Петковица у Ужицу
Никад више посетилаца, а продаја никад гора. То је у најкраћем закључак анкете коју је и ове године, традиционално, спровео наш лист, на Петковицу, чувени вашар робе широке потрошње у Ужицу.
На први поглед, рекло би се да ће продавци за тезгама ужичког вашара ове године добро пазарити, а Ужичани пуних руку отићи кућама, али изглед, и у случају вашара, чини се, вара.
Крцате улице посетилаца око Аутобуске станице у Ужицу, „али нико да се маши за новчаник“, објашњавају продавци.
Река људи се ове године слила на пијац, као и увек 27. октобра, на празник Свете Петке, али ни облачан дан, без кише, народ није спречио, „само да разгледа“. Ужичка недеља је, као и увек, из прве руке затражила утиске са вашара. Ево шта кажу трговци и произвођачи, који су рано јутрос пристигли са свих страна земље Србије, Јагодине, Крушевца, Шапца, Врања, Београда, Земуна, Чачка, Пожеге, али и околних села…
– Од шест сати јутрос сам овде, и ево прошло је дванаест, катастрофа. Продајем саксијско цвеће овде на овом вашару преко десет година, али никад горе није било. Чујем од народа да нема пара. Ни цене нису нешто високе, али ни то није мерило да би народ нешто купио – каже Раде из Мрчајеваца, кога смо првог анкетирали на самом уласку у вашар.
– Ми смо јутрос стигли из Пожеге. Слабо иде, народ нема пара. Овде смо већ неколико година, продајемо гардеробу- каже Биљана, тик до Чачанина, видно нерасположена што посао не иде.
Марина из Чачка, која такође продаје гардеробу, и она каже „слабо иде“.
– Видећемо да ли ће бити нешто поподне, али преподне је било лоше. Сваке године сам овде и мислим да је ова година најлошија.
– Долазимо из Јагодине. Иначе смо овде претходна три дана, где смо учествовали на сајму старих заната у Градском културном центру и данас смо наставили овде на вашару- каже Зорица, која је у Ужице дошла са породичним бизнисом. Наиме, она и њена породица баве се производњом и продајом лицидерског срца, свилене бомбоне, чибука, гумене бомбоне…
– Лошије је него прошле године, али, ево, надамо се биће касније боље- кажу Јагодинци.
– Ја сам овде сваке године, али ова година, у односу на претходне, је никаква – каже Бобан из Пожеге, који иначе производи и продаје кухињску галантерију.
Нијаз из Земуна, продавац обуће, каже, не би се много жалио, да не баксузира дан, али то говори без осмеха.
– Чекам да видим како ће бити до краја дана, можда крене поподне. Није као прошле године – каже Нијаз.
– Нисам овде први пут, долазим традиционално већ дуги низ година, али ова година је јако лоша – каже Небојша из Београда, који је у Ужице дошао са великим асортиманом славина.
– Није ништа боље него прошле године, ту је, негде, исто – каже Војкан из Пожеге продавац, искључиво мушке зимске обуће, док услужује муштерију. Биће боље, додаје.
– Иде помало, није ништа богзна – каже старина иза једне шарене тезге – још се ђеца нису пуштила ишколе – додаје. – Ја сам Томислав Лазовић из села Шљивовице и продајем бижутерију, играчке, пластику…видите ваљда… Иде некако, дијете, ало слабо, нема народ пара.
– Лоше иде, беспарица се осећа. Сви се жале, и ми и купци. Скупо је место. Ми плаћамо три хиљаде два метра вашем комуналном предузећу. Треба то зарадити. Наше цене су остале исте, а неке су и ниже, него прошле године, али не вреди, када народ нема пара ни за најјефтиније- каже Драгана из Шапца, која на ужичком вашару годинама уназад продаје чарапе.
– Слабо иде продаја, тотално слабо – каже Иван из Чачка.
– Горе је него прошле године, народ нема пара. Сиротиња. Не само овде, свуда по Србији је сиротиња. Плаћам место 5.000 динара и ко зна да ли ћу да покријем трошкове, јер сам спустио и цене- додаје.
– Иде слабо, начисто. Овде сам сто први пут. Цене су исте као пре пет година, и опет ништа. Једини ко је зарадио данас је ваш Биоктош. Три хиљаде је метар, и овде на крају пијаца, и на почетку, што је велика неправда. Ово је некада био добар вашар, а сад, ништа. Нула- каже Јован из Крушевца, продавац текстила.
– Ја, ево продајем половно, али не иде ни половно – каже Милан из Чачка, иначе дипломирани агроном, кога је живот отерао на бувљак.
– Продајем, ето, половне апарате за домаћинство….али, опала је куповна моћ народа пуно. Много је лошије него претходних година и чисто сумњам да ћу покрити данашње трошкове.
На крају, питали смо и продавца икона, купују ли Ужичани барем иконе.
– Слабо- каже Александар из Врања.
– Први пут сам овде и нисам баш одушевљен. Скупо је место, а народ нема пара. О заради и не размишљам, само да покријем трошкове.
Љ.К.
