ЈЕЛИЦА ЦАРЕВИЋ: ВЕЛНЕС „ХЕЛЕНА“
Први приватни козметички салон у Ужицу „Хелена“ отворен је 1982. године. Отворила га је Јелица Царевић, која је, како каже, хтела да нешто ново понуди суграђанима.
– Док сам радила у хитној помоћи у Дому здравља, завршила сам вишу козметичку у Сарајеву. Та професија ме је увек интересовала, а с обзиром да у западној Србији нису постојали приватни козметички салони, нити је то ко радио, одлучила сам да напустим посао и да кренем пионирски, да понудим неке нове услуге. Иако сам стартовала скромно, имала сам срећу да добијем перфектне савете од чувеног дерматолога Папе. Чим сам отворила салон, он је дошао и рекао ми шта смем да радим, а шта не смем. То је била јасна порука да козметичари не би требало да раде све и свашта. Тај лекар ми је пуно помогао да могу да разликујем шта је естетика, а шта је обољење и да будем реална и поштена, да шаљем дерматолозима оно што није за козметичара. Тако сам стартовала – сећа се Јелица својих почетака.
Она каже да није било једноставно, али је имала страшну жељу да ту професију развије. Сметало јој је што су жене јако маљаве, да имају јако запуштене обрве, науснице, што се, како каже, у западном свету сматра као нехигијена.
– Чак и када одете у Француску и у Енглеску видите жене које нису много декорисане, нашминкане, али су свакако неговане. На лицу неки детаљ може да унакази жену, као обрве или бркови. Такође, и зуби су јако битни, али, то је већ ствар за стоматолога. Ја сам желела да развијам ту неку културу и мислим да сам у томе успела – додала је Јелица.
Посао козметичара ради већ 34 године и да би била успешна, да би и даље добро радила, морала је непрекидно се едукувати, да одлази ван земље на разне семинаре, да проводи време у центрима где се ради добра козметика, да добије њихове дипломе. Тим правцем је усмерила своју ћерку Душицу, која је завршила средњу фармацију и наставила козметику.
– Циљ је био да упозна технологију козметичких материјала кроз фармацеутску школу и наставила је да се усавршава, и завршила је школовање у Француској. Добиле смо међународну диплому и међународни пасош, који нам даје могућност да можемо у било којој земљи у Европској унији и у Европи да уђемо и ако има места да радимо. Ја сам у годинама и не размишљам да идем ван земље, али ми је задовољство што имам доказ да сам стварно учила и полагала разне испите. Исто тако је и са мојом ћерком – додала је Јелица.
– Козметика се у то време заснивала на природним биљним компонентама и хемија апсолутно није постојала. Нега лица и пилинг се радио са пшеничним клицама, у паковањима за лице користиле су се разне биљке за омекшвање лица, нана, камилица, липа, биљке које чисте кожу, попут жалфије. Ове биљке се и данас у фармације користе само уз обраду и прилог неких хемијских средстава, и само је став козметичара шта ће да користи. Ми смо сами правили те пакинге, радила се топла депилација са калафонијумом, раствором од пчелињег воска. За ту дескрипцију била је потребна стручност и савладати је значи да си заиста добар у свом послу – казала је власница „Спа Хелена“.
У козметици, као и у свакој другој области, технологија се развијала. Јелица је 1987. године почела да увози апарате, наравно уз консултације са лекарима.
– Др Лутовац ми је за један апарат рекао да је јако добар, не само за целулуит, него и за појачану циркулацију и да се може користити у реуматологији. Купила сам га, и тако сам наставила да радим. Чим зарадим неки новац, одмах га уложим у опрему. Купила сам вапозон апарат, који је данас неопходан за озонирање лица. Тако нешто није некада постојало, већ се парило лице над пластичном посудом и глава се потом покрије пешкиром. На тај начин лице се чистило од комедона, док су у Европи већ почели да се користи поменути апарат. Нашла сам начин да га купим у Немачкој – рекла је Јелица и додала да је неопходно стално улагање, ако желите да будете добри у свом послу.
Козметика је из године у годину постајала све више комерцијална. Јелица сматра да је ствар козметичара шта ће да ради, односно одлука да ли жели да заради што више пара или да се ради праве ствари.
