АЛЕКСАНДАР ДРОБЊАКОВИЋ: ОРКЕСТАР „ЂЕРАМ“
Ове године ужички оркестар „Ђерам“ прославиће 20 година свог постојања. Основали су га Душан Глоговац, звани Пера Тамбурица, Зоран Милановић Ћизо, који је и дао име оркестру, Момчило Михаиловић Моцо и Милош Караклајић Маче. У почетку је био акустични оркестар. После годину дана се спојио се оркестром „Капедунум“, али је задржано име „Ђерам“. Оркестар је тада добио три нова члана Милована Дамјановића – Миду (хармоника), Александра Дробњаковића (контрабас) и Мирослава Станића (виолина).
– У том саставу настапули смо у „Кнегињи“, на Златибору у „Златном бору“, „Палисаду“… Као и свим професијама, па и код нас долазе млађи, па тако од 2003. године у оркестар улазе Горан Димитријевић Гофа – гитара, Милан Јевтовић бас и електична гитара, а 2007. године Милован Сретеновић Микш – перкусије и бубањ. Наредне године Бошко Јаџић – Јаџа нам је дошао и он свира клавијатуре и хармонику и 2012. године Тијана Николић као вокал. Тада бенд постаје модеран електро-акустични састав, у чијем репертоару су заступљени сви жанрови музике. Сада оркестар чине Тијана Николић – вокал, Недељко Савић – вокал, Петар Мулина – бубањ, Бојан Миливојевић – гитара, вокал, Славко Кузељевић – клавијатуре, вокал и ја, Александар Дробњаковић – бас гитара и вокал. У овом саставу наступамо више година уназад – рекао је Александар Дробњаковић, који се музиком бави од 1988. године.
Први пут је свирао и зарадио новац у Аранђеловцу.
– Тада сам свирао у КУД Севојно и имали смо неку смотру у Аранђеловцу. У хотелу „Старо здање“, увече, после наступа, дружили смо се и певали. Чуо нас је директор хотела, а пошто музика која је била ангажована за неку прославу матуре није дошла, замолио нас је да ми свирамо уместо њих. То се просто десило изненада и непланирано. Иначе, професионално сам почео да се бавим музиком 1994. године, када сам свирао у оркестру „ Капедунум“. После смо прешли у „Ђерам“ и од тада сам ту. Из те прве поставе „Ђерма“ нико није остао, из друге сам само ја, а садашњи састав наступа у последње три године. Сада нас је шест, а било је доста колега који су помагали и прошли кроз наш оркестар – рекао је Дробњаковић.
Оркестар „Ђерам“ је некада углавном свирао весеља, а данас поред весеља свира и по разним клубовима, као и на корпоративним скуповима у „Мони“, „Палисаду“ на Златибору, Војној установи „Тара, Јахорини…
– Немамо сталне ангажмане, али рецимо сада смо цео децембар, викендом, свирали у ресторану „Александар“. Свирамо и весеља, углавном у ужичком крају, али, има нас свуда по Србији. Наш репертоар је разноврстан, мада свирамо на свадбама оно што се договоримо са младенцима или са организатором, ако су прославе у питању. Углавном се тражи да буде мешавина свих жанрова музике. Најстандарднији захтеви су да се почне са домаћим и страним поп-роком, фино и лагано, а када се атмосфера подигне, да то буде нека комерцијална музика. На неким наступима одсвирамо од 120 до 150 хитова свих жанрова музике, од стране и домаће, а и оне које знају бабе и деде – објаснио је наш саговорник.
Он каже да се са програмском музиком на свадбама кренуло пре седам до осам година, а да су они увели тај начин наступа.
– Људи нису били сигурни шта желе, било је ту мало сукоба генерација. Младенци су хтели модерније, а родитељи оно традиционално наручивање, па смо ми предлагали и једно и друго у комбинацији, како бисмо задовољили и једне и друге. Нама је то била већа обавеза и теже радити, јер ако добијаш списак песама онда ниси одговоран ако весеље не успе. Као што рекох, у почетку смо радили са акустиком по ресторанима за бакшиш, али било је и наручивања. Сада се поново враћа оно што смо свирали деведесетих у ресторанима и кафанама, када је кренуо турбо фолк, када је техника омогућила да један човек са клавијатуром замени три човека. Али ми се и даље придржавамо жеља и шта људи воле – каже Александар и додао је да је тај турбо фолк био актуелан све до 2007-8.
– Тада почиње да буде популарна страна музика и рок, и било је занимљиво за нас. У ресторану „Ћира“ смо свирали акустику, док смо у другом ресторану нас четворица свирали озвучени и то домаћи и страни поп-рок. Онда смо решили да то помешамо и људима се то свидело. За две године и то се мења и тражи се народнији репертоар. Чини ми се да се репертоар мења како се мења и економска ситуација грађана. Када средња класа из града има новца, онда исплива домаћа и страна поп-рок музика, а како они финансијски падну, остану ови што имају пара и више се слуша комерцијална музика – каже из искуства Ацо.
Наступи са познатим
Оркестар „Ђерам“ је имао наступе и са многим познатим певачима.
