АПРИЛСКИ РАТ
У понедељак, 15. априла 2019. на споменику на Сарића Осоју обележено је 78 година од херојске одбране Ужица у Априлском рату 1941. године.
Представник Народног музеја у Ужицу рекао је да су пре 78 година град бранили не само војници, већ и цивили, грађани Ужица.
– Према подацима којима располажемо погинуло је 118 особа, 67 војника и 51 грађанин. Априлски рат је почео немачким бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године и тиме означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији. Главни напад копнених снага извршен је из Бугарске, а немачке трупе и њене савезнице су нападале и из правца Албаније, Мађарске, Румуније и Аустрије. Југословенска војска је за одбрану земље успела делимично да мобилише 28 пешадијских и 3 коњичке дивизије, око 600.000 војника. Суочена са издајом и лошом комуникацијом са врховним штабом није могла да пружи јачи отпор. Влада је повлачећи се ка унутрашњости мењала места боравка, све док 15. априла није напустила земљу. У таквим околностима, војници и грађани су се спонтано организовали како би одбранили част своје земље и свог града. И док су у неким деловима земље, немачке снаге дочекиване као ослободиоци или им је пружен незнатан отпор, Ужичани су херојски положили 118 живота за слободу свога града.
Тачно на овом месту храбри наредник Милоје Зечевић је скочио на немачки тенк, убацио бомбу и уништио његову посаду, али је и сам погинуо. На месту свог херојског подвига и своје часне смрти је и сахрањен. Осим овог јуначког дела, требало би истаћи и подвиг Драгомира Николића, машиновође из Ужичке ложионице, који је дејствовао митраљезом из кафане “Златибор”. Он је успео да усмрти неколико непријатељских војника пре него што је непријатељски тенк разнео место где се налазио овај храбри борац. У немачким извештајима остало је забележено да су по уласку у разрушено Ужице, њихови војници затекли многобројне цивиле са оружјем у руци крај задимљених пушкомитраљеза или са пиштољима из којих је паљбом испражњена муниција. На овом месту где је Милоје Зечевић нашао херојску смрт и где је касније сахрањен, на иницијативу Народног музеја Ужице пре три године, подигнута је спомен плоча посвећена свим јунацима који су пали у одбрани Ужица 15.04.1941. године. На плочи су исклесана њихова имена, како би заједно са њиховим херојским делом била сачувана од заборава.
Градоначелник Ужица Тихомир Петковић је подсетио да је, како бележе хроничари, приликом надирања 8. тенковске јединице, у борби на Сарића осоју погинуло 118 војника и официра Војске Краљевине Југославије и грађана Ужица.
Градоначелник је прочитао и извештај немачке команде, у коме је између осталог наведено, да су Немци били изненађени што су се поред војника у Ужицу борили и грађани. У извештају о борбама се каже да су многобројни цивили затечени са оружјем у рукама.
– Око 9 часова су немачки тенкови уништили топове на Доварју чиме је битка за Ужице била готова. Посебно је истакнута борба код ложионице, где је уништен воз који је кренуо према Сарајеву. После вишечасовне тешке борбе Ужице је претворено у гомилу рушевина. Дугујемо им вечно сећање и поштовање. Слава и вечни мир свим страдалницима и никада их нећемо заборавити – рекао је Петковић.
Ученица друге године Медицинске школе Јасна Козица је говорила о драматичној бици која се водила у Ужицу.
– Те ноћи уочи 15. априла, пише Љубомир Симовић у „Ужице са вранама“, немачка 8. оклопна дивизија је успела од Ваљева да допре до Ужица. Око два и по сата по поноћи на Сарићу Осоју се појавили оклопни тенкови – говорила је ученица и описала како је војска засула Немце бомбама.
– Један непознати војник, за кога се касније причало да је неки ковач из Баточине, скочио је на немачки тенк и кроз отворену куполу убацио бомбу
Тенк је уништен, али је и војник страдао – рекла је она и додала да је тај војник сахрањен поред пута као незнани јунак.
Подсетила је да је пета дивизиона батерија тукла по Немцима са четири топа са Доварја, као и противавионске батерије са Забучја и Теразија, али да је немачка артиљерија била моћнија. Гранате су уништиле град. Битка је завршена око 3 сата поподне. Након тога покупљена су тела војника, официра и грађана, њих 118.
Њен школски друг Лука Вирић рецитовао је стихове песме „Балканац“ од Десанке Максимовић.
У току обележавања Априлског рата многобројне делегације на споменик су положиле венце, а свештеник СПЦ у Ужицу је одржао опело.
З.Г.
