početak GRADSKA Кратка историја посртања ужичког фудбала

Кратка историја посртања ужичког фудбала

od Užička Nedelja
72 pregleda

СКАНДАЛОЗНО!
Последњих неколико година ужички спорт, изузимајући КК Слобода, налази се на низбрдици. То је посебно уочљиво у фудбалу. Најбољи фудбалски клубови такмиче се у четвртом рангу, са клубовима из Златиборског и Моравичког округа. Још од почетка 50-их година XX века, када је ФК Слобода била члан Обласне лиге, ужички фудбал није био на нижим гранама.
По ужички фудбал било је погубно испадање ФК Слободе из Супер лиге 2014. године. Дотадашња управа је дигла сидро, оставила клуб у минусу од 1,2 милиона евра, а нови челници Слободе безуспешно су годинама покушавали да се ратосиљају дугова. Можда би у томе успели да су имали помоћ од локалне власти, али она је годинама окретала главу од проблема.
Претпрошле године, између две сезоне, посредством градоначелника Тихомира Петковића, бизнисмен из Чикага Саша Туровић понудио се да преузме клуб, али није наишао на прихватање Скупштинe Слободе. Градски челници опекли су се на питању Слободе и лета 2018. године. Медијска офанзива Тихомира Петковића и Немање Нешића, тада заменика градоначелника, са тешким оптужбама на рачун Слободиног руководства довела је, умeсто договора, до размимоилажења две стране. Тадашњи предлози, да се клуб формално-правно (!?) трансформише, да административно оде у нижи ранг и настави без дугова и оптерећења из прошлости, нису добили довољно гласова чланова Скупштине, са које је остала упамћена порука Немање Нешића да за Слободу више нема пара из буџета.
И заиста, 2018. и у првој половини 2019. године Слобода из градске касе није добила дотације. Формално, то је образложено законском забраном да се финасирају клубови у блокади, иако је много година пре Слобода добијала паре из буџета и поред финансијског минуса.
Слобода је резултатски и финансијски наставила да посрће и у сезони 2018/19, што је утицало да у трећем покушају челници Ужица успеју у намери да спроведу своје замисли у дело. Ове године, после оставке председника клуба Божидара Опачића, на фебруарској Скупштини формирано је радно тело, са Милованом Ђорићем на челу, са задатком „да доведе до краја првенство и спроведе процедуру избора нове Скупштине“. У марту је Скупштина Ђорића изабрала за председника Управног одбора. На трећој овогодишњој Скупштини, 29. маја трочлана комисија (Немања Нешић, Зоран Јовичић, Зоран Мелентијевић) добила је пуномоћје да „изврши административно-правне радње неопходне за такмичење клуба у Западно-моравској зони у такмичарској 2019/20.“ Намера је била да се за такмичење пријави нови клуб са старим именом, без терета дугова, које би поред Нешића, предводиле „Слободине легенде“ Ђорић, Милован Рајевац и Слободан Доганџић. Том приликом Нешић је рекао: „Генерације које долазе не смеју да буду робови погрешних одлука из прошлости. Данашњи датум је историјски моменат за нови почетак, да омогућимо дугорочну перспективу и једног дана будемо фудбалски лидери у Србији. Наредна година дана требало би да буде период потпуне стабилизације клуба.“
Ког клуба, питали су се они који су давно наслутили да Нешић и Ђорић планове спроводе гасећи Слободу, са скоро стогодишњом историјом, оснивајући нови клуб. То је пре или касније један од ове двојице морао и јасно потврдити. Учино је то Ђорић, који је пред почетак нове сезоне рекао да „са старом Слободом немамо ништа“, на рачуне (дугове) Слободе не рачунају, али наслеђују историју клуба. Потпуну конфузију унео је Нешићев став, изнет на локалној телевизији, да Слобода није градски клуб, али да јесте институција. Просто невероватно да се градски челник одриче једне од институција (брендова што би се модерно рекло) Ужица.
План да све са чим ново руководство неће да се бори, буде пометено под тепих, спроведен је без тихо, без опонената и уз зачуђујућу кооперативност фудбалске организације. Из Ужица је фудбалској Србији одаслата порука – клупских минуса се ратосиљајте оснивајући нове клубове, старе клубове и њихове повериоце заборавите, као да никада ништа нису значили.

ЈЕДНО КАО НАВИЈАЧ, ДРУГО КАО ФУНКЦИОНЕР
Као уосталом и већина других српских фудбалских клубова, ретко кад је у својој историји ФК Слобода имала позитиван финансијски салдо. И није први пут да челници локалне самоуправе постављају питање функционисања клуба. У лето 2003. године, због тешке финасијске ситуације у оптицају је било иступање из лиге. Тада се испред навијача огласио Немања Нешић: „Ми, навијачи клуба нећемо да водимо политику клуба, али нећемо дозволити да појединци угасе клуб.“ Деценију и по касније, сада са позиције другог човека у локалној самоуправи и некога ко веома може да утиче на финансијску страну егзистенције клуба, Немања Нешић је ФК Слободу препустио историји.

