početak GRADSKA Митар Марић победник пршутијаде

Митар Марић победник пршутијаде

od Užička Nedelja
221 pregleda

20. ПРШУТИЈАДА
У порти цркве у златиборском селу Мачкат почела је јубиларна, двадесета по реду, Пршутијада и трајаће од 14. до 16. фебруара. Под великом шатром на тезгама нашло се суво место 21 произвођача.
За најбољег произвођача говеђе пршуте на овогодишњој Пршутијади проглашен је Митар Марић. У његовој породици производња пршуте је традиција.
– Почео је прадеда, наставио деда, па мој отац и сада ја, а надам се да ће и моје ћеркице наставити овај посао. За квалитетну пршуту је најбитније квалитетно месо, чист ваздух и добро буково дрво. Отац Радован је главни, доста помаже мајка Драгиња, а поред мене, ту је и моја супруга Вишња. За моју победу можда су пресудиле нијансе, јер овде сви произвођачи праве квалитетне производе – рекао је Митар Марић, који је прошле године освојио златну медаљу за свињску пршуту и овчију стељу.
За најбољег произвођача свињске пршуте проглашен је Радомир Шопаловић. За његовом тезгом нашле су се три генерације – деда Милојко, син Радомир и унук Никола.
– За производњу добре свињске пршуте потребне су добре свиње, да се месо добро усоли и расоли и лагана ватра на буковом дрвету. Понајвише сам научио од свог деде. Иначе, ми све производимо сами, од хране за стоку, стоку, имамо своју кланицу, производимо и продајемо. Сада тренутно имамо 10 бикова у тову, а ове године планирамо да проширимо производњу. Сви радимо у породици – деда, баба, отац, мајка, сестра, супруга и ја. Деда, када се осамосталио, прво је направио кућу, па онда сушару и радило се за сопствене потребе. Онда је почео да продаје пршуту у Прибоју, а затим је био међу првим трговцима пршуте када се отворила пијаца на Златибору – каже 24. годишњи Никола и додао да ова награда значи бољу продају, рекламу, да се чује за овај крај, за њихову пршуту, сланину…


Његов деда Милојко Шопаловић каже да већ пола века самостално производи пршуту, а томе су му су прикључили син и унуци.
– Некада сам пршуту производио од Митровдана до Ђурђевдана, јер тада није било замрзивача. Kада залади, тада се ради. У том процесу све је битно, и да се добро усоли, да се изапере, да се суши на добром сувом буковом дрвету. И данас се држимо тог рецепта. Све се исто ради, само што се сада много више ради. Ја сам највише научио од оца Рада. Био је јако строг и ако нешто не погодим како треба, онда тешко мени. Имао је доста деце и ми смо морали да чувамо козе и овце, да се бринемо о јунадима. Сви смо све заједно радили. Највише сам продавао у Пријепољу, Прибоју, Бродареву, Новом Саду, Ваљеву… Натоварим на леђа пршуту и у воз – каже деда Милојко.
Међу малобројним дамама, као произвођач била је Ружица Стојановић. Од својих 30 година старости, већ 20 година се бави производњом сувог меса.
– То је наша породична производња, учествују и деда Воја и баба, отац Илија и стриц Бранко. Мој посао је да продајем на пијаци и маркетинг. Kада завршим на пијаци радим и кући око производње, а раније сам ишла са оцем и дедом у набавку стоке. Свих 365 дана од јутра до мрака радимо и на располагањима смо нашим муштеријама. Месечно прерадимо два до три говечета и око 15 свиња. То је мања производња, али ми пре свега акценат стављамо на квалитет. Да би се направила квалитетна пршута, потребно је око месец и по, до два месеца. Најбоље је говече старости од 4 до 5 година, а све се ради на стари начин, како је то радио деда некада – рекла је Ружица.
Међу произвођачима је и Александар Радојичић, који каже да у производњи пршуте учествује од како зна за себе, а то је скоро 40 година
– То је традиција у напој породици. Прво је радио деда Велимир, наставио отац Живорад, сада ја, а надам се да ће наставити моји синови Вељко и Страхиња. Имам још две девојчице. Наше газдинство има своје овце за производњу стеље. Иначе, да би говеђа пршута била квалитетна, потребно је чврсто и зрело месо бикова – рекао је Александар.
Председник општине Чајетина Милан Стаматовић захвалио се произвођачима који проносе славу и чувају традицију производње сувог меса.
– Надам се да ћемо ускоро дочекати тај дан да заштитимо гоеграфско подручје и брендирамо производ. Једино удружени и организовани можемо постићи велики успех. Ово је велико богатство и требало би више пажње да се обрати на вас произвођаче – рекао је Стаматовић.


Цене на овогодишњем сајму сувог меса нису ништа мање него на пијацама. Говеђа пршута је од 1.800 до 2.400 динара, свињска пршута од 1.000 до 1.400, сланина 800 – 1.000 динара, кобасица и кулен 900 динара, чварци 1.000 динара, овчија 1.300-1.500, овчија пршута 2.000 динара и свињска ребра 750 динара.
У културно-уметничком програму наступили су трубачи и KУД из Kриве реке са Kосова.
Kао и сваке године, и ове године стручни жири из Југоинспекта изабрао је најбољу кобасицу, сланину, овчију стељу, свињску и говеђу пршуту. Сви оцењени производи били су без деклерација и ознака, само под редним бројем. Оцењивана су репрезентативна својства квалитета, спољни изглед, изглед пресека, конзистенција, мирис, укус и боја.
Међу 15 оцењених произвођа говеђе пршуте за најбољег произвођача је проглашен Митар Марић, друго место је заузео Илија Стојановић и треће место Милија Брковић.
Оцењивало се и 15 узорака свињске пршуте. Прво место и златну медаљу понео је Радомир Шопаловић, друго место Александар Радојичић, а треће место припало је Бранку Шопаловићу.
За најбољу овчију стељу пристигло је 20 узорака. Најбоља је произвођача Душана Стојановића, друго место је припало Драгану Стојановићу и треће Владимиру Анџићу.
Од 14 узорака сланине најбоља је сланина Радомира Шопаловића, а исто толико је било узорака и за најбољу кобасицу. Најбољи произвођач је Ружица Стојановић.
Посебна захвалница је уручена Обраду Шопаловићу заслужном за покретање пршутијаде пре 20 година.

З.Г.

 

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.