Milan Stamatović- predsednik Opštine Čajetina
Proteklih dana predsednik opštine Čajetina dao je više nego interesantnu izjavu vezanu za migrante na našem području i tom prilikom rekao da ih neće primiti na teritoriji opštine Čajetina. Kakve su instrukcije iz Vlade Srbije stigle u Čajetinu i otkud taj otpor, za Užičku nedelju, pored ostalih tema, pojašnjava predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.
– Instrukcije smo dobili iz Komesarijata za izbeglice gde oni traže od nas da se formira Savet za prihvat migranata. Na čelu tog saveta treba da budu predsednik opštine, načelnik policijske stanice, direktor Centra za socijalni rad i članovi Opštinskog veća zaduženi za socijalna pitanja. Tu stoji da je potrebno da ih povremeno izveštavamo koliko ima migranata na teritoriji opštine i koliko je došlo, pa u nekoj drugoj fazi da popišemo objekte za prihvat migranata i gde može da im se pruži pomoć. Znači da se opština organizuje i pripremi.
UN: Šta je vama tu zasmetalo?
– Razlog zašto oni nama šalju taj dopis je taj što se koridor od Preševa preme Subotici, zatvaranjem granice prema Mađarskoj, izmešta po unutrašnjosti Srbije, a to je loše.
UN: Da li njih uopšte ima na ovoj teritoriji?
– Ima. Počeli su da se pojavljuju. Pre nekoliko dana je bila jedna grupa od njih desetak koji su se pojavili na Zlatiboru, na području Mačkata, gde su viđeni sa našim ljudima, koji ih vode za novac i koji su sa one strane zakona, po unutrašnjosti Srbije, da im obezbede lokacije i smeštaj.
UN: Jesu li oni boravili tu ili su bili samo u prolazu?
– Jedan dan su bili na Mačkatu u restoranima na ručku, a vodili su ih vaši Užičani.
UN: Znači, vaša procena je da će se koridor promeniti i da će oni krenuti masovno ovom trasom?
– Ne sumnjam, nego sam siguran da je dosadašnji koridor zasićen i oni će sigurno krenuti preme Republici Srpskoj, a država ništa ne čini da se ovo područje zaštiti. Ovo je jedna dobro smišljena akcija u režiji Srpske napredne stranke.
UN: Zašto to kažete?
– Mi trebe da se ponašamo kao i zemlje Evropske unije. Ako težimo da idemo u Evropsku uniju i ako je to naša jedina šansa, onda mi treba da radimo isto što i Evropska unija. Oni postavljaju granice i štite svoju teritoriju. A mi smo se, od jednog genocidnog naroda, odjednom pretvorili u najveće humaniste na svetu. Odjednom se promenila i politika velikih sila, koji su nas nazivali varvarima i teroristima. Oni neće da prime migrante, postavljaju granice i ograđuju svoju teritoriju, a Srbija ih prima, iako je osiromašena ratovima, sankcijama, ekonomskom krizom i ima sopstvene izbeglice iz Hrvatske, Bosne i Kosova. Postajemo najahumanija zemlja u Evropi i, kao vrlo siromašna zemlja, primamo veliki broj izbeglica, bez ikakve evidencije. Jasno se vidi da među njima ima mali broj porodičnih ljudi, starih, bolesnih i nemoćnih. Ja sam uvek za to da se takvim ljudima pomogne u nevolji, ali ovo je sve mlada populacija, to su ljudi do maksimalno četrdeset godina starosti. Mislim da vodimo potpuno pogrešnu politiku i ne znam ko je dao ovlašćenje premijeru da on donese odluku da se prihvataju migranti. Nama je trebalo neko da kaže koliko mi njih treba da primimo, da ne bi rekli da smo ksenofobični i na da nismo humani. Dakle, ako idemo u Evropsku uniju, trebalo je pitati EU kolike su naše kvote, koliki broj mi njih treba da primimo, ko su ti ljudi i ispred čijih bombi oni beže. Srbija ničim nije doprinela da se ovi ljudi nađu na ovim prostorima.
UN: Šta ćete učiniti ukoliko se narednih meseci broj migranata na ovom području bude povećavao?
– Mi im ne možemo obezbediti niti sredstva, niti objekte. Radimo ovde jednu zgradu da smestimo preostale izbeglice iz Hrvatske i to je negde oko deset porodica. Mi na svojoj teritoriji imamo bolesnih i starih ljudi, imamo lica sa posebnim potrebama i siromašnih porodica, koje ne mogu da školuju svoju decu i mi tu moramo da pomognemo. Nismo dobili bilo kakav novac za smeštaj migranata. Naše pitanje je ko je dobio novac, kako se taj novac raspoređuje i u koje svrhe. Mi novac nismo dobili, dobili smo samo preporuku, a poslednjih nekoliko godina smo tretirani mnogo ružnije, nego ove izbeglice. Naša vlada pokazuje veću humanost prema migrantima, koji su možda potencijalni teroristi, nego prema pripadnicima drugih političkih partija. Mi smo imali elemenatarne nepogode, poplave, klizišta, snežne padavine i grad, a Vlada Srbije i ministarstava nisu prebacili ni jedan dinar, da svom narodu pomognu u teškim trenucima.
