UŽIČANIN BRANIMIR JOVANČIĆEVIĆ PRISKOČIO U POMOĆ
U petak, 23. septembra, održan je sastanak, na kome je tema bila rešavanje aktuelnih problema iz oblasti životne sredine u Užicu, sa akcentom na zagađenje vazduha u Užicu u zimskim mesecima. O ovoj temi govorili su dr Vladimir Beškoski sa Hemijskog fakulteta u Beogradu i koordinator projekta sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, profesor Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom univerzitetu i šef katedre za primenjenu hemiju i Takeši Nakano sa istraživačkog instituta za zaštitu životne sredine Univerziteta u Osaki, kao i predstavnici Zavoda za javno zdravlje Užice, JP „Stan“ i predstavnici gradske vlasti.
– Rešavanje kvaliteta vazduha u Užica podrazumeva određenu slojevitost i složenost u samom rešavanju tog problema. Nama je zadatak da zajedno sa ovim eminentnim stručnjacima na najefikasniji način, shodno uloženim sredstvima i vremenu, taj problem rešavamo po segmentima. Krenuće se od analize i utvrditi koji su to ključni faktori zagađenja. Još uvek nagađamo da li su to ekološki neprihvatljiva goriva, da li su to ekstremni faktori, poput reljefa, anticikloni ili drugi elementi.
Upravo želimo da vidimo koji su to primarni uzroci zagađenja vazduha, iako neke tendencije i analize koje radi Zavod za javno zdravlje Užice ukazuje da imamo smanjenje pojave čađi u vazduhu, što bi trebalo da nas raduje, ali to je posledica goriva koji se koristi u automobilima. Dakle, prvo moramo da indetifikujemo šta je to što najviše zagađuje vazduh, pa u skladu sa tim da definišemo mere i priortitete koje ćemo raditi u narednom periodu – rekao je Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika.
Miladin Pećinar, iz odeljenja za zaštitu životne sredine u gradskoj upravi, podsetio je da je pre oko 20 godina bilo čak i blokade saobraćaja kako bi se smanjilo zagađenje.
– Sada se aerozagađanje prati na drugi način i grad Užice se klasifikuje kao izuzetno zagađena sredina. Već dve godine preduzimamo neke kratkoročne mere, koje i zakon nalaže, i one donose neke rezultate koji nisu merljivi, ali su vidljivi. Tokom novembra, decembra i januara najveći broj dana je sa zagađenjem znatno većim od dozvoljenog, a dovodi se i u vezu sa temperaturnim razlikama Zlatibora, Užica i Požege. Jedna od mera koje preduzimamo u poslednje dve godine je energetska efikasnost, a treba raditi i po pitanju smanjenja saobraćaja ili smanjenju nekih energenata, konkretno korišćenja uglja u gradskoj zoni – rekao je Pećinar.
Docent dr Vladimir Beškoski sa Hemijskog fakulteta u Beogradu i koordinator projekta za analizu i smanjenje dugotrajnih zagađujućih organskih supstanci u Srbiji, rekao je da je ovaj projekat finansiran od strane Japanske agencije za međunarodnu saradnju, a realizuje se u saradnji sa japanskim univerzitetom u Osaki.
– Šef projekta je Takeši Nakano sa Univerziteta u Japanu. Neka osnovna ideja je da probamo da pomognemo Srbiji, koliko možemo, u okviru smanjenja štetnih supstanci i trenutno je u fokusu grad Pančevo. Profesor Takeši nam je otvorio vrata u Japanu, tako da sada sarađujemo i konsultujemo se sa njihovim brojnim istraživačima. Upravo smo u Užicu da prepoznamo probleme aerozagađenja, da utvrdimo koje su analize koje treba uraditi, da bi se u izvesnom roku smanjila aerozagađenost – rekao je dr Beškoski.
Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom univerzitetu i šef katedre za primenjenu hemiju, a 6 godina bio dekan tog fakulteta, inače rođeni Užičanin, rekao je da je Užice postalo jedan od reprezenata za probleme komulnog otpada, kvaliteta voda, problema sa neprečišćavanjem otpadnih voda i aerozagađenja u zimskom periodu. On je takođe ponovio da bi trebalo da se definiše šta je glavni uzročnik zagađenja, posebno u zimskim mesecima.
– Iako parametri pokazuju da je nivo zagađenja vazduha u opadanju, aerozagađenje predstavlja problem, gledano sa sociološkog aspekta. Svedoci smo migracije stanovništva kao posledica tog zagađenja. Ljudi se iz Užica sele u okolna mesta ili dalje po Srbiji ili u inostranstvo. To je nešto što bi moralo da se zaustavi, jer je Užice granični grad. Takođe, moraju se nastaviti neke druge akcije, poput formiranja univerziteta u gradu i nadam se da ćemo tu ideju obnoviti. Kada bismo uspeli da poboljšamo kvalitet vazduha i osnovali univerzitet u Užicu, napravili bismo dva ogromna koraka, da ostvarimo da Užice bude kakvo je bilo nekada – rekao je profesor Jovančićević i dodao da slede faze razgovora i diskusije narednih meseci, na osnovu kojih treba da se definiše projekat, koji bi trebalo da bude potmognut od strane Japanske agencije.
Takeši Nakano, sa istraživačkog intituta za zaštitu životne sredine Univerziteta u Osaki, rekao je da od 2008. godine Japanska agencija za međunarodnu saradnju u Srbiji sarađuje sa Hemijskim fakultetom i da će projekat biti završen 2017. godine. On je izrazio nadu da će i dalje nastaviti ta saradnja u Srbiji, koji će se baviti zaštitom životne sredine u Srbiji.
– Početkom šezdesetih godina u Japanu smo imali veliko aerozagađenje i nadam se da ćemo vam uspešno preneti naše znanje i iskustvo na koji smo način to rešili. U Japanu smo 1974. godine započeli istraživanja i sada u Užicu imate iste čestice zagađenja koje smo mi imali. U Japanu su bile velike emisije štetnih gasova iz spalionica i doneta je regulativa o emisiji štetnih gasova. To je bila polazna osnova. Onda su zabranili rad malih štetnih spalionica i naravili jednu veliku, koja je imala redukovanu emisiju štetnih gasova. Neposredno, pre emisije tih gasova, te čestice se filtriraju sistemom mokro-suvo – rekao je japanski stručnjak.
Zaključci sa ovog sastanka još nisu doneti i rečeno je kada budu doneti javnost će biti obaveštena.
Z. G.