Оно што је летос, углавном иза леђа јавности, урађено, потпуно обесмишљује транспарент постављен на трибини на једној овосезонској утакмици „Из пепела се дижемо, историју пишемо“. Пошто ФК Слободу, ону основану 1925. године, није било могуће угасити, јер закон приписује да се удружења ликвидирају само по покрићу свих дугова, прибегло се другој опцији. ФК Слобода је остала „у животу“, у регистру АПР-а и даље се води као активна, са Милованом Ђорићем као председником, али на тај клуб се више нико не осврће. Управни одбор није држави поднео ни (обавезујући) годишњи финансијски извештај.
С друге стране, пошто се дуго бирало са којим би клубом могла да се спроведе процедура промене имена и пресељења на Градски стадион, избор је пао на Омладински фудбалски клуб Јединство 1961. Овај клуб, основан 18. септембра 2015. године, променио је име у Градски фудбалски клуб Слобода и адресу, уместо Бањичке бб, седиште је у Омладинској бб. Остаје непознаница где је и када одржана скупштина на којој су извршене статусне промене. Неколико чланова Скупштине ОФК Јединство 1961. потврдило је потписнику ових редова да не знају ништа о одржавању скупштине. Увидом у Регистар удружења АПР-а може се утврдити да је председник Скупштине ГФК Слобода Зоран Теодосијевић, а заступник клуба (председник) Немања Нешић.
Међутим, у јавности, као председник ГФК Слободе, фигурира Милован Ђорић. Тако се Ђорић представља у медијима. Да манипулише јавношћу може се закључити из одредбе Статута која прописује да председник Управног одбора ГФК Слобода може бити лице са факултетом, а познато је да Ђорић има завршену занатску школу.
Дакле, од летос Ужице има две Слободе – неугаслу, али такмичарски заустављену ФК Слободу и ново градско чедо – ГФК Слободу у четвртом рангу. Разлика у имену је само у префиксу „градски“ летос формираног клуба, чиме је требало да се створи привид да ништа круцијално није урађено.
Када је у јуну ове године ГФК Слобода постала члан фудбалске организације, захваљујући добрим везама са вишим фудбалским институцијама, челници клуба успели су да сениорски тим укључе у такмичење Западно-моравске зоне. Немања Нешић обећао је да ће клуб експресно изборити улазак у виши ранг – Српску лигу, што је лако оствариво зна ли се да је овосезонски буџет клуба, опет по Нешићевим речима, 10-12 милиона динара! Толиким средствима за сезону располаже ретко који српсколигаш. Поређења ради, то је скоро два пута више него што годишње добија КК Слобода, члан Прве кошаркашке лиге Србије!

КИТЕ СЕ ТУЂИМ ПЕРЈЕМ
Знамења ФК Слободе остале су да подсећају на клуб који се више не такмичи. Али челници нове Слободе (ГФК) присвоји су симболе клуба основаног 1925. године. По Статуту ГФК Слобода има амблем правоугаоног облика, али на њиховом сајту, фејсбуку и инстаграму и даље користе симбол клуба којег више не признају. То не пролази код било ког иоле упућенијег у фудбалска дешавања у Ужицу. Тако је пред првенствени меч Слободе и Будућности, председник ариљског зонаша поручио да се спремају за меч са недавно основаним фудбалским клубом из Ужица.
А ево како су у сличној ситуацији поступили у Пожаревцу. И тамошњи Млади радник је био „затрпан“ дуговима, локална самоуправа се одрекла дављеника и формирала нови клуб (Млади радник 1926). У просторије бившег Младог радника ушли су представници архива, покупили документацију, дипломе и пехаре и одложили их у депо као део спортске историје града. У просторијама Младог радника 1926 ништа не подсећа на некадашњи клуб.

Неколико речи о спортском резултату Слободе у јесењој сезони. Сениори су, према очекивању, у „лиги без брига“, како многи зову Западно-моравску зону, први на табели. У клубу играју углавном фудбалери из Ужица, али има појачања са стране којима мора да се обезбеди стан и храна. Апанажа фудбалерима и стручном штабу је, кажу упућени, далеко изнад ранга такмичења. Млађе селекције Слободе имале су катастрофалну сезону. Иако су се Нешић и Ђорић заклињали да ће све учинити да задрже „нашу“ децу и на њима базирају будућност, веома брзо су наставили где су претходници стали. Летос су продали три најбоља кадета (Опарница, Шопаловић, Јаковљевић), промењено је неколико тренера, а резултати не обећавају ништа добро. Све три селекције су у лигама ФС региона западна Србија – омладинци су при зачељу табеле, а кадети и пионири у средини својих лига. Сви далеко и од помисли да би могли да се укључе у борбу за врх табеле. Подсећања ради, претходних двадесетак година, и у време највеће кризе ФК Слобода, бар једна селекција завршавала је сезону као првопласирана и учествовала у квалификацијама за Квалитетну лигу Србије, а повремено и успевала да уђе у највиши ранг. Резултати које сада постижу млађе селекције не обећавају ништа добро креаторима пројекта – ослањања на сопствене снаге.
На крају, треба да се зна. Стара Слобода, испред чијег имена стоји ФК, још постоји. У Регистру АПР-а води се као активно удружење, са Милованом Ђорићем као председником. Нова Слобода, која није институција али је градски клуб, уљуљкана у слабу лигу и добро финансијски поткована, требало би да за неколико година, по обећању тандема Нешић-Ђорић, стигне у елиту и буде један од лидера српског фудбала. Живи били, па видели.

З.Жеравчић (Ужичка недеља 1026)

 

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.