Mihailo Selaković
NE KUBURIMO SA POSLOM
– Izvozimo i preko 90% proizvodnje na tržišta širom sveta, uključujući tržište Evropske Unije, Amerike i Indije. Poslujemo sa mnogim zemljama –
Nagradu “Preduzetnik 2014. godine”, žiri “Užičanin godine” dodelio je Mihailu Selakoviću i njegovoj firmi koja uspeva na tržištu već 25 godina. Firma MTK Metal-komerc iz Užice posluje od januara 1990. godine, kada je otvorena kao zanatska radnja za proizvodnju zakovica i eksera.
“U tom obliku, radnja je trajala do 1996. godine. Tada smo prešli u firmu DOO i od tada imamo konstantan rast. Svake godine smo širili proizvodnju i držali se programa koji sam dobro poznavao. Onda je došlo krizno vreme, vreme rata, kada su radnici pozvani u vojne službe. Tada je firma bila oslonjena na starije zaposlene koji nisu bili vojno angažovani, pa smo na taj način pregurali i te godine. Onda prelazimo u jači razvoj, i 2006. godine kupujemo opremu Tvrdog metala iz Prvog partizana, uzimamo u zakup prostorije ‘Game’ i tu smo bili do 2012. godine. U decembru 2012. godine kupujemo na Beloj zemlji štampariju iz stečaja koja je bila uništena. Ovde nije moglo da se uđe koliko je to bilo propalo, zbog čega smo odmah počeli sa renoviranjem”, kaže na početku našeg razgovora gospodin Selaković.
Tokom nekoliko meseci u štampariji je svakodnevno radilo između 30 i 40 radnika, i to u tri smene.
“Renoviranje smo završili početkom 2013. godine, a u aprilu te godine se i zvanično useljavamo u ove prostorije, nakon čega smo nastavili sa radovima na terenu oko fabrike, na sređivanju terena i puteva. Fabrika je sada u potpunosti sređena, a uveli smo i sistem kvaliteta ISO 9001”, ističe Selaković.
Pogon fabrike MTK
U Metal-komercu trenutno rade 53 zaposlena, a najveći deo proizvodnje se izvozi.
“Izvozimo i preko 90% proizvodnje na tržišta širom sveta, uključujući tržište Evropske Unije, Amerike i Indije. Poslujemo sa mnogim zemljama”, kaže Mihailo Selaković.
Iako uspešno posluje već duži niz godina, gospodin Selaković kaže da od države nije dobijao nikakvu pomoć.
“Ja otkako radim, niko proizvođače nije cenio, niti pomagao. Uvek su na višoj ceni bili trgovci i trgovine nego proizvođači, a to nam se obilo o glavu i pitanje je koliko će to još da traje. Nemaju proizvođači pomoć ove države, osim onih inostranih. Pojavi se neki inostrani proizvođač spreman da investira u našu zemlju. On zaposli 20, 50 ili 100 ljudi i od države dobije novčana sredstva za njih. Mi ne dobijamo ništa, i to je problem. Dakle, ova država nema iste aršine za domaće privrednike i onoga koji dođe sa strane, kao da je novac koji dobiju od tih stranaca kvaliteniji od našeg koji ide u budžet”, naglašava gospodin Selaković, koji ne veruje da će se u budućnosti bilo šta promeniti.
Da bi opstali na tržištu, ova firma se uvek trudi da ponudi nešto novo i da ne prepisuje od drugih.
“Mi imamo dosta konkurencije u našem poslu, ne na ovim prostorima, već u drugim zemljama. Da budem iskren, ne volim poslove gde se prepisuje od nekoga kako neko radi, jer sam celog života težio da nešto osmislimo, da to bude prepoznatljivo naše i to još uvek radimo. Borimo se kvalitetom, rokovima i cenama. To je ključ cele priče”, kaže gospodin Selaković i dodaje:
“Mi smo bili jedina firma iz Srbije koja je izlagala na sajmu u Štutgartu. Bila je jedna Hrvatska firma i dve iz Slovenije, i to je sve sa prostora Balkana. Tu smo komunicirali sa celim svetom, od Japanaca do Kanađana, koji su videli našu ponudu, koja je posebna”, ističe Mihailo Selaković.
Iako redovno učestvuju na sajmovima, prestali su da gostuju na Beogradskom.
“Nema na tom sajmu više privrednika, to je postala neka vrsta vašara. Izlažemo u inostranstvu, bili smo i u Moskvi, a ove godine ćemo možda gostovati na sajmu u Japanu ili Indiji. Videćemo da li za tim ima potrebe, jer mi ne kuburimo sa poslom”, kaže direktor Metal-komerca.
Svi koji započinju posao, nadaju se da če uspeti. Firma Metal-komerc ima formulu za uspeh, a prema tvrdnjama gospodina Selakovića, posvećenost je na prvom mestu.
“Radno vreme 24 sata, i to cele porodice, jer svi radimo ovde, uključujući moju suprugu i sve troje moje dece. U firmi ključna mesta zauzimaju ljudi iz porodice i svi radimo, imamo isti cilj i svako od nas ovo zanimanje shvata kao jedino i profesionalno”, kaže Mihailo Selaković.
Kako je rasla firma, tako se povećavao i broj zaposlenih. Problem nezaposlenosti u našoj zemlji, prema tvrdnjama gospodina Selakovića, leži u školstvu:
“Naše školstvo fabrikuje decu koja izlaze nepismena iz škole. Može naša prosveta i školstvo da se busa i da štrajkuju, oni prvo moraju da očiste neke stvari u svojoj kući. Nama dolaze servirani kadrovi, servirana zanimanja koja nikome ne trebaju. Školuju se deca koja uče koja nisu potrebna ni našem tržištu, ni bilo kojem. Neke stvari moraju da se promene”, kaže Selaković i dodaje da Metal-komerc sarađuje sa školama po tom pitanju, ali nedovoljno:
“Sarađujemo sa Tehničkom školom i mislim da osim nas i Namenske, niko drugi i ne može da primi decu na praksu. Saradnje ima, ali to je daleko od one prave. Škole moraju da zakucaju na vrata firmi, kako bi roditeljima rekli da su nešto uradili za decu”, ističe Selaković.
Govoreći o planovima firme Metal-komerc, direktor preduzeća kaže da će se raditi na tome da se proizvodnja još više poboljša:
“Mi planiramo u narednom periodu osavramenjivanje opreme, iako i sada imamo dobru opremu. U ovoj godini ćemo primiti još jednog diplomiranog mašinskog inženjera, a trebaće nam još izvršilaca na CNC opremi”, ističe Selaković, koji često obilazi radnike u pogonu.
“Imam običaj da popričam sa radnicima i da vidim koji su njihovi problemi. Jedina stvar koju branim svima je pušenje, koje je ovde zabranjeno, i često umem da kažem da cigarete ne treba da konzumiraju”, naglašava gospodin Selaković, koji kaže da mu nagrada koju mu je dodelio žiri “Užičanin godine” prija.
“Ja sam poprilično zreo čovek i kada pređete 60 godina, nemate neki veliki motiv. Već ste stekli naviku za radom, i ja uvek kažem da čovek ne može da ne radi. Čim prestane da radi, ulazi u problem. Svaka nagrada, pa i ova, godi čoveku posebno u ako je dobije u sredini u kojoj je godinama radio i sticao”, zaključuje Selaković.
N. Kutlešić
