УЖИЧАНИН БРАНИМИР ЈОВАНЧИЋЕВИЋ ПРИСКОЧИО У ПОМОЋ
У петак, 23. септембра, одржан је састанак, на коме је тема била решавање актуелних проблема из области животне средине у Ужицу, са акцентом на загађење ваздуха у Ужицу у зимским месецима. О овој теми говорили су др Владимир Бешкоски са Хемијског факултета у Београду и координатор пројекта са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу, професор Бранимир Јованчићевић, професор на Хемијском универзитету и шеф катедре за примењену хемију и Такеши Накано са истраживачког института за заштиту животне средине Универзитета у Осаки, као и представници Завода за јавно здравље Ужице, ЈП „Стан“ и представници грaдске власти.
– Решавање квалитета ваздуха у Ужица подразумева одређену слојевитост и сложеност у самом решавању тог проблема. Нама је задатак да заједно са овим еминентним стручњацима на најефикаснији начин, сходно уложеним средствима и времену, тај проблем решавамо по сегментима. Кренуће се од анализе и утврдити који су то кључни фактори загађења. Још увек нагађамо да ли су то еколошки неприхватљива горива, да ли су то екстремни фактори, попут рељефа, антициклони или други елементи.
Управо желимо да видимо који су то примарни узроци загађења ваздуха, иако неке тенденције и анализе које ради Завод за јавно здравље Ужице указује да имамо смањење појаве чађи у ваздуху, што би требало да нас радује, али то је последица горива који се користи у аутомобилима. Дакле, прво морамо да индетификујемо шта је то што највише загађује ваздух, па у складу са тим да дефинишемо мере и приортитете које ћемо радити у наредном периоду – рекао је Немања Нешић, заменик градоначелника.
Миладин Пећинар, из одељења за заштиту животне средине у градској управи, подсетио је да је пре око 20 година било чак и блокаде саобраћаја како би се смањило загађење.
– Сада се аерозагађање прати на други начин и град Ужице се класификује као изузетно загађена средина. Већ две године предузимамо неке краткорочне мере, које и закон налаже, и оне доносе неке резултате који нису мерљиви, али су видљиви. Током новембра, децембра и јануара највећи број дана је са загађењем знатно већим од дозвољеног, а доводи се и у везу са температурним разликама Златибора, Ужица и Пожеге. Једна од мера које предузимамо у последње две године је енергетска ефикасност, а треба радити и по питању смањења саобраћаја или смањењу неких енергената, конкретно коришћења угља у градској зони – рекао је Пећинар.
Доцент др Владимир Бешкоски са Хемијског факултета у Београду и координатор пројекта за анализу и смањење дуготрајних загађујућих органских супстанци у Србији, рекао је да је овај пројекат финансиран од стране Јапанске агенције за међународну сарадњу, а реализује се у сарадњи са јапанским универзитетом у Осаки.
– Шеф пројекта је Такеши Накано са Универзитета у Јапану. Нека основна идеја је да пробамо да помогнемо Србији, колико можемо, у оквиру смањења штетних супстанци и тренутно је у фокусу град Панчево. Професор Такеши нам је отворио врата у Јапану, тако да сада сарађујемо и консултујемо се са њиховим бројним истраживачима. Управо смо у Ужицу да препознамо проблеме аерозагађења, да утврдимо које су анализе које треба урадити, да би се у извесном року смањила аерозагађеност – рекао је др Бешкоски.
Бранимир Јованчићевић, професор на Хемијском универзитету и шеф катедре за примењену хемију, а 6 година био декан тог факултета, иначе рођени Ужичанин, рекао је да је Ужице постало један од репрезената за проблеме комулног отпада, квалитета вода, проблема са непречишћавањем отпадних вода и аерозагађења у зимском периоду. Он је такође поновио да би требало да се дефинише шта је главни узрочник загађења, посебно у зимским месецима.
– Иако параметри показују да је ниво загађења ваздуха у опадању, аерозагађење представља проблем, гледано са социолошког аспекта. Сведоци смо миграције становништва као последица тог загађења. Људи се из Ужица селе у околна места или даље по Србији или у иностранство. То је нешто што би морало да се заустави, јер је Ужице гранични град. Такође, морају се наставити неке друге акције, попут формирања универзитета у граду и надам се да ћемо ту идеју обновити. Када бисмо успели да побољшамо квалитет ваздуха и основали универзитет у Ужицу, направили бисмо два огромна корака, да остваримо да Ужице буде какво је било некада – рекао је професор Јованчићевић и додао да следе фазе разговора и дискусије наредних месеци, на основу којих треба да се дефинише пројекат, који би требало да буде потмогнут од стране Јапанске агенције.
Такеши Накано, са истраживачког интитута за заштиту животне средине Универзитета у Осаки, рекао је да од 2008. године Јапанска агенција за међународну сарадњу у Србији сарађује са Хемијским факултетом и да ће пројекат бити завршен 2017. године. Он је изразио наду да ће и даље наставити та сарадња у Србији, који ће се бавити заштитом животне средине у Србији.
– Почетком шездесетих година у Јапану смо имали велико аерозагађење и надам се да ћемо вам успешно пренети наше знање и искуство на који смо начин то решили. У Јапану смо 1974. године започели истраживања и сада у Ужицу имате исте честице загађења које смо ми имали. У Јапану су биле велике емисије штетних гасова из спалионица и донета је регулатива о емисији штетних гасова. То је била полазна основа. Онда су забранили рад малих штетних спалионица и наравили једну велику, која је имала редуковану емисију штетних гасова. Непосредно, пре емисије тих гасова, те честице се филтрирају системом мокро-суво – рекао је јапански стручњак.
Закључци са овог састанка још нису донети и речено је када буду донети јавност ће бити обавештена.
З. Г.
