novog talasa zaraze, protiv koga ponovo nećemo moći ništa? Kako da ne verujemo tvrdnjama da je fizička distancia neophodna na 13, a ne na 6 koraka, kako su nam do sada tvrdili? Kako ćemo nastaviti na putu za tamo, gde nema rukovanja, tapšanja po ramenu, zagrljaja ili, ne daj Bože, poljubaca? Šta će, recimo, biti sa industrijom hrane i sa restoranima, ako izgubimo čulo ukusa, i kud će se denuti industrija parfema, ako nas ostavi čulo mirisa? Šta ćemo sa bolnicama i ordinacijama, koje su zbog pandemije zatvorene, jer su sve intervencije koje nisu hitne otkazane, a kardiolozi, ortopedi, endokrinolozi, onkolozi, patolozi i osoblje otišli kućama? Do kada će pacijenti ignorisati svoje hronične bolesti (kancer, srčane smetnje, pritisak, dijabetes, artritis) i kljukati se lekovima, praveći stanje samo gorim? I šta je sada važnije – borba protiv zaraze, ili borba protiv ekonomskog kolapsa, kojim su Amerikanci ruinirani, izgubili poslove, kompanije, ulaganja na brezi, nemaju novac za hranu, pred našim očima padajući u kolektivnu depresiju, zatvoreni u četiri zida. Ne znam kako vi, ali ja sam prilično zbunjena.
Guverneri Kalifornije, Vašingtona i Oregona su osnovali “Pakt zapadnih država”, dogovoreni da se vrate normalnom životu poštujući preporuke zdravstvenih stručnjaka o stanju na terenu. Guverneri Njujorka, Nju Džersija, Delavera, Rod Ajlanda, Konektikata, Masačusetsa i Pensilvanije takođe rade na regionalnom planu otvaranja. Potpredsednik Amerike, Majk Pense, reče da je na konferenciji sa 48 guvernera postigao preliminarni dogovor o otvaranju. Na pitanja novinara predsedniku kako će postupiti ako neki guverner ne bude poslušao njegovu preporuku, Tramp je odgovorio: “ Imamo slično mišljenje, oni će odluku prihvatiti. Živi bili, pa videli”!


Kao da nam treba još konfuzije, jedni pričaju jedno, drugi govore drugo, a radiće nam nešto treće, možda iza leđa. Da li će predsednik otpustiti doktora Tonija Faučija? Da li bi doktor Toni Fauči zbog pogrešnih modela i procena trebalo da bude otpušten? Sigurno je da će odluka biti teška i odgovorna, njena primena neće ići glatko, važno je izbeći njenu politizaciju, dramu i nepotrebne netrpeljivosti. Kao što rekoše, ne jednim pritiskom na dugme, otvarati zemlju postepeno, po regionima i oblastima koje su pandemijom bile najmanje pogođene, ostaviti metropoliten erije za neki kasniji datum.
Do ponedeljka je u Americi testirano 3 miliona ljudi, pozitivno je 581.679, a preminulo 23.604. Najviše testiranih od svih zemalja na svetu, uz broj zaraženih i umrlih koji je manji od ukupnog broja u Evropskojh uniji, recimo. Pandemija se, kažu, smiruje, sa predstavnicima Black Caucus u Kongresu doktori su razgovarali o velikoj stopi zaraženosti i smrtnosti među Afro-Amerikancima, i koracima koji se moraju preduzeti odmah, sada, kako bi se životi spasili i populacija zaštitila.


Iz IRS su nas obavestili da će direktne uplate na račune poreskih obveznika stići već u sredu, a krediti malim i srednjim preduzećima u petak. Ubrzano se radi i na novoj fazi ekonomskog oporavka, a pri tom nam svi govore da će povratak u normalnost dati zamah ekonomiji i osnažiti je kao nikada do sada. Nemojte misliti da ja ne znam šta je politički optimizam, razumem i da je neophodan, naročito u ovakvim situacijama, ali malo više umerenosti ne bi škodilo zdravom razumu. Ovako skoro da ispade da nam je pandemija dobrodošla.
U ponedeljak su se brojale i žrtve i sagledavale posledice 13 tornada, koji su u nedelju pogodili Luizijanu, Alabamu i Mizuri, uz ponovno režanje prirode, koja nas, arogantne kakvi jesmo, sabija u mišiju rupu. Bez struje je ostalo milion ljudi, materijalna šteta nastala od nepogoda je velika.


Na političkoj sceni takođe nevreme. Barni Senders je upravo podržao Džoa Bajdena u kandidaturi Demokratske stranke za predsednika Amerike, u svom stilu, i u formi pamfleta, poručujući mu: “Trebaš nam u Beloj kući”, pozivajući Amerikance – Demokrate, Republikance i nezavisne, da se udruže i glasaju protiv, kako je rekao, najopasnijeg predsednika u istoriji Amerike. Slika njih dvojice na ekranu bila je skoro patetična – Barni kao da je imao nož pod grlom, a Bajden nije baš bio siguran gde se nalazi. Bila je to virtuelna vintidž predstava iz Bajdenovog bejsmenta. No, ni Trampu neće biti svejedno, ako se Demokrati i nezavisni ujedine u nekom levom centru, iz koga će moći da ga u novembru potuku.
Dakle, čini mi se da je u ponedeljak nastavljena politička kampanja za predsedničke izbore. U utorak ćemo sazanti ko su članovi Drugog kriznog štaba, u kome će biti političari, guverneri, biznismeni i zdravstveni radnici, a fokusiraće se na ekonomskom oporavku. Kažu da će se na poslove najpre vratiti mlađi; danas još uvek ne znamo tačnu vremensku granicu, ali nam se svakako smeši lepa budućnost. A sutra će nam biti kako nam bude.

Za Užičku nedelju iz Čikaga piše Mila Filipović

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.