APRILSKI RAT
U ponedeljak, 15. aprila 2019. na spomeniku na Sarića Osoju obeleženo je 78 godina od herojske odbrane Užica u Aprilskom ratu 1941. godine.
Predstavnik Narodnog muzeja u Užicu rekao je da su pre 78 godina grad branili ne samo vojnici, već i civili, građani Užica.
– Prema podacima kojima raspolažemo poginulo je 118 osoba, 67 vojnika i 51 građanin. Aprilski rat je počeo nemačkim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine i time označio početak Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji. Glavni napad kopnenih snaga izvršen je iz Bugarske, a nemačke trupe i njene saveznice su napadale i iz pravca Albanije, Mađarske, Rumunije i Austrije. Jugoslovenska vojska je za odbranu zemlje uspela delimično da mobiliše 28 pešadijskih i 3 konjičke divizije, oko 600.000 vojnika. Suočena sa izdajom i lošom komunikacijom sa vrhovnim štabom nije mogla da pruži jači otpor. Vlada je povlačeći se ka unutrašnjosti menjala mesta boravka, sve dok 15. aprila nije napustila zemlju. U takvim okolnostima, vojnici i građani su se spontano organizovali kako bi odbranili čast svoje zemlje i svog grada. I dok su u nekim delovima zemlje, nemačke snage dočekivane kao oslobodioci ili im je pružen neznatan otpor, Užičani su herojski položili 118 života za slobodu svoga grada.
Tačno na ovom mestu hrabri narednik Miloje Zečević je skočio na nemački tenk, ubacio bombu i uništio njegovu posadu, ali je i sam poginuo. Na mestu svog herojskog podviga i svoje časne smrti je i sahranjen. Osim ovog junačkog dela, trebalo bi istaći i podvig Dragomira Nikolića, mašinovođe iz Užičke ložionice, koji je dejstvovao mitraljezom iz kafane „Zlatibor“. On je uspeo da usmrti nekoliko neprijateljskih vojnika pre nego što je neprijateljski tenk razneo mesto gde se nalazio ovaj hrabri borac. U nemačkim izveštajima ostalo je zabeleženo da su po ulasku u razrušeno Užice, njihovi vojnici zatekli mnogobrojne civile sa oružjem u ruci kraj zadimljenih puškomitraljeza ili sa pištoljima iz kojih je paljbom ispražnjena municija. Na ovom mestu gde je Miloje Zečević našao herojsku smrt i gde je kasnije sahranjen, na inicijativu Narodnog muzeja Užice pre tri godine, podignuta je spomen ploča posvećena svim junacima koji su pali u odbrani Užica 15.04.1941. godine. Na ploči su isklesana njihova imena, kako bi zajedno sa njihovim herojskim delom bila sačuvana od zaborava.
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković je podsetio da je, kako beleže hroničari, prilikom nadiranja 8. tenkovske jedinice, u borbi na Sarića osoju poginulo 118 vojnika i oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije i građana Užica.
Gradonačelnik je pročitao i izveštaj nemačke komande, u kome je između ostalog navedeno, da su Nemci bili iznenađeni što su se pored vojnika u Užicu borili i građani. U izveštaju o borbama se kaže da su mnogobrojni civili zatečeni sa oružjem u rukama.
– Oko 9 časova su nemački tenkovi uništili topove na Dovarju čime je bitka za Užice bila gotova. Posebno je istaknuta borba kod ložionice, gde je uništen voz koji je krenuo prema Sarajevu. Posle višečasovne teške borbe Užice je pretvoreno u gomilu ruševina. Dugujemo im večno sećanje i poštovanje. Slava i večni mir svim stradalnicima i nikada ih nećemo zaboraviti – rekao je Petković.
Učenica druge godine Medicinske škole Jasna Kozica je govorila o dramatičnoj bici koja se vodila u Užicu.
– Te noći uoči 15. aprila, piše Ljubomir Simović u „Užice sa vranama“, nemačka 8. oklopna divizija je uspela od Valjeva da dopre do Užica. Oko dva i po sata po ponoći na Sariću Osoju se pojavili oklopni tenkovi – govorila je učenica i opisala kako je vojska zasula Nemce bombama.
– Jedan nepoznati vojnik, za koga se kasnije pričalo da je neki kovač iz Batočine, skočio je na nemački tenk i kroz otvorenu kupolu ubacio bombu
Tenk je uništen, ali je i vojnik stradao – rekla je ona i dodala da je taj vojnik sahranjen pored puta kao neznani junak.
Podsetila je da je peta diviziona baterija tukla po Nemcima sa četiri topa sa Dovarja, kao i protivavionske baterije sa Zabučja i Terazija, ali da je nemačka artiljerija bila moćnija. Granate su uništile grad. Bitka je završena oko 3 sata popodne. Nakon toga pokupljena su tela vojnika, oficira i građana, njih 118.
Njen školski drug Luka Virić recitovao je stihove pesme „Balkanac“ od Desanke Maksimović.
U toku obeležavanja Aprilskog rata mnogobrojne delegacije na spomenik su položile vence, a sveštenik SPC u Užicu je održao opelo.
Z.G.