ALEKSANDAR DROBNJAKOVIĆ: ORKESTAR „ĐERAM“
Ove godine užički orkestar „Đeram“ proslaviće 20 godina svog postojanja. Osnovali su ga Dušan Glogovac, zvani Pera Tamburica, Zoran Milanović Ćizo, koji je i dao ime orkestru, Momčilo Mihailović Moco i Miloš Karaklajić Mače. U početku je bio akustični orkestar. Posle godinu dana se spojio se orkestrom „Kapedunum“, ali je zadržano ime „Đeram“. Orkestar je tada dobio tri nova člana Milovana Damjanovića – Midu (harmonika), Aleksandra Drobnjakovića (kontrabas) i Miroslava Stanića (violina).
– U tom sastavu nastapuli smo u „Kneginji“, na Zlatiboru u „Zlatnom boru“, „Palisadu“… Kao i svim profesijama, pa i kod nas dolaze mlađi, pa tako od 2003. godine u orkestar ulaze Goran Dimitrijević Gofa – gitara, Milan Jevtović bas i elektična gitara, a 2007. godine Milovan Sretenović Mikš – perkusije i bubanj. Naredne godine Boško Jadžić – Jadža nam je došao i on svira klavijature i harmoniku i 2012. godine Tijana Nikolić kao vokal. Tada bend postaje moderan elektro-akustični sastav, u čijem repertoaru su zastupljeni svi žanrovi muzike. Sada orkestar čine Tijana Nikolić – vokal, Nedeljko Savić – vokal, Petar Mulina – bubanj, Bojan Milivojević – gitara, vokal, Slavko Kuzeljević – klavijature, vokal i ja, Aleksandar Drobnjaković – bas gitara i vokal. U ovom sastavu nastupamo više godina unazad – rekao je Aleksandar Drobnjaković, koji se muzikom bavi od 1988. godine.
Prvi put je svirao i zaradio novac u Aranđelovcu.
– Tada sam svirao u KUD Sevojno i imali smo neku smotru u Aranđelovcu. U hotelu „Staro zdanje“, uveče, posle nastupa, družili smo se i pevali. Čuo nas je direktor hotela, a pošto muzika koja je bila angažovana za neku proslavu mature nije došla, zamolio nas je da mi sviramo umesto njih. To se prosto desilo iznenada i neplanirano. Inače, profesionalno sam počeo da se bavim muzikom 1994. godine, kada sam svirao u orkestru „ Kapedunum“. Posle smo prešli u „Đeram“ i od tada sam tu. Iz te prve postave „Đerma“ niko nije ostao, iz druge sam samo ja, a sadašnji sastav nastupa u poslednje tri godine. Sada nas je šest, a bilo je dosta kolega koji su pomagali i prošli kroz naš orkestar – rekao je Drobnjaković.
Orkestar „Đeram“ je nekada uglavnom svirao veselja, a danas pored veselja svira i po raznim klubovima, kao i na korporativnim skupovima u „Moni“, „Palisadu“ na Zlatiboru, Vojnoj ustanovi „Tara, Jahorini…
– Nemamo stalne angažmane, ali recimo sada smo ceo decembar, vikendom, svirali u restoranu „Aleksandar“. Sviramo i veselja, uglavnom u užičkom kraju, ali, ima nas svuda po Srbiji. Naš repertoar je raznovrstan, mada sviramo na svadbama ono što se dogovorimo sa mladencima ili sa organizatorom, ako su proslave u pitanju. Uglavnom se traži da bude mešavina svih žanrova muzike. Najstandardniji zahtevi su da se počne sa domaćim i stranim pop-rokom, fino i lagano, a kada se atmosfera podigne, da to bude neka komercijalna muzika. Na nekim nastupima odsviramo od 120 do 150 hitova svih žanrova muzike, od strane i domaće, a i one koje znaju babe i dede – objasnio je naš sagovornik.
On kaže da se sa programskom muzikom na svadbama krenulo pre sedam do osam godina, a da su oni uveli taj način nastupa.
