ĐURĐEVDANSKI VAŠAR
U sredu, 10. maja, na potezu od starog drvenog mosta pored autobuske stanice sve do starog železničkog mosta i ove godine se održao Đurđevdanski vašar. Na vašaru, k‘o na vašaru, svega i svačega, i trgovaca i kupaca, ali para malo. Svi se žale.
– Bio sam na mnogim vašarima, ali odavno na lošijem nisam bio, nego na ovom sada. Nema one velike gužve. Narod prolazi, gleda, pita pošto je, neko i kupi. Uglavnom kažu da bi rado kupili, da nije mnogo skupo, ali nemaju para ni za to – kaže prodavac noževa Zoran Đorđević iz Požege, a onda nastavlja svoju viku, kako bi privukao što veću pažnju: „Noževi za klanje, za dranje, za lov, za ribolov, za jariće, za prasiće, za gospođe i za mečke…“
Njegov kolega, koji prodaje cipele odmah pored njega, dodaje:
– Nekada kada su ove fabrike u Užicu radile sa po nekoliko hiljada radnika, imalo se para, imalo se da se kupi. A sada, sve je propalo. Kako će narod da kupi kada nema para? Ko je kriv za to? Prvo Tadić, pa sve ovamo. Imaju sebi plate i primanja po 20.000 evra, a pusti narod nema gaće da kupi, da kupi cipele, skoro džabe, ili ovaj nož.
Prolazi narod pored tezgi. Najviše, kao i uvek, tezgi sa donjim vešom, čarapama, ima zavesa, ima alata, korpi, bombona, posteljina i jastuka, šerpi i drugog posuđa, igrački, nameštaja, kuhinjskog pribora, papuče, opanke, farmerke … Okačene cene na sve strane. Jedni nude ženski donji veš od 50 do 150 dinara, drugi nude četiri para čarapa za 200 dinara, nude se troje farmerki za 1.000 dinara, a negde i „rasprodaja“ – jedne farmerke 499 dinara, majice od 300 do 500 dinara, helanke po 300 dinara, papuče 200 dinara, opanci, oni pravi, za odrasle igrače, 2.500 dinara …
Pažnju privlači i tezga sa životinjama. Tu su ribice, pačići, štenići pekinezeri, razne vrste papagaja, male kornjače, zečevi – obični i patuljasti.
– Došli smo iz Čačka. Svake godine smo u Užicu i uvek na istom mestu. Gledaju ljudi životinje, a najviše se prodaju papagaji, ribice i pačići. Pačići koštaju 250 dinara, štenad su 70 evra, a zečevi od 300 do 500 dinara – kaže prodavačica iz Čačka.
Čovek koji prodaje oštrače za noževe, alatke za ljuštenje krompira, sečenje kupusa za salatu i slično, došao je iz Kraljeva.
– Kupi se ponešto. Ponajviše žene, a ima muškaraca, kojima su žene naredile šta da kupe. Slaba je prodaja, a i čini mi se nešto malo naroda. Nije gužva kao ranijih godina, da ne može da se prođe – kaže Kraljevčanin.
„Najokupiranije“ su tezge sa donjim vešom i posuđem.
– Evo, tepsije i plehovi, uvoz iz Turske, od prohroma – hvali jedna prodavačica svoju robu.
Pored te tezge zove čovek ženu mobilnim telefonom, očigledno neodlučan da li da kupi manju, srednju ili veću tepsiju. Žena valjda diktira, a prodavačica odgovara:
– Žene uvek više vole srednje i velike, neće male – dvosmileno će vešta trgovkinja.
Tu su tezge i sa papučama i opankama za folklor.
– Idu najviše papuče za u kuću, 200 dinara, nisu skupe. Poneko kupi i ove opanke – kaže devojka za tezgom, koja je došla iz Jagodine.
A kupci iz grada i okolnih sela nadaju se da će ipak nešto pazariti, a da ih ne košta mnogo.
– Nije skupo, 80 dinara jedne gaće. Da mi je samo još malo para, pa da kupim još koje gaćice unučadima … – kaže jedna gospođa, koja je upravo pazarila.
Za drugom tezgom tri peškira za 500 dinara.
– Pravi novopazarski. Nema jeftinije – kaže čovek za tezgom, u nadi da će ubediti gospođu da pazari i kod njega.
Sedišta za baštenske stolice, ona veća i jača 350 dinara, a negde može da se kupe i četiri komada za 1.000 dinara. Ona najobičnija su 100 dinara. Mogu da se kupe i dva jastuka za 500 dinara…
Tu su i ukrasne baštenske česme. Doterao ih čovek iz Leskovca, da ih proda za 50 evra po komadu, a mogu i da se naruče. Kako reče, već ima nekoliko naručenih. Ima i raznih roštilja i ražnjeva. Onaj veliki ražanj košta 70 evra.
Na kraju ili na početku, sve zavisi ko odakle dođe, kod starog drvenog mosta, čuje se lepa muzika. Svira Indijanac ambijentalnu muziku na svojim instrumentima. A poslednji u nizu, čovek iz Kraljeva prodaje knjige!
– Kupi se poneka knjiga, najviše bake i deke, ili mame kupuju ove knjige za decu. I nisu skupe, od 100 do 150 dinara. Romane retko ko kupi. I ove enciklopedije, u knjižarama koštaju po 2.500 dinara, ja ih prodajem od 1.500 do 1.800 dinara. Slabo idu knjige – kaže prodavac knjiga.
Upravo je jedna starija gospođa kupila dve knjige.
– Kupih dve knjige za moja dva unučeta. To sam odvojila od moje penzije. Gaće neka im kupe roditelji – kaže jedna starija gospođa.
Naravno, sa obe strane ulaza na vašar stoji i policija. Možda ima i džeparoša…
Z. G.
