ПИШЕ: ЗВЕЗДАНА ГЛИГОРИЈЕВИЋ
Свануо петак, 19. април 2019. година. Јутро рано, они који раде нешто јуре, журе, а ови други већ од зоре седе у неким кафићима… Уобичајена слика, као и сваког другог радног дана. Али, око пола десет, код стадиона другачија ситуација. Нема више паркираних аутомобила на паркингу ЈКП „Биоктош“. Тај паркинг је ограђен траком, на којој је на сваких пет метара окачен папир на коме пише да је паркинг резервисан за 19. април.
– То су још јуче оградили и резервисали за ове СНС-овце – додао је неко успут.
Већ неколико десетина се окупило и чека аутобусе. На паркингу већ неки функционери СНС-а се растркали. Носе неке папире. На њима пише „Ужице за Вучића“, као и бројеви. Вероватно бројеви аутобуса. Недалеко паркиран „кеди“ пун кутија са сендвичима. Препакују се у кесе, па ће касније да се поделе по аутобусима. После десетак минута стиже први аутобус. „Златан Рајзен“, па за њим и следећи – „Гага“, па неки превозник са прибојским таблицама, а би и иностраних – из Никшића, а чини ми се и из БиХ. Пристиже народ, пристужи функционери. Међу првима видех директорку ГКЦ-а са својим радницима. Мало даље директор „Водовода“ разговара са неким људима. У том стиже и градоначелник Тихомир Петковић и даде изјаву:
– Око 1.500 Ужичана данас иде на овај величанствени митинг да пружи подршку преседнику Александру Вучићу. Из Ужица иде 30 аутобуса. Већ је отишла једна тура, а придружиће се аутобуси из Крчагова и Севојна. Друга тура креће мало касније. Овим желимо да покажемо свим грађанима Србије да наш председник Александар Вучић има овако велику подршку грађана, да стојимо иза политике председника Александра Вучића и да дубоко верујемо у њу. Мирним скупом ћемо показати на који начин се треба борити за Србију. Скуп ће сигурно бити величанствен – рекао је градоначелник.
На питање да ли очекују некакве препреке на путу, градоначелник је рекао да не и образложио да оне не би ником ништа добро донеле.
Упитан колико има овде запослених у јавним предузећима Петковић је рекао да има свега око 5 посто и да су они узели слободни дан.
Међу окупљеним су се видели многи директори јавних предузећа – Биоктоша, Водовода, Стана, Топлане, Дечијег одмаралишта Златибор, ГКЦ-а, Дечијег вртића, начелника округа, Поште и многе друге функционере СНС-а и СПС-а. Посланик Владан Јовановић ужурбано телефонира, а док његов партијски саоборац и функционер протествује због боје аутобуса.
– Ја хоћу црвени аутобус. Та боја пристаје уз моје партијско уверење. Нећу да се возим у жутим аутобусима – каже он, више у шали. (А можда је и стварно мислио)
– Хоће ли се напунити овај жути аутобус, неће напредњаци у жуте. Можда је то диверзија? – добацио је неко са стране.
Народ се већ поприлично окупио, многи су већ сели на своја места, ужурбано се качи „Ужице за Вучића“. Проносе се флашице са водом, а и кесе са сендвичима.
– Ма, дошао сам. Ово ми је други митинг на који идем. Први ми је био у Лучанима. Морам, ситуација је таква – казао је један од путника.
Док фотографишем неки се буне, питају ме: одакле ми право да их сликам, јесам ли их питала за дозволу. Окренух се и помислих „свашта“. Пошао на јавни митинг, на јавној површини, а тражи дозволу да га сликам. Невероватно, али истинито. Други је додао да ипак не објављујем његову слику, а један познаник ми кријући показује прстом да га не фотографишем. Неки су окретали главу. Помислила бих да их је срамота што су ту. Због чега да их буде срамота, ако следе своја уверења и сматрају да је Вучић најбољи.
– Ма, многи су овде што су морали, плаше се отказа – каже неки човек поред мене.
А ја мислила сви због тога што воле Вучића?! Сетих се што прочитах на овим друштвеним мрежама да су у Првом партизану наредили да иде 300 радника, а и неким приватницима да пусте раднике и да им рачунају дневницу. Просто да човек не верује, али то је наша стварност. Да ли ми их је жао? Жао ми је што морам да неког сажаљевам. Питам се само за кога ли ће ти исти што „морају“ гласати?
Улазе присталице СНС-а и СПС-а у аутобусе. Већ скоро сви пуни. Ту је и понеки путнички комби.
– Идемо аутобусима, има ових мини комбија, а биће и неколико приватних аутомобила. Биће нас баш доста – додао је један СНС-овац.
Док се пуне аутобуси, на тераси оближњег „Ћире“ седи председник Скупштине са групом људи.
– Идете ли и Ви? – упитах.
– Идем – одговори председник Скупштине, док је човек поред њега погнуо главу.
Наиђе и директор Дечије установе Златибор. Каже да он не иде. Остадох у дилеми.
Еуфорија је већ на нивоу, али ми мало чудно што нема узвика, бар оно „Ацо, Србине!“, парола, па ни барјака. У Пригревици на овај величанствени скуп су пошли са трубачима.
Аутобуси се напунише, а на паркингу остаде још неког народа. Доћи ће по њих друга тура аутобуса.
Преко пута паркинга мања група људи. Неки сликају, неки снимају. Чу се однекуд и „Вучићу, педеру!“ и то више пута.
– Е, не могу да верујем да сви ови одоше. Па, ово је за плакање. Познајем једног што ради на привремено-повременим пословима у ЕПС-у. Има уговоре на три до четири месеца. Каже ми да су га звали да мора да иде, иначе питање је да ли ће му продуже уговор. А жена му нигде не ради и има двоје деце. Шта ће мора да иде. И ко зна колико их таквих има? Јадна је ова власт када страхом терају да их неко воли. Страшно! – каже једна жена из ове омање групе.
Испред ресторана „Ћире“ њих неколико раширило транспарент, којег шире сваког петка у 19 часова: „1 од 5 милиона“. У том полази колона аутобуса. Док се чека да се формира колона, возач комбија обраћа се једној жени који држи транспарент.
– Хахаха, колико вас је… – смеје се он.
А она не остаде дужна:
– Лепи, ево ти пољубац – па му посла пољубац преко средњег прста, а онда настави: – Пази се само бајатог сендвича, а можда је и мајонез покварен.
Возач затвори прозор.
Колону је дошао да испрати и заменик градоначелника у оставци. И њему мала група, која је потом прешла преко пута, упути низ погрдних речи. Прође он поред њих држећи се за нос. Он ће вероватно аутомобилом за Београд, а можда чека другу туру аутобуса. Ко ће га знати?
И пође колона од 13 аутобуса, белих и жутих, понеки комби превозник. Одоше за Београд.
– Што ће данас град лепо мирисати, лакше ће се дисати – прокемонтарисала је она жена, која је малопре имала дуел са возачем комбија.
Колона прође и поред недавно постављеног споменика „Велика победа“. Гледам споменик и питам се: чија победа и над ким. Можда СНС и братије против оних пар стотина што се окупља сваког петка пред Скупштином града, јер су показали колико их има. А можда је победа баш тих пар стотина што су успели да отерају све напредњаке и социјалисте за Београд. А и Скупштину нема ко да брани.
