OVID-19 u SAD – Dan trinaesti
Pregrmesmo i drugu nedelju izolacije, i dalje ne verujući da živimo sopstvenu noćnu moru, na koju se volšebno svakoga dana sve više privikavamo. Bombardovani vestima i brojkama, zastrašeni smrtima, lošim uslovima u bolnicama i teškim posledicama ekonomske krize, koje će potvrditi da će živi zavideti mrtvima, ulazimo u drugi vikend karantina, očekujući da sve ovo što pre prođe, realno ipak svesni da će do toga proteći još mnogo vode. Naročito one kojom intenzivno, skoro do bola, peremo ruke.
Amerika je izbila na neslavno prvo mesto po broju zaraženih u četvrtak, a petak je počeo sa 86.000 a završio se sa 103.942 zarazenih i 1.689 preminulih. Ni tim komparacijama ne možemo najiskrenije verovati, jer kako da verujemo Kini i njenim vladarima, koji su mesecima epidemiju skrivali od očiju javnosti i sveta, kome sada nude maske i drugi zaštitni material, dok se epidemija kod njih vrađa u drugom ciklusu. Zatvorili su granice, ponovo blamirajući druge za sve što im se dešava.
U petak je predsednik Tramp potpisao zakon o ekonomskoj pomoći od 2,2 triliona dolara, koji je američki Kongres u petak ujutro konačno usvojio. Rekordna svota novca za pomoć pojedincima, malim i velikim preduzećima, ali pre svega zdravstvenim ustanovama koje, moramo to priznati, jesu pandemiju dočekale nespremno. Od gusto naseljenog Njujorka, do sunčane Kalifornije, nigde sistemi delovanja u kriznim situacijama nisu funkcionisali, pa ce sada princip krpljenja pokazati jesmo li dorasli krizi i možemo li se protiv nje sa što manje žrtava izboriti.
I još jedan rekord iz nedelje koja je za nama – bez posla je ostalo 3,3 miliona ljudi, uglavnom zbog posledica pandemije, kojima će sada savezna država, ali i lokalne vlasti pokušati da priskoče u pomoć. U Čikagu će, recimo, 1.000 dolara dobiti 2.000 porodica ili pojedinaca, koji potvrde da zbog posledica pandemije nisu u stanju da plate stanarinu ili neke druge troškove. Potvrde se predaju do 1. aprila na www.chicago.go/coronavirus, a pomoć će stići do polovine aprila. U Čikagu su, takođe, sajamske prostorije McKormick i sportska hala United Centar pretvorene u medicinske stanice za medicinsko osoblje i obolele od coronavirusa.
Predsednik Tramp je danas konačno po prvi put i primenio Deklaraciju o proizvodnji u ratnim uslovima, pošto se General Motors nešto nećkao i proizvodnju uslovljavao visokim cenama, ne ispunjavajući obećanja da će proizvoditi ventilatore, maske i drugi potreban material. Boing je obećao proizvodnju pleksiglas štitova za lica.
Broj obolelih lekara i drugog medicinskog osoblja iz dana u dan raste u Njujorku, Nju Orleansu, Čikagu i Los Anđelesu, u Njujorku su odgovorni zatražili od medicinskih fakulteta da omoguće studentima diplomiranje 3 meseca ranije, kako bi mogli da se priključe timovima za prihvatanje obolelih i lečenje, u ovoj žestokoj borbi između života i smrti. Ventilatori koje koriste anesteziolozi sada se transformišu, kako bi poslužili obolelima na intenzivnoj nezi, a u lečenje se sve više uključuju lekovi protiv malarije i tretmani krvnom plazmom.
Dok se obični građani još uvek adaptiraju na rad od kuće, ograničeno kretanje i strah od nepoznatog, morali bi znati da virus ne zna da im je dosadno, i generalno gledano, ne bira gde će i kada da udari. Pozitivni su i britanski premijer Džonson, princ Čarls, mnogi senatori, kongresmeni i članovi kabineta, predsednik Harvard Univerziteta, Tom Henks, Idris Elba, Plasido Domingo, mnogi sportisti… Holivudska industrija zabave je na kolenima, bez posla je tamo ostalo 120.000 ljudi, zatvoreno je svih 40.000 bioskopa (uzgred budi rečeno, vlasnik jednog od najvećih lanaca, AMC, je Kinez), stala su snimanja filmova i TV serija, na Brodveju su spuštene zavese. Jedini ko u ovom trenutku profitiraju su Netflix, Amazon i neke druge platforme od čijih se filmova i serija u ovom stanju socijalnog distanciranja ne odvajamo. Ispitivanja javnog mnjenja kažu da 89 odsto Amerikanaca misli da smo već u recesiji, a 77 procenata se plaši ozbiljnih ekonomskih posledica.
I dalje traje prepirka između predsednika Trampa, koji predviđa kraj blokade u nekim manje zaraženim područjima (zašto bi, recimo, Južna Dakota ispaštala zbog stanja u Njujorku, mnogi se pitaju) i medicinskih timova, koji tvrde da za to još uvek ne postoje uslovi.
Strahujemo od vikenda, jer ne znamo šta ćemo sa njim i sa sobom u njemu. Zaziremo od brojki, proverenih i neproverenih vesti, plašimo se novih naredbi i ograničenja, svaki čas proveravamo da nismo slučajno izgubili čulo mirisa i ukusa, da li su nam crvene oči ili, ne daj Bože, već imamo temperaturu. Tako nam je bilo i danas, a sutra će nam biti kako nam bude.
Iz Čikaga za Užičku nedelju Mila Filipović
