PIŠE: ZVEZDANA GLIGORIJEVIĆ
Svanuo petak, 19. april 2019. godina. Jutro rano, oni koji rade nešto jure, žure, a ovi drugi već od zore sede u nekim kafićima… Uobičajena slika, kao i svakog drugog radnog dana. Ali, oko pola deset, kod stadiona drugačija situacija. Nema više parkiranih automobila na parkingu JKP „Bioktoš“. Taj parking je ograđen trakom, na kojoj je na svakih pet metara okačen papir na kome piše da je parking rezervisan za 19. april.
– To su još juče ogradili i rezervisali za ove SNS-ovce – dodao je neko usput.
Već nekoliko desetina se okupilo i čeka autobuse. Na parkingu već neki funkcioneri SNS-a se rastrkali. Nose neke papire. Na njima piše „Užice za Vučića“, kao i brojevi. Verovatno brojevi autobusa. Nedaleko parkiran „kedi“ pun kutija sa sendvičima. Prepakuju se u kese, pa će kasnije da se podele po autobusima. Posle desetak minuta stiže prvi autobus. „Zlatan Rajzen“, pa za njim i sledeći – „Gaga“, pa neki prevoznik sa pribojskim tablicama, a bi i inostranih – iz Nikšića, a čini mi se i iz BiH. Pristiže narod, pristuži funkcioneri. Među prvima videh direktorku GKC-a sa svojim radnicima. Malo dalje direktor „Vodovoda“ razgovara sa nekim ljudima. U tom stiže i gradonačelnik Tihomir Petković i dade izjavu:
– Oko 1.500 Užičana danas ide na ovaj veličanstveni miting da pruži podršku presedniku Aleksandru Vučiću. Iz Užica ide 30 autobusa. Već je otišla jedna tura, a pridružiće se autobusi iz Krčagova i Sevojna. Druga tura kreće malo kasnije. Ovim želimo da pokažemo svim građanima Srbije da naš predsednik Aleksandar Vučić ima ovako veliku podršku građana, da stojimo iza politike predsednika Aleksandra Vučića i da duboko verujemo u nju. Mirnim skupom ćemo pokazati na koji način se treba boriti za Srbiju. Skup će sigurno biti veličanstven – rekao je gradonačelnik.
Na pitanje da li očekuju nekakve prepreke na putu, gradonačelnik je rekao da ne i obrazložio da one ne bi nikom ništa dobro donele.
Upitan koliko ima ovde zaposlenih u javnim preduzećima Petković je rekao da ima svega oko 5 posto i da su oni uzeli slobodni dan.
Među okupljenim su se videli mnogi direktori javnih preduzeća – Bioktoša, Vodovoda, Stana, Toplane, Dečijeg odmarališta Zlatibor, GKC-a, Dečijeg vrtića, načelnika okruga, Pošte i mnoge druge funkcionere SNS-a i SPS-a. Poslanik Vladan Jovanović užurbano telefonira, a dok njegov partijski saoborac i funkcioner protestvuje zbog boje autobusa.
– Ja hoću crveni autobus. Ta boja pristaje uz moje partijsko uverenje. Neću da se vozim u žutim autobusima – kaže on, više u šali. (A možda je i stvarno mislio)
– Hoće li se napuniti ovaj žuti autobus, neće naprednjaci u žute. Možda je to diverzija? – dobacio je neko sa strane.
Narod se već poprilično okupio, mnogi su već seli na svoja mesta, užurbano se kači „Užice za Vučića“. Pronose se flašice sa vodom, a i kese sa sendvičima.
– Ma, došao sam. Ovo mi je drugi miting na koji idem. Prvi mi je bio u Lučanima. Moram, situacija je takva – kazao je jedan od putnika.
Dok fotografišem neki se bune, pitaju me: odakle mi pravo da ih slikam, jesam li ih pitala za dozvolu. Okrenuh se i pomislih „svašta“. Pošao na javni miting, na javnoj površini, a traži dozvolu da ga slikam. Neverovatno, ali istinito. Drugi je dodao da ipak ne objavljujem njegovu sliku, a jedan poznanik mi krijući pokazuje prstom da ga ne fotografišem. Neki su okretali glavu. Pomislila bih da ih je sramota što su tu. Zbog čega da ih bude sramota, ako slede svoja uverenja i smatraju da je Vučić najbolji.