– Мој лични став је да у овом простору који сам створила, нема места за хемију. Козметика са којом најчешће радим је козметика „Талго“ и „Елa Баш“. „Талго“ је кућа која ради потпуно природне производе на бази алги. Едукација нашег становништва је слаба и углавном читају и гледају рекламе препарата и апарата, али ова кућа ради само производе на бази морских алги, које се посебно микронизирају. Употреба само ове козметике можда ми доноси мање новца, али мој приступ овом послу је да не нашкодим никоме и да не радим офрље. Кроз моје искуство дуго преко три деценије, схватила сам да што више знам, да се више плашим, а неко што мање зна, он је храбрији. Они то шаблонски раде, изузев оних који су завршили средње и више козметичке школе у Београду, док курсеви не дају неко знање. У Европској унији рашчлањено је шта је депилација и могу сви да је раде, шта је нега, за коју мора да се има образовање, ако се раде акне, пилинзи или неке мезотерапије, мора да се има школа за то, значи то су виши кадрови. Код болесне коже већ морају да раде дерматолози. Не сме да се ради свашта, ако немаш школу за то. У Србији се данас оде у Београд, буде се седам дана, плати се диплома 500 евра, отвори се радња и крене се у куповину апарата и питање је да ли су добри. Многи злоупотребљавају ултра звук. Многима сам показивала да се ултра звук не користи за стомак и за лечење целулита, што може да прoизведе развој малигнитета и развој малигних ћелија, већ је намењен за благе покрете. Такође, има терапија мезотерапије где се убацују ензими и сматрам да је то у реду. То је природан начин где се маст разлаже и путем мокраће или столице се избацује после лимфне дренаже. Опет кажем, ствар је шта ћете и како да радите. Ја једноставно нећу то да радим, нећу да радим нешто за шта знам да ћу можда неком да нашкодим – каже Јелица.
Она је такође противник лепљења вештачких ноктију.
– Мој став је да постоје уредни и сређени нокти, налакирани, али сам против тог лепљења ноктију. Можете да питате неког стоматолога, пошто они раде са тим лепком, колико је то отровно. Онда можете да замислите жене које сваке три недеље лепе и стављају нокте. Наравно да ће доћи до поремећаја у организму и разболети се, а да не знате због чега сте се разболели. Многа обољења долазе преко заноктица, крварења, а како сам чула, сада је велика појава хепатитса Ц. И због тог мог става против лепљења ноктију, изгубила сам стотине клијената. Тако исто и за соларијум. Може соларијум неколико пута годишње, али стално, то није здраво. Ако неко долази 30 дана и упорно иде под соларијум, ја му кажем да то више не ради. Онда та муштерија оде у други салон и тако нашкоди себи. Битно је да власници соларјума буду одговорни људи, да имају сатнице колико лампе трају, колико су потрошене, а то скоро нико не ради. Зато могу мирно да одем у пензију, да ми је мирна савест, да нисам шарлатански радила – казала је Јелица.
У Европи је, према њеним сазнањима, свет који се бави естетиком дошао до закључка да у ствари човек мора да буде здрав да би био леп, да буде одморан, расположен, јер све се то одражава на лицу, да се козметика мора кретати у неком другом смеру.
Мало је коме познато да је Јелица ушла у уџбенике Више медицинске школе, јер је творац отварања велнеса у Србији.
– Пре 20 година пропратила сам немачку и енглеску козметика, где су при хотелима отварани центри у које су људи одлазили на опуштање, на сауне, у физикалне каде, на те програме разне масаже, да би на крају ишли на масажу лица, пилинге и слично. Професорка Исаиловић на Вишој медицинској школи и ја смо прве приказале рад у тим хотелима, и то у хотелу „Олимп“ на Златибору. Ми смо ту приказале рад како би требало да се ради детоксикација тела, како препознати умор, како препознати здравље, јер се све то одражава на лицу. Да би неко био комплет леп и здрав, онда је та примена велнес центара јако битна. Зато сам у нашем граду направила мини велнес центар, који треба да садржи најбитније. Инфрацрвена сауна има медицинску намену и она служи код упале мишића, у реуматологији, јача срчани мишић, код кожних обољења, и температура од 40 степени је прилагодљива телу. Одлично делује на здравље, на тонус коже. Имамо и финску сауну, која је јако битна, јер је Ужице јако загађено и има пуно бронхитиса. Зато је она добра за детоксикацију, да очисти плућа код пушача. И у њој се проводи пола сата, па затим следи туширање. Имамо и вишег физиотерапеута и она много више зна о физиотерапији него ја. Она тачно зна да објасни муштерији шта је потребно, како и шта да користи правилно.