– До сада смо три пута наступали са Цунетом Гојковићем, свирали смо са Славком Бањцем, Душком Кулишем, Сашом Стошићем… Са Цунетом смо свирали у хотелу „Метропол“ у Београду на прослави једне домаће фирме. Ту је Цуне био као гост, а ми смо свирали цело вече. Онда је Цуне узео микрофон и рекао да му је ово први наступ после операције на срцу у Америци. Иако му је доктор рекао да микрофон не сме близу „машине“ у срцу коју су му уградили, он није могао да одоли, а да не запева. Он је велики господин, од кога би многи наши певачи могли да уче лепо понашање. Био је задовољан са нама. Углавном сви ови певачи су се према нама понашали и тако се поставили са поштовањем и разумевањем за ограничења која смо имали. Увек су имали лепу реч. Ови млађи који долазе, као да су без компаса. Када наступају и дођу доо нас, не умеју да кажу ни добар дан. Можда је разлог томе због емисија на којима наступају да би се афирмисали, па се помало погубе. Са Славком Бањцем је било симпатично наступати. Он је био овде у хотелу на некој свадби као гост где смо ми свирали, па ето узео да отпева неку песму. Са њим је опуштено и лепо – описао је Александар.
„Ђерам“ је неколико пута и самостално држао концерте. Два пута су имали концерт на Златибору у оквиру Златиборског културног лета. Александар је посебно истакао сарадњу са његовим пријатељем Сергејом Трифуновићем, нашим познатим глумцем.
– Пре шест година нас тројица смо свирали у пратећем бенду Серегеја Трифуновића. Са Сергејом сам другар још из школских дана и то је било занимљиво време. Три пуне године смо сарађивали, али дошло је време када нисмо могли да се уклопимо са обавезама, па смо се разишли. Није било љутње, остали смо и даље добри пријатељи. Сергеј је Сергеј. Са њим никад није досадно и то је оно што је сигурно. Он је човек који никада нема мира, милион људи нешто га пита, хоће да се слика, а он је човек који има, као и сви ми, своју приватност. Неки знају да упуте непријатне коментаре и добацују, а Сергеј, како има изражен карактер, уме да одговори њима, па се то можда људима не свиђа. Иначе, он је непосредан и искрен човек – описао је наш саговорник ужичког глумца.
Када нема празника, оркестар „Ђерам“ свира углавном весеља, као и по локалима, семинарима, корпоративним скуповима, бар један пут у току седмице.
– Ево сада крајем јануара свирамо за „Дијамант“ и „Викторија груп“. Свирали смо и за „Филип Морис“ и „Кока Колу“. Угоститељски објекти нису толико финансијски јаки да нас ангажује по цео месец. Има их, али не пуно. Ми смо ипак шесточлани бенд, па их мање кошта да ангажују два до три човека. Некада смо свирали по двеста свирки годишње, па дођемо у ситацуаију да више времена проводимо једни са другим него са породицом. То је био неки период од 2003. до 2013. године и тада смо имали највише ангажмана и посла – казао је Александар.
Иначе, како каже наш саговорник, некада је у Ужицу било пет до шест акустичних оркестара и око 10 до 12 на струју, а данас има скоро 20 акустичних и 25 на струју.
– Много тих садашњих музичара је прошло кроз „Ђерам“. Драго ми је да смо се дружили, свирали заједно и што је доста њих наставило филозофију која је у „Ђерму“. Раде добре и квалитетне наступе, поптуно професионално – додао је Александар.
Али са речима хвале не заостаје и за чланове свог оркестра.
– Сада наш најмлађи члан Петар Мулина пуни 23 године, а ја сам најстарији са 45 година. Супер све функционише, јер свако зна свој део посла и када све то урадимо како треба, остаје само да се шалимо и будемо опуштени. Вежбамо бар једно седмично. Млађани Петар потиче из музичке породице. Веома је талентован и музикалан. Завршио је основну музичку школу и музичку гимназију. Свира у Омладинском народном оркестру РТС-а бубањ и перкусије. Славко Кузељевић, наш клавијатуриста и вокал, почео је професионално да се бави музиком 1997. године. И он потиче из музичке породице. Сарађивао је са многим познатим певачима, а нама се придружио 2014. године. Наш женски вокал Тијана Николић је свој музички пут започела у КУД „Севојно“ у коме је наступала и као играч и као певач. Певањем је професионално почела да се бави 2011. године као члан ансамбла „Чаролија“, а годину дана касније се придружила нама, где је за кратко време успела да искаже свој таленат и изгради високи певачки квалитет. Сада је већ љубимица публике и људи је препознају по ведром духу и њеном вокалу. Недељко Савић, наш вокал, исто потиче из музичке породице и врло рано је почео да свира гитару. Своју жељу да се професионално бави музиком остварио је 2011. године у ансамблу „Чаролија“, а после две године сарађивао је са бендом „Кап по кап“. Своје певачко усавршавање наставља код професора Милоша Радовића, који му је помогао да извођачки и стилски одлично овлада врло широким репертоаром песама. Иза Бојана Миливојевића, гитаристе и вокала, дуг је низ година искуства. Почео је 1991. године у Немачкој. Завршио је музичку академију, где је стекао звање професора џез и класичног клавира. Сарађивао је са многим звездама наше естраде, а посебно је поносан на свој рад са покојним Луисом. О мени сам већ рекао неке ствари. Додао бих да сам гитару почео да свирам са 13 година. Био сам члан и КУД „Севојно“ и КУД „Први партизан“. Свирам и контрабас и ударачке инструменте – рекао је Александар и додао да су са „Ђермом“ повремено сарађивали и Биљана Прокић и Марко Јанковић.
Звездана Глигоријевић
