foto riznica.net
Saopštenje za javnost povodom smrti Žarka Petrovića
S velikom tugom obaveštavamo javnost da je 15.09.2018.god u svojoj 85 godini preminuo istaknuti kompozitor, vrsni muzičar i književnik, Žarko Petrović.
Rodjen je u Užicu 4. novembra 1932.god.
Sa svojih 17 godina odlazi u Beograd gde započinje svoju blistavu karijeru.
30. januara 1955.god, u svojoj 23. godini komponuje svoj najveći hit „Sve moje jeseni su tužne“, kultnu kompoziciju – svetski poznat evergrin standard, prepavan na preko 30 svetskih jezika.
Bio je kompozitor koji pravi velike hitove, pesme koje se pamte. Saradjivao je sa preko 300 vokalnih solista ex Jugoslavije. Komponovao je muziku za pozorišne komade u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, muziku za dokumentarne filmove, muziku za balet, muziku na istorijske teme, muziku za decu. Napisao je preko 600 aranžmana za romanse, šansone i starogradske pesme. Sakupljao je, čuvajući od zaborava, materijal i pesme ratnika iz Velikog rata, Solunskih boraca objavljujući ih kao Solunske pesme u zagrebačkom „Jugotonu”.
Dobitnik je velikog broja nagrada, društvenih priiznanja, zlatnih i platinastih ploča za svoj pregalački rad.
Žarko Petrović je bio član Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja književnika Srbije, Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike Srbije, Saveza estradnih muzičkih umetnika Srbije.
S ponosom je medju svojim kolegama kompozitorima pokazivao Plaketu, kao i člansku kartu počasnog člana Udruženja ljubitelja džeza Užice koju je dobio 2014.god u Užicu, proslavljajući 65 godina svog umetničkog rada. Tada je i evocirao uspomene na svoje prve muzičke korake, pa i svoju prvu džez grupu „Caravan“ koju je osnovao u Užicu, neposredno pre odlaska u Beograd. S tugom i setom se sećao svojih drugara, muzičara, klarinetiste Mome Pišćevića, gitariste Dušana Jeremića, saksofoniste Lula Jovanovića, bubnjara Miša Popovića Gaja i klavijaturiste Vanje Suzilovski.
Poslednja kompozicija koju je Žarko uradio, bila je „Svečana pesma o Užicu“ koju je kao kompozitor, aranžer i tekstopisac uradio sa užičkim muzičarima i užičkim horovima. Nije dočekao da bude i zvanično promovisana, ostavivši je kao legat svom rodnom Gradu. Tada je i poslao pisanu poruku užičanima : „…ova je Pesma iskrena i ona ne pripada samo meni i mojim rodjenim užičanima, već svima. Ona je i za sve druge, one najsrećnije i one koji čeznu za zavičajem. Ona je za sreću i za radost. Ona je za danas i za sutra. Voleo bih kada bi bila i za večnost.“
Svoj stvaralački krug je otvorio u rodnom Užicu, ali ga je zadnjom komponovanom pesmom u svom životu, na simboličan način i zatvorio, posvetivši je svom voljenom Užicu.
Žarko je bio i ostao Užičanstven.
Mesto i datum sahrane će biti naknadno objavljen.
Udruženje ljubitelja džeza Užice