– Ljudi nisu bili sigurni šta žele, bilo je tu malo sukoba generacija. Mladenci su hteli modernije, a roditelji ono tradicionalno naručivanje, pa smo mi predlagali i jedno i drugo u kombinaciji, kako bismo zadovoljili i jedne i druge. Nama je to bila veća obaveza i teže raditi, jer ako dobijaš spisak pesama onda nisi odgovoran ako veselje ne uspe. Kao što rekoh, u početku smo radili sa akustikom po restoranima za bakšiš, ali bilo je i naručivanja. Sada se ponovo vraća ono što smo svirali devedesetih u restoranima i kafanama, kada je krenuo turbo folk, kada je tehnika omogućila da jedan čovek sa klavijaturom zameni tri čoveka. Ali mi se i dalje pridržavamo želja i šta ljudi vole – kaže Aleksandar i dodao je da je taj turbo folk bio aktuelan sve do 2007-8.
– Tada počinje da bude popularna strana muzika i rok, i bilo je zanimljivo za nas. U restoranu „Ćira“ smo svirali akustiku, dok smo u drugom restoranu nas četvorica svirali ozvučeni i to domaći i strani pop-rok. Onda smo rešili da to pomešamo i ljudima se to svidelo. Za dve godine i to se menja i traži se narodniji repertoar. Čini mi se da se repertoar menja kako se menja i ekonomska situacija građana. Kada srednja klasa iz grada ima novca, onda ispliva domaća i strana pop-rok muzika, a kako oni finansijski padnu, ostanu ovi što imaju para i više se sluša komercijalna muzika – kaže iz iskustva Aco.
Nastupi sa poznatim
Orkestar „Đeram“ je imao nastupe i sa mnogim poznatim pevačima.
– Do sada smo tri puta nastupali sa Cunetom Gojkovićem, svirali smo sa Slavkom Banjcem, Duškom Kulišem, Sašom Stošićem… Sa Cunetom smo svirali u hotelu „Metropol“ u Beogradu na proslavi jedne domaće firme. Tu je Cune bio kao gost, a mi smo svirali celo veče. Onda je Cune uzeo mikrofon i rekao da mu je ovo prvi nastup posle operacije na srcu u Americi. Iako mu je doktor rekao da mikrofon ne sme blizu „mašine“ u srcu koju su mu ugradili, on nije mogao da odoli, a da ne zapeva. On je veliki gospodin, od koga bi mnogi naši pevači mogli da uče lepo ponašanje. Bio je zadovoljan sa nama. Uglavnom svi ovi pevači su se prema nama ponašali i tako se postavili sa poštovanjem i razumevanjem za ograničenja koja smo imali. Uvek su imali lepu reč. Ovi mlađi koji dolaze, kao da su bez kompasa. Kada nastupaju i dođu doo nas, ne umeju da kažu ni dobar dan. Možda je razlog tome zbog emisija na kojima nastupaju da bi se afirmisali, pa se pomalo pogube. Sa Slavkom Banjcem je bilo simpatično nastupati. On je bio ovde u hotelu na nekoj svadbi kao gost gde smo mi svirali, pa eto uzeo da otpeva neku pesmu. Sa njim je opušteno i lepo – opisao je Aleksandar.
„Đeram“ je nekoliko puta i samostalno držao koncerte. Dva puta su imali koncert na Zlatiboru u okviru Zlatiborskog kulturnog leta. Aleksandar je posebno istakao saradnju sa njegovim prijateljem Sergejom Trifunovićem, našim poznatim glumcem.
– Pre šest godina nas trojica smo svirali u pratećem bendu Seregeja Trifunovića. Sa Sergejom sam drugar još iz školskih dana i to je bilo zanimljivo vreme. Tri pune godine smo sarađivali, ali došlo je vreme kada nismo mogli da se uklopimo sa obavezama, pa smo se razišli. Nije bilo ljutnje, ostali smo i dalje dobri prijatelji. Sergej je Sergej. Sa njim nikad nije dosadno i to je ono što je sigurno. On je čovek koji nikada nema mira, milion ljudi nešto ga pita, hoće da se slika, a on je čovek koji ima, kao i svi mi, svoju privatnost. Neki znaju da upute neprijatne komentare i dobacuju, a Sergej, kako ima izražen karakter, ume da odgovori njima, pa se to možda ljudima ne sviđa. Inače, on je neposredan i iskren čovek – opisao je naš sagovornik užičkog glumca.