UN: Kada smo kod tog prebacivanja novca opštinama, premijer je nedavno kritikovao gradonačelnike i predsednike opština po Srbiji da se ponašaju nedisciplinovano i da, maltene, ugrožavaju fiskalnu stabilnost zemlje. Šta vi kažete?
– Premijer apsolutno nema uvid i daje paušalne izjave. On, pre svega, treba da proveri svoje predsednike opština koji se bahate i razmeću po Srbiji. A za nas kao opozicione partije, konkretno u opštini Čajetina, samo zato što je druga politička opcija, iznose neistine da smo najzaduženije opštine u Srbiji, što je notorna laž. Svako ko se bavi finansijama može da dođe kod nas i da to iskontroliše, kao što smo bili predmet kontrole po prijavi SNS-a. Njihove inspekcije su utvrdile činjenično stanje, a to je da je stanje našeg budžeta takvo da smo u suficitu 21 milion dinara i da se 80% našeg budžeta potroši u investicije. To nema ni jedna opština u Srbiji. Nama kredit koji je legao ne računaju kao prihod, a sve je to otišlo za investicije.
UN: Šta je u pitanju?
– U pitanju je jedna politička diskriminacija. Mi živimo u jednom totalitarnom režimu. Ako nisi član SNS-a, automatski si najveći neprijatelj ove države. Ovako nikada nije bilo i premijer treba takvim stvarima da se pozabavi. On treba da pokaže da je demokrata, a ne autokrata i diktator. Ja sam to osetio na svojoj koži i opština Čajetina je to osetila na svojoj koži. Od kada smo otkrili najveću pljačku, mi smo predmet prijava njihovih advokata i ministarke Zorane Mihajlović. I oni koji poklanjaju Beograd na vodi, treba da polože račune, a ne da napadaju jednu od najuspešnijih opština u Srbiji, a po svim parametrima, i razvojno, i finansijski, i infrastrukturno, opština Čajetina je najuspešnija lokalna samouprava u Srbiji. To nekome smeta, jer nismo sa njima u koaliciji.
UN: Kako ti napadi SNS-a utiču na političku stabilnost u opštini Čajetina?
– Srpska napredna stranka radi sve nama u prilog. Zahvaljujući svojim postupcima i svim što su uradili u opštini Čajetina, nemaju više ni jednog odbornika u opštini. Svi su ih napustili. Prešli su im, čak, i predsednici mesnih odbora u druge partije. SNS je potezima koji idu na štetu naroda, ali nama idu u prilog, su došli u takvu situaciju da su ih pametni, vispreni Zlatiborci prozreli, i znaju kakvu oni politiku vode i za šta se zalažu. Znaju da ih ovde predstavljaju kriminalci, zelenaši, dileri i da oni vode kampanju za Srpsku naprednu stranku. Ljudi sa one strane zakona su najekstremniji u opštini Čajetina i uglavnom su članovi Srpske napredne stranke. To mogu i da dokumentujem i dokažem. I na prethodnim parlamentarnim izborima takvi su im vodili kampanju. To su predstavnici SNS-a i neki ljudi, koji su se ubacili u službe, u policiju, u BIA. Oni sada sa vizit karticama od specijalnih savetnika premijera i ministara idu ovde i uzimaju procente. To su predstavnici SNS-a.
UN: Srpska narodna partija, kojoj vi pripadate, do sada je odolevala pritiscima. Šta mislite do kada ćete moći i šta će biti na nerednim lokalnim izborima?
– Naša ambicija i naša obaveza i dužnost je da se odužimo građanima koji su glasali za nas i da na naredim lokalnim izborima osvojimo apsolutnu vlast i ne dozvolimo kriminalcima da dođu i sve ono što smo dobro uradili uz pomoć turista, investitora i građana opštine Čajetina, sačuvamo. Moja poruka njima je da se mi ne plašimo tih njihovih batinaša, koji su išli u kampanju na prošlim izborima, već ćemo ih ovde spremno dočekati. Dobiće adekvatan odgovor, a neće nas ni zaplašiti, niti će moći da pokradu izbore. Prošli put na paralamentarnim izborima smo ih negde i pustili, nismo hteli da se mešamo, ali znamo kakva je strategija za krađu, zastrašivanje i kupovinu izbora. Ne mogu poštenim Zlatiborcima da manipulišu, kao u osiromašenim delovima Srbije. Ovde će naići na žestok i najjači otpor i ovde ćemo pokazati da je SNS samo jedan balon od sapunice, koji će se vrlo brzo izduvati.
UN: Hoće li male stranke biti oštećene ukoliko budu raspisani izbori na sva tri nivoa?
