СОЦИЈАЛА
Петочлана породица Радосављевић стрепи од дана када ће им се срушити плафон на главу, као што је то било у суботу њиховим комшијама Васовићима, од којих дели само зид.
У Змај Јовиној улици бр. 13. у дрвеној бараци, од дасака уместо спољних зидова, са старим дрвеним вратима на којима нема једно стакло, већ десет година живи ромска породица Зорана Радосављевића (49). Зид их дели од исто петочлане породице Марјана Васовића (36). Васовићима се, када је у суботу било јако невреме, проломио плафон, али на сву срећу нико није повређен.
После тога и њихове комшије Радосављевићи стрепе од плафона, јер је и код њих једна од носећих греда већ попустила. На зидовима су излепљени шарени најлони, како не би дувало кроз даске. У овом делу бараке од две просторије и једног малог купатила живе Зоран, његова супруга Марица, син Ацо, ћерка Лидија са својом двомесечном бебом. Нико од њих није запослен, Зоран ради на повременим пословима, које организује Град Ужице, а цела породица је социјални случај. Добијају помоћ од Центра за социјални рад, а хране се “на казану”.
– Ово више није за живот. Добили смо овде привремени смештај пре 10 година и рекли су нам да су ове бараке предвиђене за рушење. Супруга и ја спавамо на поду од пропалих дасака, низ зидове се слива вода, а од када се ово десило стрепимо када ће беби и свима нама да падне кров на главу. И пацови нам шетају по кући, ноћу док спавамо прелазе преко нас – јада се Зоран.
И млада самохрана мајка двомесечне бебе каже да јој је веома тешко.
– Немамо струје, искључена је већ трећа година. Када треба да купам бебу, морам да идем да тражим неко дрво по граду, да наложим ватру и угрејем воду. Немамо баш никакве услове за живот. Плашим се да ће пацови да ми поједу бебу – рекла је Лидија.
Очигледно је да је Радосављевићима неопходна помоћ, односно измештање где да живе. На плафону од трске и дасака виде се греде, које су већ улегле. На једном од зидова је рупа, а на улазу нема ни патоса, сама земља.
– Ако Град нема неки други смештај да нам да, бар нека нам ово мало обнове, среде. Нека учврсте ове зидове и кров. Ишао сам код градоначелника, у Центар за социјални рад, код члана Градског већа задуженог за социјална питања, код начелника градске управе, али ништа не вреди. Супруга има проблема са срцем, ја имам висок притисак, користим пумпицу и проблема са песком, нисмо баш здрави. Сада и беба, јел’ треба и она да се разболи, или, на дај боже, да нас побије плафон – запомаже Зоран.
У локалној самоуправи кажу да је Васовићима уговор о смештају већ истекао, а Радосављевићи су бесправно усељени, односно да им је некада неко од политичара рекао да се уселе, али никакaв документ није потписан. Још су рекли да Васовићи, након што им се обрушио плафон, нису дали радницима ЈП “Стан” да уђу и поправе што се могло поправити. Поред тога, имали су притужбе грађана на Радосављевића што је двориште препуно разних ствари, па се плаше од заразе и легла разних непожељних животиња. Такође, речено нам је да разматрају и траже решења за ове две породице.
З. Г.
