Oj Užice, grade u brdima
Od vajkada ti si poznat svima.
Tvoje čari magično privlače
Tu svakome srce kuca jače.
Zabučje se nad tobom nadvilo
Ruke svoje oko tebe svilo.
Privija te na rođene grudi
I štiti te od vetra i studi.
Za Zlatibor zna se od davnina
Da je srpska najlepša planina.
Ka Užicu pruža svoje grane
Prikriva mu najnežnije tajne.
A Stari grad s visoke litice
Stalno gledi na novo Užice.
Vekovima sudbini prkosi
Pokolenja u sećanju nosi.
Ispod njega Đetinja krivuda
Videla je na hiljade čuda.
Kad bi samo za to snage smogla
Romane bi napisati mogla.
Sa istoka kad se tebi stiže
Veličanstven spomenik se diže.
Posvećen je srpskome narodu
U Velikom ratu za slobodu.
U kom strada Srba četvrtina
Pamtiće se večno žrtva njina.
Ceo svet će njima se diviti
A potomci u srcu nositi.
Kadinjača – srpski Termopili
Sinovi te tvoji tu branili.
Tu zgasnuše snovi, ideali
Za svoj grad su mladi život dali.
Hrabrost njina u legendu ode
Iz nje niče i klica slobode.
Kadinjačo budi svetla lica
I ponos si i tuga Užica.
Slobodarski grad si uvek bio
Osvajaču svakom prkosio.
Ko se tebi još divio nije
Ti si deo svetske istorije.
Kad Evropa beše porobljena
Jedina si svetlost bio njena.
Dok slobode ne bi na vidiku
Ti imade svoju Republiku.
Oj Užice, ti ponosno budi
Imaš dosta znamenitih ljudi.
U pesmi te mnogi opevali
Svetski ljudi voleti te znali.
Užičani svi su gordi ljudi
Po prirodi plemenite ćudi.
Erski humor njih je proslavio
I po tom si prepoznatljiv bio.
Oj Užice, ponositi grade
Tebe zovu Mali Carigrade.
Ko u tebi nikad nije bio
Taj ne znade zašto se rodio.
Gde god krenem u srcu te nosim
Mojim gradom svuda se ponosim.
Od svega si meni najmiliji
Najlepši si u celoj Srbiji.
Sekula Novaković