– Pa, naravno. Oni se pravdaju troškovima, a zna se da će ići na to, ako budu rasapisani i parlamentarni izbori, da će te biračke odbore postavljati na lokalnom nivou prema rezultatima parlamentarnih izbora, što je još jedna priprema za krađu. Naravno da nemaju veze lokalni i parlamentarni izbori, ali oni hoće sve to da spoje i da pritiscima sa republičkog nivoa, sa jakom kamapanjom i parama koje su pokrali, zaplaše i kupe birače i dobiju možda još godinu dana vlasti, koliko im je potrebno da popune taj prelazni period do 2017. godine, kada će sa parama koje su dobili, moći da prenesu zemlju u vlasništvo stranaca. Jer, 2017. godine stupa na snagu zakon koji su doneli, da stranci mogu da budu vlasnici zemlje, a 2016. godina im je potrebna da ti njihovi zelenaši, kamataši i dileri pokupuju zemlju i da je preprodaju 2017. godine. Zemlja se, naravno, kupuje za ove migrante koji sada ulaze u Srbiju. Eto, to je strategija SNS-a, koja je neviđena izdaja i narod protiv toga mora da podigne glas. Kontrolisanjem medija i neviđenim pritiscima, oni to pokušavaju da zataškaju, jer im treba samo još jedna godina na vlasti, a to je 2016.
UN: Paralelno sa izbornom kampanjom teče i reforma javnog sektora. Tiče li se ona opštine Čajetina?
– To je privid i zamagljivanje, da se navodno nešto radi na toj reformi, a suština se nikada nije dotakla. Suština je da se urade kriterijumi, ne prema broju stanovnika, već prema broju predmeta, prema specifičnostima lokalnih samouprava i da se urade platni razredi. Ne može službenik koji radi u Beogradu isti posao, da ima tri puta veću platu, nego službenik u Čajetini ili nekoj manjoj sredini, ali se sve radi da se udovolji zahtevima Beograda, jer tu je veliko nezadovoljstvo i svaka vlast se dodvorava njima. Svi političari na vlasti smatraju da ako ostanu mirni ti službenici u Beogradu, da će oni ostati na vlasti, a uvek su promene dolazile iz unutrašnjosti Srbije, što ni jedna vlast do sada nije shvatila. I najvažnije promene koje će se desiti, vrlo brzo će doći iz Srbije. Na nama je iz unutrašnjosti Srbije da izvršimo decentralizaciju vlasti do republičkog nivoa.
UN: Užičani se ovog leta pitaju šta se to sve gradi na Zlatiboru, naročito na ulazu u naselje, ko to gradi i o kakvim investicijama je reč?
– Gradi se novo naselje „Jelena Anžujska“, investitor je privatna kompanija iz Novog Sada, parcele koje su tamo prodate su privatnih vlasnika sa Zlatibora. Radi se sve u skladu sa planom i uz građevinske dozvole. Opština Čajetina ima odlične prihode od toga u budžetu, tako da je Zlatibor jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, a ako Vlada Srbije priča da nema investitora u Srbiji, evo jednog drugačijeg primera da na Zlatiboru ima investitora i da ima gradnje da se i dalje vrši promet. Na najvećem delu tih građevinskih parcela na kojima se gradi, su privatne parcele, na kojima su bile izgrađene vikendice od 50 do 100 kvadarata, čiji su vlasnici našli zajednički jezik sa investitorima koji imaju novac i grade luksuzne apartmane. To je na dugoročnom planu za opštinu Čajetina veliki napredak i obezbeđenje stabilnosti. Mi od toga novca radimo najveću investiciju, gondolu, i tu je sve ukomponovano tako da u nekom zajedničkom interesu, tu nakanadu koja se slije od uređenja građevinskog zemljišta, kroz uređenje infrastrukture, vratimo investitorima i građanima. Što se tiče gondole, upravo je završen tender za izvođenje radova i potpisujemo ugovor sa našom kompanijom Jedinstvo, a ovih dana ćemo ići ka Direkciji za imovinu Srbije, da se za to zemljište, koje je trebalo da prenese privatnicima ministarka Zorana Mihajlović, izvrši administrativni prenos na opštinu Čajetina, da se izdaju građevinske dozvole i da se krene sa gradnjom. Videćemo kakav je odnos ministarstva i države preme opštini. Ako su tako širokogrudi, pa su 2.213 hektara poklonili privatnicima bez naknade, kao što poklanjaju Beograd na vodi Arapima, videćemo kakav odnos imaju prema državi, i vrlo brzo ćemo obavestiti javnost, a lokalna samouprava je država u malom.
Inače, od momenta ulaska izvođača radova, godinu dana je rok da se gondola završi, tako da ćemo negde u ovo vreme iduće godine biti na otvaranju gondole. Ona će biti u funkciji panoramskog razglednja i prevoza skijaša do vrha Tornika.
LJ.K.
