…ili kratki izveštaj o drugoj ozbiljnoj epidemiji 21 veka.
Dosad se priča o koronavirusu proširila i do najudaljenijih delova planete, mada nema izveštaja o obolelima i preminulima iz npr. Libije, ili podsaharske Afrike.
U London je koronavirus došao krajem februara ili početkom marta, a sada se već uveliko prebrojavaju oboleli i žrtve.
Prvi oboleli u Ujedinjenom kraljevstvu, a ujedno i prve žrtve, bili su osamdesetogodišnji povratnici sa krstarenja po Pacifiku, tačnije po njegovim zapadnim, azijskim obalama. Od prvih zabeleženih žrtava, krajem februara, do danas (20. mart), taj broj je izbio na 139. U međuvremenu se i mnogo šta drugo pogoršalo, ali i promenio stav vlasti prema epidemiji.
Dok je Vlada pre samo nedelju dana još spekulisala mogućnošću da ne uradi ništa, ili kako su to mađioničari iz broja 10 u Dauning Stritu opisivali: ”da stanovništvo stekne imunitet stada”, prvog radnog dana ove nedelje se odustalo od te lepe i lenje namere.
Suočeni sa brojkama iz zemalja u kojima je epidemija u malo odmaklijoj fazi, čak i osrednji diplomci klasičnih ”nauka” uspeli su da zaključe kakva bi katastrofa po zemlju bilo da se ništa ne uradi. Ako se prihvate kao tačna predviđanja nemačkih epidemiologa da oko 70% populacije može da se zarazi, a to je u Velikoj Britaniji nekih 45 miliona osoba, te da od obolelih oko 20% mora da potraži lekarsku pomoć, što bi bilo 9 miliona obolelih Britanaca, brzo se razumelo da britansko zdravstvo, ali ni ekonomija, takav nekontrolisan udar ne bi mogli da podnesu. Kada se u račun uzme i do sada poznata stopa smrtnosti, koja se kreće od 0,5% u Koreji do gotovo 9% u Italiji, to dovodi do pitanja sličnog onom koje je jedan deputat crnogorske skupštine postavio kada je, nakon što je Crna Gora objavila rat Japanu, saznao da dalekoistočno carstvo broji 120 miliona duša – ”đe ćemo ih tol’ke kopat?”. Turobna aritmetika broj mogućih sahrana i to samo preminulih od bolesti koronavirusa stavlja u raspon od 225.000 (bezmalo kao ceo Novi Sad, tzv. ”srpska Atina”) do skoro 4 miliona (izistinska Atina).
Drugi momenat koji obeležava današnju epidemiju je panično kupovanje. Neko je u ovdašnjoj štampi uporedio navalu na prodavnice sa onom koja se sezonski dešava pred Božić. Sličnosti ima otprilike koliko između trabanta (automobila) i trombelaja. Oba imaju točkove, oba se kolitaju niz ulicu, oba prave dosta buke, ali jedan je znatno opasniji nego drugi. Pre tri nedelje pisali smo o nestašicama tečnog sapuna, gela za dezinfekciju i jevtinih vrsta toalet papira. Sada je već u samoposlugama teško naći i hranu za životinje ili sveže povrće, mleko, jaja… Znamo, dakle, da nije Božić.
Ako je neki zli um hteo da se našali sa nama, verovatno se do sada pita da li je šala otišla predaleko.
Vladimir Davidović
London United Kingdom