Mорам да кажем да се данас многи неодговорно упуштају масажу, а масажу мора апсолутно да ради неко ко је прошао обуку и ко добро познаје трауматику. У супротном, она може више да нашкоди него да вам помогне. Сва акутна стања се не раде, а има доста масера који по кућама раде и то јефтино. Још када сам чула да раде масажу чукљева, згранула сам се. Али, шта очекивати када људи још увек иду код врачара и надрилекара? Па зар неко у 21. веку може да иде код надрилекара и да пије свашта, да се маже свачим, стварно ми није јасно где живим!? Али, да се вратим на масаже. Масаже се доста разликују. Неко ко је отекао, мора да ради лимфну масажу, дакле онај ко ради, тачно зна колики притисак да изврши, како се ради споро и лагано, да би се покренуо лимфни систем и избацио течност путем мокраће. Код фиброзног ткива зна се како се ради. Ми радимо разне терапеутске масаже, на пример ако вас боли врат или неки други део леђа. Имамо и ритуалне масаже – полинезија, индоокеанија и друге масаже за уживање, али ту мора да се прође обука. Примењују се и специфични препарати и свака се масажа другачије ради – објаснила је Јелица.
У „Спа Хелени“ успешно se ради лечење акни и куперозе. Али, Јелица наглашава да је веома битна и кућна нега и да се слушају савети.
– Зато је битно узети анaмнезу код клијента, да се поразговара са њим и да му се објасни зашто је то нешто тако, зашто је настало и шта треба радити – додала је наша саговорница.
Код подмлађивања данас је најпопуларнија мезотерапија, што је према мишљењу Јелице, један од највећих помака у козметици. Међутим, противник је ботокса.
– Размишљала сам да ли да почнем да га радим. Али, податак који сам добила у Француској, спречава ме у томе. Ботокс је почео да се забрањује у неким земљама Европске уније, па и у Француској, зато што је ботокс отров који је америчка козметичка мафија пустила из хангара где је спремано хемијско оружје. Када ставите ботокс на лице то вам изгледа као када вас уједе инсект, па се то зацрвени и набубри и затегне, док се отрови депонују у организам. Не можете да не умрете, да не остарите, и зато је јако је битно да будете неговани. Примена ботокса потпуно деформише лица и зато сви они који прате тај тренд, сви личе једни на друге, сви су деформисани – рекла је Јелица.
Јелица је почињала да ради акупунктуру пре 20 година и схватила је да није довољо обучена за то.
– Била сам у Скопљу на обуци и радила сам са једним лекаром. Али, резултати нису били најбољи и одустала сам – рекла је Јелица.
На питање какве проблеме имају наше суграђанке, власница „Спа Хелена“ каже да имају доста проблема са лицем. Доста се ради мезотерапија, али се раде и друге услуге попут депилације, педикир, сређују се нокти који расту и дебљају и код којих је најважније да се правилно скрате и скину мртве ћелије. Такође, раде се и паковање руку, и доста се ради масаже за опуштање.
У Ужицу је све више козметичких салона, али Јелица каже да никада није размишљала о конкуренцији.
– Само сам размишљала што више да научим и што боље да радим, конкуренција ме стварно не занима. Моја ћерка сада је власник велнеса и она ће сигурно наставити да ради добро, јер је у граду јако цењена, вредна је и она је витез професије и ауторитет – похвално ће Јелица.
Сваки третман у „Спа Хелени“ може се заказати на 514 – 888 и увек ће вас дочекати љубазно особље, које ће вам у сваком моменту објашњавати шта и због чега нешто ради.
Звездана Глигоријевић