– Ma, mnogi su ovde što su morali, plaše se otkaza – kaže neki čovek pored mene.
A ja mislila svi zbog toga što vole Vučića?! Setih se što pročitah na ovim društvenim mrežama da su u Prvom partizanu naredili da ide 300 radnika, a i nekim privatnicima da puste radnike i da im računaju dnevnicu. Prosto da čovek ne veruje, ali to je naša stvarnost. Da li mi ih je žao? Žao mi je što moram da nekog sažaljevam. Pitam se samo za koga li će ti isti što „moraju“ glasati?
Ulaze pristalice SNS-a i SPS-a u autobuse. Već skoro svi puni. Tu je i poneki putnički kombi.
– Idemo autobusima, ima ovih mini kombija, a biće i nekoliko privatnih automobila. Biće nas baš dosta – dodao je jedan SNS-ovac.
Dok se pune autobusi, na terasi obližnjeg „Ćire“ sedi predsednik Skupštine sa grupom ljudi.
– Idete li i Vi? – upitah.
– Idem – odgovori predsednik Skupštine, dok je čovek pored njega pognuo glavu.
Naiđe i direktor Dečije ustanove Zlatibor. Kaže da on ne ide. Ostadoh u dilemi.
Euforija je već na nivou, ali mi malo čudno što nema uzvika, bar ono „Aco, Srbine!“, parola, pa ni barjaka. U Prigrevici na ovaj veličanstveni skup su pošli sa trubačima.
Autobusi se napuniše, a na parkingu ostade još nekog naroda. Doći će po njih druga tura autobusa.
Preko puta parkinga manja grupa ljudi. Neki slikaju, neki snimaju. Ču se odnekud i „Vučiću, pederu!“ i to više puta.
– E, ne mogu da verujem da svi ovi odoše. Pa, ovo je za plakanje. Poznajem jednog što radi na privremeno-povremenim poslovima u EPS-u. Ima ugovore na tri do četiri meseca. Kaže mi da su ga zvali da mora da ide, inače pitanje je da li će mu produže ugovor. A žena mu nigde ne radi i ima dvoje dece. Šta će mora da ide. I ko zna koliko ih takvih ima? Jadna je ova vlast kada strahom teraju da ih neko voli. Strašno! – kaže jedna žena iz ove omanje grupe.
Ispred restorana „Ćire“ njih nekoliko raširilo transparent, kojeg šire svakog petka u 19 časova: „1 od 5 miliona“. U tom polazi kolona autobusa. Dok se čeka da se formira kolona, vozač kombija obraća se jednoj ženi koji drži transparent.
– Hahaha, koliko vas je… – smeje se on.
A ona ne ostade dužna:
– Lepi, evo ti poljubac – pa mu posla poljubac preko srednjeg prsta, a onda nastavi: – Pazi se samo bajatog sendviča, a možda je i majonez pokvaren.
Vozač zatvori prozor.
Kolonu je došao da isprati i zamenik gradonačelnika u ostavci. I njemu mala grupa, koja je potom prešla preko puta, uputi niz pogrdnih reči. Prođe on pored njih držeći se za nos. On će verovatno automobilom za Beograd, a možda čeka drugu turu autobusa. Ko će ga znati?
I pođe kolona od 13 autobusa, belih i žutih, poneki kombi prevoznik. Odoše za Beograd.
– Što će danas grad lepo mirisati, lakše će se disati – prokemontarisala je ona žena, koja je malopre imala duel sa vozačem kombija.
Kolona prođe i pored nedavno postavljenog spomenika „Velika pobeda“. Gledam spomenik i pitam se: čija pobeda i nad kim. Možda SNS i bratije protiv onih par stotina što se okuplja svakog petka pred Skupštinom grada, jer su pokazali koliko ih ima. A možda je pobeda baš tih par stotina što su uspeli da oteraju sve naprednjake i socijaliste za Beograd. A i Skupštinu nema ko da brani.