Kada nema praznika, orkestar „Đeram“ svira uglavnom veselja, kao i po lokalima, seminarima, korporativnim skupovima, bar jedan put u toku sedmice.
– Evo sada krajem januara sviramo za „Dijamant“ i „Viktorija grup“. Svirali smo i za „Filip Moris“ i „Koka Kolu“. Ugostiteljski objekti nisu toliko finansijski jaki da nas angažuje po ceo mesec. Ima ih, ali ne puno. Mi smo ipak šestočlani bend, pa ih manje košta da angažuju dva do tri čoveka. Nekada smo svirali po dvesta svirki godišnje, pa dođemo u sitacuaiju da više vremena provodimo jedni sa drugim nego sa porodicom. To je bio neki period od 2003. do 2013. godine i tada smo imali najviše angažmana i posla – kazao je Aleksandar.
Inače, kako kaže naš sagovornik, nekada je u Užicu bilo pet do šest akustičnih orkestara i oko 10 do 12 na struju, a danas ima skoro 20 akustičnih i 25 na struju.
– Mnogo tih sadašnjih muzičara je prošlo kroz „Đeram“. Drago mi je da smo se družili, svirali zajedno i što je dosta njih nastavilo filozofiju koja je u „Đermu“. Rade dobre i kvalitetne nastupe, poptuno profesionalno – dodao je Aleksandar.
Ali sa rečima hvale ne zaostaje i za članove svog orkestra.
– Sada naš najmlađi član Petar Mulina puni 23 godine, a ja sam najstariji sa 45 godina. Super sve funkcioniše, jer svako zna svoj deo posla i kada sve to uradimo kako treba, ostaje samo da se šalimo i budemo opušteni. Vežbamo bar jedno sedmično. Mlađani Petar potiče iz muzičke porodice. Veoma je talentovan i muzikalan. Završio je osnovnu muzičku školu i muzičku gimnaziju. Svira u Omladinskom narodnom orkestru RTS-a bubanj i perkusije. Slavko Kuzeljević, naš klavijaturista i vokal, počeo je profesionalno da se bavi muzikom 1997. godine. I on potiče iz muzičke porodice. Sarađivao je sa mnogim poznatim pevačima, a nama se pridružio 2014. godine. Naš ženski vokal Tijana Nikolić je svoj muzički put započela u KUD „Sevojno“ u kome je nastupala i kao igrač i kao pevač. Pevanjem je profesionalno počela da se bavi 2011. godine kao član ansambla „Čarolija“, a godinu dana kasnije se pridružila nama, gde je za kratko vreme uspela da iskaže svoj talenat i izgradi visoki pevački kvalitet. Sada je već ljubimica publike i ljudi je prepoznaju po vedrom duhu i njenom vokalu. Nedeljko Savić, naš vokal, isto potiče iz muzičke porodice i vrlo rano je počeo da svira gitaru. Svoju želju da se profesionalno bavi muzikom ostvario je 2011. godine u ansamblu „Čarolija“, a posle dve godine sarađivao je sa bendom „Kap po kap“. Svoje pevačko usavršavanje nastavlja kod profesora Miloša Radovića, koji mu je pomogao da izvođački i stilski odlično ovlada vrlo širokim repertoarom pesama. Iza Bojana Milivojevića, gitariste i vokala, dug je niz godina iskustva. Počeo je 1991. godine u Nemačkoj. Završio je muzičku akademiju, gde je stekao zvanje profesora džez i klasičnog klavira. Sarađivao je sa mnogim zvezdama naše estrade, a posebno je ponosan na svoj rad sa pokojnim Luisom. O meni sam već rekao neke stvari. Dodao bih da sam gitaru počeo da sviram sa 13 godina. Bio sam član i KUD „Sevojno“ i KUD „Prvi partizan“. Sviram i kontrabas i udaračke instrumente – rekao je Aleksandar i dodao da su sa „Đermom“ povremeno sarađivali i Biljana Prokić i Marko Janković.
Zvezdana Gligorijević
