– Ilan Mask, vlasnik firme “Tesla” odlučio je da za početak ne seli u Teksas ili Kolorado, nego da vrata svoje fabrike u Fremont-u otvori, uprkos naredbama guvernera o zatvaranju. I, birokratija se nije bunila, dopustili su mu da radi – Američki predsednik je juče jasno rekao da se ne slaže sa mišljenjem doktora Faučija o tome da škole ne bi trebalo da počnu sa radom u septembru –
Covid-19 in USA – Dan pedeset šesti
Iako je pandemija najviše pogodila takozvanu “Tihu generaciju” (rođeni između 1925. i 1945. godine) i “Baby Boomers” (rođeni između 1945. i 1964. godine), najteže posledice osetiće Generacija Z (rođeni između 1990. i 2010. godine), generacija digitalne tehnologije, zamršene u socijalnim mrežama, negde u procepu između roditelja, koji pripadaju “Generaciji X”, “Milenijalaca” i onih koji tek dolaze i jedu živu decu, a zovu ih “Generacija Alfa”. Najveći deo “Generazije Z” upravo završava fakultete i ulazi na tržište rada, uništeno globalnom pandemijom, suočena sa finansijskim haosom, koji će godinama nositi na svojim nejakim plećima. Suočiće se sa velikom stopom nezaposlenosti, vrata će im biti zatvorena u hotelijerstvu, turizmu i trgovini, bez jasnih naznaka kada bi se ekonomski razvoj mogao zahuktati, pa i oni našli adekvatne poslove, počeli da otplaćuju svoje skupe studentske kredite i eventualno se osmelili da razmišljaju o osnivanju porodice. Za sada su uglavnom prinuđeni da žive sa roditeljima, stavili su na čekanje usavršavanje i postdiplomske studije, pa ih praktično prati slična sudbina kakvu su 2008. godine imali Milenijalci.
Svakako im ne prijaju ni vesti i naznake koje stižu sa leve i desne strane, jer će ih i jedni i drugi uvaliti u još veće dugove, deficit će im kao mač decenijama stajati nad glavom, biće zaglibljeni u dugovima, a iskreno, biće im svejedno jesu li to milioni, milijarde, trilioni… Nema te fabrike para koja im može povratiti najproduktivnije godine, u kojima će prihvatati kakve-takve poslove, srećni što su zdravi, možda imuni na virus, ali ne i na realnost u kojoj moraju živeti.
Novi predlog Demokrata i njihova lista želja, za koju bi da već u petak glasaju u Kongresu, samo će dodati još jedan tas na vagi američkog duga. Sa druge strane i predsednik Tramp govori o novim pozajmljivanja, naglašavajući da je kamatna stopa ravna nuli, sada već u nekim razmenama i negativna – kreditor ti plaća da se kod njega zadužiš. Nešto slično kao sa negativnom cenom nafte, za koju su molili da je kupite, pošto ne mogu da plaćaju skladištenje. Nije jednostavno za razumeti, ali postoji, kao dokaz vrtloga u koji nas je pandemija uvukla, a onda, svi zajedno, sami sebe još više zaplićemo.
Većina u Senatu veruje da će predlog Demokrata umreti i pre nego što prekorači prag Senata, tvrdeći da nije normalno da se radnicima nude veća primanja da ne rade, nego što bi kao platu primali da rade, i zahtevajući da regioni u kojima pandemija stagnira počnu sa radom i povratkom u normalan život.
Čujem da će u Kaliforniji naredba “ostani kod kuće” važiti još najmanje 3 meseca, iako su juće neke plaže, recimo, otvorene, ali samo za šetnju i džogiranje, ne za izležavanje na suncu. Ilan Mask, vlasnik firme “Tesla” odlučio je da za početak ne seli u Teksas ili Kolorado, nego da vrata svoje fabrike u Fremont-u otvori, uprkos naredbama guvernera o zatvaranju. I, birokratija se nije bunila, dopustili su mu da radi, ali iz dva vrlo važna razloga – prvi, jer bi stvarno mogao odneti proizvodnju iz Kalifornije, a drugi, ne manje važan, jer ga je u odluci podržao i predsednik lično. Čovek za svojih 10.000 radnika nije imao drugo rešenje nego da im da hleb u ruke, onaj koji su oni sami zaradili.
Predsednik Tramp je primio guvernere Severne Dakote i Kolorada, koji svoje države pripremaju za postepeno vraćanje u normalan život. Priprema se i Njujork, u kome će uskoro početi sa radom građevinske firme, trgovinske radnje, bolnice će raditi redovne procedure i operacije. Američki predsednik je juče jasno rekao da se ne slaže sa mišljenjem doktora Faučija o tome da škole ne bi trebalo da počnu sa radom u septembru, tvrdeći da otvaranje škola i jeste jedan od važnih koraka povratka u normalu, da se uz mere predostrožnosti i bez prosvetnih radnika starijih od 60 godina slobodno može u učionice.
Ipak, vest dana je bilo objavljivanje liste imena ljudi iz bivše Obamine administracije koji su tražili razotkrivanje generala Majkla Flina, nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa, koga su optužili za izdaju, nadajući se da će na taj način sa vlasti skinuti novoizabranog predsednika. Maske nalogodavaca su pale, a među važnim ljudima na listi sa 39 imena je i ime Džoa Bajdena, tadašnjeg potpredsednika Amerike, koji je samo dan pre objavljivanja pomenutog spiska tvrdio da o Flintovom hapšenju i procesuiranju ne zna ama baš ništa, i tako ponovo sam sebi uskočio u usta, što mu se u novembru može olupati u glavu.
Slučaj Flin je politička šarada, cirkus koji potvrđuje da Vašington zaista jeste realna “Kuća od karata”. Predsednik Tramp veruje da će nova, do skoro tajna dokumenta obaveštajnih službi, uskoro biti objavljena, sa još važnijim informacijama o tome ko je i zašto naredio uništenje karijere, porodice, ugleda i života odlikovanog generala. Demokrate se sada brane time da administracija pričama o ovoj aferi skreće temu sa pandemije, u nemogućnosti da se sa njom bori na adekvatan način. Amerika je tako stekla odličnu reputaciju u korupiranosti, potvrđujuđi da korupcija za odabrane jeste nezamenjivi simbol ustavne slobode.
Do izbora je ostalo 173 dana, a na njima će, zanimljivo je, ukrstiti koplja dva kandidata iz pandemijske rizične grupe, ali verujemo da će pobediti manje rizičan. Predsednik Tramp ima 73 godine, Dzo Bajden 77. Tramp Bajdena zove “uspavani Džo”, a Bajden odgovara nadimkom koji će Trampu nadenuti u novembru – “bivši američki predsednik”. Birači veruju da će izbore odlučiti onaj koji će moći da podigne ekonomiju i da se suprotstavi Kini. Ko preživi pričaće, i danas, i sutra kada će nam biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
